Rtanj se ugasio, čaršija još tinja
0 komentara
Jutro se nad Sokobanjom otvorilo na 19,4 stepena, oblačno dovoljno da nebo izgleda kao da još nije odlučilo da li je leto završilo posao ili samo zaboravilo kaput na Ozrenu. Osećaj je skoro isti — 19,2. Maksimum ide do 22,2, noć pada na 11,3. Sutra se kotlina hladi: 15 na vrhu dana, 8 u zoru. Sreda i četvrtak opet mekši, pa kiša u petak, pa magla. Tipičan banjski septembar: ne kažu ti ni da ostaneš, ni da odeš, samo da sačekaš.
Dok meteorolog meri, čaršija meri slavu i sramotu u istom šoljicu kafe.
U noći između 14. i 15. septembra, u kuću osamdesetšestogodišnje T. B. ušli su, kako policija sumnja, majka i sin iz Dolova kod Pančeva. Sila, pretnja, pa 92.000 evra i zlato. Banja koja živi od toga da ljudi ovde ostavljaju brige, ovog puta je ostavila i staricu samu sa noću. Za dva dana PU Zaječar je slučaj rasvetlila; veći deo novca i nakita nađen je kod osumnjičenih i vraća se oštećenoj. Čaršija šapuće dve stvari odjednom: kako je moglo i kako je brzo. Obe su tačne. Treća, tiša: u banji se i dalje drži keš pod dušekom kao da je 1987. i kao da zlo putuje samo autobusom, nikad automobilom iz Banata.
Istog vikenda, petak pred veče, Rtanj se zapalio. Vatra oko 18 sati na vrhu, nisko rastinje, dim koji se vidi iz Sokobanje i Boljevca. Vatrogasci iz Sokobanje, Zaječara i Boljevca su je kroz noć i zoru lokalizovali; ujutru sa Šiljka više nije bilo plamena. Ipak, kancelarija predsednika opštine i dalje kaže: ne penjati se, ne šetati podnožjem, dok službe ne kažu da je tlo bezbedno. Planina koja živi od mitova i selfija ovog vikenda živi od opreza. Apsurd je star kao i sama piramida: prvo je gori, pa je zabranjena, pa će opet biti razglednica.
A danas, ponedeljak, dok se piše o zlatu i dimu, JKP „Napredak“ javlja da zbog radova na vodovodnoj mreži bez vode stoje Prevalac i ulice Ljube Didića, Svetozara Markovića, Bukovička, Milana Rakića, Laze Lazarevića, Mihajla Pupina, Čokanjska i Slemenska. Voda će se vratiti „po završetku radova“ — rečenica koja u banji ima isti rok trajanja kao magla: ne znaš da li je sat ili popodne. Ko je ovog jutra krenuo da skuva kafu u Prevalcu, skuvao je priču o tome kako se u zelenom srcu Srbije ponekad živi na suvo.
Od danas, 21. septembra, kreću i izmene saobraćaja na pravcu Knjaževac–Sokobanja. Kamioni će čekati, turisti će psovati, a kotlina će, kao i uvek, tvrditi da je sve to zbog boljeg sutra.
Dok se gore gasi, a dole zatvara slavina, Kulturni centar raspisuje nabavke za Dečiju nedelju: „Mali princ i ruža“, „Priča o Desanki“, „Bedemi ćirilice“. U banji gde noć ume da uđe u tuđu kuću, deca će gledati princa koji traži ružu. To nije slučajnost. To je način na koji se čaršija brani: jednom nabavkom, jednom predstavom, jednom rečenicom da svet još uvek sme da bude nežan.
Početkom septembra Turistička organizacija proglasila je pobednike 19. Foto izazova — tema: Sokobanja, mesto najlepših uspomena. Šezdeset jedan autor, 259 fotografija. Uspomene su, izgleda, i dalje glavni izvozni artikal. Petog septembra bio je i XVIII Maraton želja: ljudi su obilazili punktove za koje predanje kaže da ispunjavaju molitve. Neko je možda poželeo da Rtanj ne gori. Neko da starice spavaju mirno. Neko samo da voda teče u Prevalcu.
Ima i sitnijih, administrativnih otkucaja srca: izmena plana nabavki opštine, uvid u birački spisak, urbanistički projekti za zgrade u Vojvode Putnika i Beogradskoj. Park, piše lokalna hronika, „još drhti“ dok se takse spuštaju i kategorije povlače. U banji se uvek nešto drhti: lišće, cena noćenja, nerv komšije, i ona tanka nit između gostoljubivosti i straha.
Danas je vazduh još uvek onaj pravi, banjski. Sutra će biti hladniji. Rtanj će još neko vreme biti zatvoren kao knjiga kojoj je izgorela prva stranica. Starici će vratiti zlato, ali ne i noć. U Prevalcu će se čekati voda kao što se ovde oduvek čeka leto da se predomisli.
A čaršija, kao i uvek, sedi ispred kafane, gleda prema Ozrenu, i meri sve isto merilom: nije važno samo šta se desilo. Važno je kako će se pričati kad padne prva prava jesenja kiša.
