Svetkovina Sv. Ilije u selu Vrelo
0 komentara{mosimage}Danas, 2.avgusta svečanom liturgijom u crkvi sv.Ilije u selu Vrelo, 14km istočno od Sokobanje, obeležena je 135. godišnjica podizanja crkve. Pretpostavlja se da je ova crkva jedna od najstarijih u opštini Sokobanja. Svečanu liturgiju vodio je novopostavljeni sveštenik Žarko. Veliki broj vernika došao je danas u Vrelo da bi proslavili ovaj praznik, kako u crkvi tako i na izvoru reke Moravice i u domovima meštana.
Danas, 2. avgusta svečanom liturgijom u crkvi sv. Ilije u selu Vrelo, 14 km istočno od Sokobanje, obeležena je 135. godišnjica podizanja crkve. Pretpostavlja se da je ova crkva jedna od najstarijih u opštini Sokobanja. Svečanu liturgiju vodio je novopostavljeni sveštenik Žarko. Veliki broj vernika došao je danas u Vrelo da bi proslavili ovaj praznik, kako u crkvi tako i na izvoru reke Moravice i u domovima meštana.
Sveti Ilija (po starom kalendaru 20.7. a po novom 2. avgust) je naslednik starinskog boga gromovnika. Kao gromovnik on je ujedno i bog oluje i vremena uopste. Po opštem verovanju on uvek pita sestru Ognjenu Mariju kada je njegov dan, ali ona izbegava odgovor "jer bi sv. Ilija toliko pucao gromovima da bi od veselja i šenlučenja sav svet pobio".
Na Ilinden se ne radi nikakav težak posao jer se veruje da bi rad izazvao sušu ili grad. Med koji se vadi na Ilinden, pre sunca, sluzi kao lek. Ponegde sv. Iliju slave vodeničari. U novije vreme sv. Ilija je slava vazduhoplovaca.
U manstiru Morača (1252.) naslikan je ciklus od 12 scena iz zivota sv. Ilije. Slika Sv. Ilija u pustinji smatra se najlepsom u srpskom zivopisu 13. veka.
{jgxgal folder:=[images/stories/sela/vrelo] cols:=[3]}
Ilija Tesvićanin, nazvan tako po rodnom gradu u Galadi živeo je u Izrailju u IX veku pre Hrista. Tadanji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje beše napustio veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tudje bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuðih bogova. Èinio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koje je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.
"Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad preðoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola s ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo." Sveti Ilija prema tome nije umro već je živ otišao na nebo.
Proroci nisu imali nečeg zajedničkog sa vračima. Oni nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja. To su bili mudraci, narodni učitelji, kako bi danas rekli - društveni i politički radnici. Oni su stvarali i propovedali više religiozne koncepcije zasnovane na ličnoj moralno odgovornosti čoveka pred Bogom. Proroci su isticali etičke vrednosti religije u kojoj nisu važni ritual i ceremonija a čija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni i bogobojni. Svojim radom proroci su utrli put nastanku hrišćanstva.
Praznik ovog velikog proroka slavi se 2. avgusta i zove se Sveti Ilija. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava a gavran mu donosi hranu.
Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima.
