Banja spušta kategoriju da bi spustila račun
0 komentara
Banja se jutros probudila kao žena koja je noć provela pod tankim jorganom: pretežno oblačno, ali još uvek toplo, kao da leto nije htelo da ode, samo je stavilo šešir. Termometar će danas ići do skoro 28 stepeni, noć ostavlja oko 14. Vikend još drži letnju uobrazilju, a od ponedeljka nebo preti sitnim pljuskovima i padom temperature — Ozren, kao uvek, prvi oseti kad se priča menja.
U čaršiji se ovih dana više ne priča samo o vremenu. Priča se o kategoriji.
Opština je, posle isteka rešenja kojim je Sokobanja bila turističko mesto prve kategorije, povukla zahtev za novu kategorizaciju. Ne zato što banja više nije prva. Zato što su stanodavci i ugostitelji zamolili da im se smanji teret. I eto paradoksa dostojnog Nušića: da bi se lakše živelo od gostiju, mesto se administrativno spušta stepenicu niže. Godišnja boravišna taksa po ležaju za fizička lica pada sa 3.300 na 1.300 dinara, poreske obaveze otprilike za polovinu. U kabinetu predsednika kažu: to nije gubitak sjaja, to je olakšanje. U kafani kažu: prva kategorija je lepa na papiru, a druga u kasi. Oba su, na svoj način, tačna.
U utorak, 15. septembra, dok se ova vest još kuhala, ulica Svetog Save — od zgrade Opštine do mosta na Banjici — ostala je bez struje od devet do dva. I sama Opština. Stub, radovi, apel da se isključe uređaji. Banja ume da izgubi struju baš kad treba da se raspravlja o svetlosti. Neko je u pola jedanaest video činovnika kako izlazi na stepenice sa papirom u ruci, kao da traži sunce da overi pečat.
A ipak, paralelno sa taksama i stubovima, teče onaj drugi život, onaj zbog kojeg ljudi ovde ostaju.
Prvog septembra, u Turističkom informativnom centru, proglašeni su pobednici 19. Foto izazova. Tema: „Sokobanja — mesto najlepših uspomena“. Šezdeset jedan autor, 259 fotografija. Žiri je izabrao četrdeset za izložbu. Uspomena, dakle, i dalje ima više nego kategorija.
Petog septembra bio je XVIII Maraton želja. Ljudi su obilazili lokacije koje, po predanju, ispunjavaju molitve, overavali kupone i, verovatno, u sebi pregovarali sa nebom. Neko je želeo zdravlje, neko sezonu, neko da mu se sin vrati iz grada. Banja sluša sve to bez komentara — ona je stara i zna da se želje ne ispunjavaju odjednom, nego u ratama.
Sledeće nedelje, 24. septembra u 17 sati, u Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“, Književni klub „Sokolovo pero“ promoviše zbornik „Jutro nad Ozrenom 2026“. To je kruna Dana Goluba Radovanovića, čuvara nasleđa, i 24 godine kluba. Išli su i do Grudonjskih vodenica, da se sećanje ne raspe kao brašno. U banji poezija još uvek ume da se oglasi glasnije od tenderskog oglasa.
Kulturni centar već sprema Dečiju nedelju: nabavlja se „Mali princ i ruža“, duodrama „Priča o Desanki“ i „Bedemi ćirilice“. Dok odrasli prebrajaju takse, deca će slušati o ruži i azbuci. To je, možda, najzdraviji kontrast u kotlini.
Na sajtu Opštine, pored izmene plana nabavki i realizacije budžeta za septembar, stoji i obaveštenje o uvidu u birački spisak. I javne prezentacije urbanističkih projekata: višeporodični objekti u Vojvode Putnika i dogradnja u Beogradskoj. Banja raste uvis dok još hoda niz šetalište. Neko će reći razvoj, neko da nam se zatvara vidik ka Ozrenu. Obe rečenice stanu u istu kafanu.
Negde u pozadini, kao tiha melodija, traje priča o Adonisu — porodičnoj firmi koja 35 godina bere i pretvara lekovito bilje u carstvo. Dok planine mirišu na kantarion i majčinu dušicu, oni još uvek znaju ko bere, a ko samo priča o prirodi.
Pred nama je i Dan pešačenja, 26. septembra, u organizaciji PK „Ozren“. Tela će se popeti tamo gde administracija ne može. A biblioteka, dok čeka promociju zbornika, naručuje pelet — zima se, kao i uvek, javlja preko tendera.
Tako izgleda ovih nekoliko dana u Sokobanji: prva kategorija se skida s papira da bi ostala u vazduhu; struja nestane baš pred opštinskim vratima; želje se overavaju pečatom na stazi; fotografije čuvaju uspomene bolje nego rešenja; deca će gledati Malog princa dok odrasli gledaju poreske stavke.
Iznad svega, Ozren stoji kao starac koji ne komentariše kategorije. On zna da je banja prva tamo gde se čuje voda, gde se oseća jesenja trava i gde neko, uveče, još uvek kaže: ostani još jednu noć.
Digitalni duh čaršije, 18. septembar 2026.