Sokobanja nudi i druge načine da svako shodno svojim afinitetima aktivno provede odmor. Jedan od najpoznatijih i najunosnijih vidova turizma je i lovni turizam koji ovde ima sve preduslove jer opština ima odlične stanišne uslove za postojanje velikog broja lovno interesantnih vrsta. Ono na čemu se intenzivno radi u cilju pružanja višeg nivoa kvaliteta usluga je povećanje broja lovne divljači kao i stalno poboljšavanje i podmladjivanje nekih vrsta, zimskom prehranom, zaštitom i unapredjenjem stanišno-čuvarske službe.

Nekada davno, kada je broj stanovnika Sokobanje bio manji a nenaseljena teritorija pokrivena šumama i livadama mnogo veća, smatra se da i broj divljači bio znatno veći. Lovci iz ovih krajeva svedoče da je tako i bilo, uz napomenu da je ranije ovde bilo i dosta medveda. Životne okolnosti svakako diktiraju i oduvek su diktirale način života. Stoga je našim ljudima u ovim područjima bilo moguće da se bave lovom tek nakon oslobodjenja od Turaka, kada su masovnije uspeli da se domognu oružja, negde pred kraj devetnaestog veka.

Nakon siromaštva i rata kada je našim ljudima bilo onemogućeno da se bave ovim sportom, došlo je do laganog ali konstantnog povećanja broja lovaca. Na početku najčešća meta bili su zečevi koji su se prenamnožili da bi se zatim počelo i sa lovom na vukove, koji su u mnogobrojnim čoporima pričinjavali ogromne štete seljacima uništavajući kako svinje tako i čitava stada ovaca.

Nakon što je država, rešena da ovome stane na put, organizovala veliku i uspešnu akciju trovanja vukova, njihov broj u ovom kraju se znatno smanjio i meštani su par destina godina mogli da odahnu. Vremenom, kao da je sudbina ovog kraja imati vukove, oni su se ponovo namnožili tako da ih i sada ima dosta. Stoga je u sokobanjskom kraju jedna od disciplina koja se često upražnjava i lov na vukove.

U skladu sa zakonom Sokobanja je iskoristila prirodne potencijale i lov je poprimio sasvim nov oblik, razvio je marketinšku stranu i organizovan je kao takav na zavidnom nivou. Tako se postepeno razvila i nova grana turizma tzv. lovni turizam.

U Sokobanjskom kraju ima za svakog lovca po nešto, dostune su krupna i sitna divljač (omogućen je lov na fazane, jarebice, prepelice, zečeve, divlje mačke, vukove, srne, divlje svinje, šakale, šumske šljuke) a od od skoro i na jelensku divljač u nekim od lovišta.

Javno preduzeće „Srbija šume“ i Lovačko udruženje „Soko“ su zaduženi za Sokobanjska lovišta i promociju lovnog turizma kroz razna takmičenja lovačkih udruženja kao i dodatne mogućnosti. Ove mogućnosti znače da će uz odgovarajuću novčanu nadoknadu biti odobren lov na divljač po izboru u bilo koje doba godine u takozvanim „komercijalnim lovištima“.

Komercijalna lovišta su odobrena uprkos principima i pravilima lova koja podrazumevaju da je lov dozvoljen samo na pojedine vrste u tačno preciziranom periodu u toku godine, kada se tačno zna koji je limit svake vrste odstreljene divljači i to na godišnjem nivou, kako bi se održala ravnoteža i da se lovišta ne bi ispraznila.  Ovo je učinjeno kao „turistički dodatak“ u cilju izlaska u susret stalnom prilivu turista tokom godine i odgovoru na njihove potrebe i želje.

 Lovački savez Srbije je, poštujući propisane zakone i lovački kalendar koji se odnosi na divljač u režimu zaštite, doneo cenovnik u skaldu sa kojim se turisti mogu posvetiti lovu na: divlje guske,  poljske jarebice, fazane, šumske šljuke, divlje patke, prepelice, liske, golube grivaše, gugutke, grlice kao i na zečeve,  srne, srndaće i divlje svinje.   

Ništa manje primamljiv je i lov na divljač koja nije pod režimom zaštite kao što su vukovi, lisice, rakunopsi i divlje mačke.

Svi zainteresovani oko dodatnih informacija u vezi sezone lova, uslova i  dobijanja dozvole mogu se obratiti Lovačkom udruženju „Soko“ budući da je ono nadležno za čuveno sokobanjsko lovište „Moravica“.

Podaci njihovog udruženja su:

Lovačko udruženje „Soko”

•         ulica Nemanjina broj 8.
•         18230 Sokobanja
•         kontakt telefon: 018/ 830 – 226

Ribolov

Jezerski ribolov

Ribolovni turizam ima stabilnu osnovu u Bovanskom jezeru koje je čuveno po raznovrsnom i bogatom fondu ribe. U praksi ova vrsta turizma je odavno zaživela  mada on još uvek nije u dovoljnoj meri organizovan kao deo turističke ponude Sokobanje. Da bi se ribolovni turizam adekvatno komercijalizovao planirane su neophodne mere zaštite kako bi kvalitet ribljeg fonda bio kontinuiran. Kako bi ovaj vid turizma bio podignut na viši nivo radi se na stalnom podmladjivanju fonda ribe kvalitetnijim vrstama, na zaštiti jezerske vode, uredjenju ribolovačkih punktova i službe zaštite kao i na boljem marketingu.

Ribolovački turizam treba koncipirati tako da odgovara segmentima potražnje i bude dostupan turistima kao dodatna aktivnost.

Rečni ribolov

Sokobanja, kao turistički centar, ima izvanredne uslove za razvijanje ribolovnog turizma budući da osim Bovanskog jezera, na kome se razvija jezerski ribolov, ovaj kraj obiluje i rekama što omogućava posetiocima i rečni ribolov. Najintrigantnija gostima je upravo reka Moravica koja je bila presudna za razvijanje rečnog ribolova kao reka bogata raznovrskim fondom ribe poput: rečne mrene, potočne mrene, klena, krkuše, skobalja i pločajca. Ove vrste su stalno prisutne u ovoj reci dok postoje i mnoge druge koje se povremeno pojave, u nešto manjem broju, kao što su: balkanski vijun, klenić, gavčica i brkica.

Ribolovci koji su željni da isprobaju svoje sportske veštine imaju mogućnost da se posvete pecanju kako bele ribe tako i potočne pastrmke.

Ipak, kada govorimo o ribolovnom turizmu Sokobanje, dominira svakako jezerki ribolov tj. ribolov na Bovanskom jezeru. Ono je primamljivo i za manje iskusne ribolovce jer je uspeh neminovan imajući u vidu da je jezerski ribolov kao disciplina lakši od rečnog kao i da je jezero izuzetno bogato raznim vrstama ribe. Kao jedno od najbogatijih jezera naše zemlje u njemu se mogu naći mnogobrojne vrste riba: grgeč, klen, amur, šaran, smuđ, linjak, srebrni karaš, tolstolobik, beovica, som, bodorka, deverika…

Udruženje sportskih ribolovaca organizovalo je medjunarodno takmičenje u lovu na šarane kao jednu od prvih realizovanih ideja koje su imale za cilj razvijanje ribolovnog turizma. U skladu sa Zakonom o ribarstvu preduzimaju se mnoge mere kako bi se na ispravan način iskoristili prirodni resursi ovog kraja koji su svakako odlični (postoje somovi od 60kg, amuri od 20kg, šarani od 15kg, smuđevi od 10kg). Preduzimaju se organizacioni koraci kao što su: poribljavanje, održavanje kvaliteta vode, profesionalna ribočuvarska služba, organizovanje različitih sportskih manifestacija, rad na promociji i još mnogo pratećih aktivnosti.

Iako ribolovni turizam spada u još uvek nedovoljno razvijenu granu turizma, činjenica je da je potencijal koji Sokobanja poseduje u ovom smislu već itekako prepoznat zbog čega se on ubrzano razvija i napreduje.

Ribolovci iz Sokobanje su otvoreni za pružanje svake vrste pomoći svim ljubiteljima ribolova kako bi pecali u idealnim uslovima i postigli rekordne ulove imajući u vidu težinu pojedinih primeraka somova od 60kg, amura od 20kg, šarana od 15kg, smudjeva od 10kg. Takodje, postoji i veliki fond bele ribe poput: deverike, babuške, bodorke i grgeča koji lako idu na "varalice".

O svemu što Vas interesuje, o uslovima i dozvolama za pecanje, manifestacijama i sportskim dešavanjima a u vezi je sa ribolovom u Sokobanji, možete se obratiti Udruženju sportskih ribolovaca „Moravica“.

Udruženje sportskih ribolovaca „Moravica“

•         ulica Svetog Save broj 21
•         18230 Sokobanja
•         kontakt telefon: + 381 64 27 18 547
•         E-mail: info@usr-moravica.com