Vrmdža

Selo Vrmdža udaljeno je 15. kilometara od Sokobanje. Na putu Aleksinac-Sokobanja postoji, vidno označen, putokaz za Vrmdžu. Asvaltiranim putem,  posla vožnje od oko pola sata, dolazite do prvih kuća. Ako zastanete i pogledate, oko sebe, videćete da po brdima ima razbazanih kuća.Vožnjom dalje nailazite na raskrsnicu, levo za Vlašku Malu i desno centralni deo sela.

Kako je selo dobilo ime? I danas meštani kažu „navrnuti vodu“ odprilike skrenuti vodu  u željenom pravcu, „odvrnuti vodu“  vratiti je u prvobitni tok, znači mesto sa dosta vode,  odnosno izvora.

U sredini sela nalazi se upečatljiva strma stena  na kojoj se nalaze ostaci vrmaškog  grada. Meštani ga zovu i Latinski grad. Razlog za to je što su Vizantinci sebe nazivali Romeima, a Vizantijsko carstvo Romejskim carstvom, odnosno rimskim carstvom. Kod našeg naroda  sinonim za Rimljane je Latini. I ako nikada nisu vršena detaljna istraživanja, grad najverovatnije potiče iz vremena Justinijana. Vrmaški grad se kasnije spominje kao srpski srednjevekovni grad, a za vreme despotovine, gospodar Novog Brda, na Kosovu, držao je i Bovan i Vrmdžu. S obzirom da se u Novom Brdu vadilo najskupocenije srebro tog perioda, argentum de glama, koje je u sebi sadržalo I 30% zlata. Poznato je da je tovare slao i u Vrmdžu, što je osnova za mnogobrojne priče, legende i mitove o izgubljenom blagu koje se i dan danas prepričavaju. Grad je 1413 godine razorio Musa Kesedžija  posle duge opsade. Postoji legenda da je turska vojska  hranila konja slanom hranom, a nije mu davala vodu, posle nekoliko dana su ga pustili i konj je pronašao gde su prolazili podzemni kanali i napajali grad vodom. Turci presekoše vodovod, a zapovednik grada, ćefalija Bogdan naredi ratnicima da se noću izvuku iz grada, turska vojska ih je sačekala i pobila. Po zapisima nekih istoričara, nastalo je teško vreme za život meštana okolnih sela pa i same Sokobanje.

Pored starog grada prolazi put makadam koji vodi do jezera, poznatog kao Vrmaško jezero.

Prolazi se pored prelepe vodenice, koja je pretvorena u etno restoran "kod Deda Mije". Možete da probate sve specijalitete tog kraja, čuveni vrmdžanski ovčiji sir u lepinji, kajmak, razna pečenja, a sve to u prelepom ambijentu i debeloj hladovini.

Nadalje prolazite pored jakog izvora hladne i pitke vode i stižete do jezera. Najverovatnije je kraškog porekla, nastalo posle nekih zemljotresa, a skoro je kružnog oblika, prečnika oko 50 metara. U jezeru ima riba i ostalih živih bića koja prate ovakve biocenoze. Prostor je lepo uređen, ima dosta klupa stolova, drvenih nadstrešnica. Ambijent je sav u zelenilu, ima mesta i za kampovanje, tako da uvek ima turista.
 

Virtuelne panorame iz Vrmdže

Ako krenete malo u šumu, moguće je videti srne, fazane, zečeve, a u zimskom periodu moguć je i susret sa vukom, šakalima, divljom svinjom pa i jazavcem.

Za malo smelije i spremnije moguć je i uspon na Rtanj. Deluje da je vrh Rtnja dosta blizu, ali bez pešečenja od nekoliko sati nemoguće je stići do vrha.

Vrmdža je lepo uređeno selo sa starinskim kućama, a ima i novih kuća, sa lepo uređenim ekonomskim dvorištem. Poznata je po eko-turizmu. Ima stalnu postavku muzeja u Parohijskom domu. Izložene su stare narodne nošnje, alati, posuđe drveno i od grnčarije i niz starih predmeta ovog kraja. U blizini mogu se videti ostaci stare crkve Sv. Trojice, a ima i nekoliko starih objekata s kraja osamnestog i početak devetnestog veka. Crkva Sv.Troice je podignuta 1818. godine, na temeljima stare crkve, verovatno iz 13. veka, sada predstavlja pravu turističku atrakciju. Takođe može se videti i stara škola iz 1834. godine.

U toku godine u Vrmdži se održava više kulturnih i turističkih manifestacija, a sve se detaljno može videti na sajtu Vrmdže - www.vrmdza.org.rs

Google mapa

U poslednje vreme, zahvaljujući dobrom položaju i blagodetima planine Rtanj, Vrmdža ima sve više novih stanovnika, iz Beograda, Niša, čak ima i stranaca, amarikanaca i italijana.