Moderna Sokobanja

PodeliteFacebookTwitterGoogle plusLinkedinPinterestViberFacebook messenger
Moderna Sokobanja

Sokobanja je u svojoj istoriji imala periode skokovitih napretka i stagnacije, zastoj u razvoju dešavao se uglavnom u vremenima politi─Źkih previranja ili sukoba, tako da ni I svetski rat po tome nije bio izuzetak. Nakon perioda bez napretka usledilo je vreme najve─çeg prosperiteta a to je vreme izme─Ĺu dva svetska rata. Ovaj talas napretka i razvoja bio je primetan u celoj dr┼żavi, tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ovo je bio period kada je najviše ura─Ĺeno na razvoju infrastrukture te su uvedeni kanalizacija, vodovod, struja, javna rasveta i na taj na─Źin sada ve─ç modernizovana banja postala je još pose─çenija. Tada su izgra─Ĺene mnogobrojne vile i impozantne gra─Ĺevine koje postoje i danas tako da je Sokobanja postala i centar društvenih zbivanja, politi─Źkog i kulturnog ┼żivota.

Nakon perioda procvata usledio je Drugi svetski rat, koji je samo dokazao ono što je našem narodu ve─ç odavno poznato, da su ratni sukobi neizbe┼żni kada se ┼żivi na zemlji koja je pored toga što je riznica prirodnih bogatstava ujedno i na raskrsnici svetskih puteva. Ipak u ovim turbulentnim godinama Sokobanja nije do┼żivela velika razaranja. Najviše je pretrpela štete od Bugara, Nemaca ali i zbog prisutnog sukoba dve oslobodila─Źke frakcije – ─Źetnika i partizana. Oko 500 ljudi sa ovog podru─Źja je nastradalo tokom ovog rata, neki u borbi dok su drugi streljani od strane okupatora. Ratni sukobi na ovom prostoru su prestali sredinom 1944. godine.

Izletišta, istorijski spomenici, gra─Ĺevine i grad uopšte, nisu pretrpeli ve─ça ošte─çenja u toku II svetskog rata. Prvi hotel, Hotel Evropa, koji je sazidan u Sokobanji od strane trgovca Velje Milenkovi─ça pred sam po─Źetak ratnih sukoba, ostao je sa─Źuvan kao i mnogobrojne vile najbogatijih ljudi tadašnjeg doba. Ostale su neošte─çene i kafane, trgovinske radnje, gradska bolnica kao i kupatila sa termalnim vodama. Svesni lekovite mo─çi sokobanjskih voda i klime, nekako su je svi štedeli i ─Źak koristili u to vreme za oporavak i le─Źenje ranjenih, ili predah onih koji su u─Źestvovali u borbama.

Period koji je nastupio nakon II svetskog rata obele┼żen je društvenom reformom gde je elitisti─Źki pristup bilo kom aspektu ┼żivota postao nepo┼żeljan i sve snage su ulagane u izjedna─Źavanje klasa. Principi Komunisti─Źke Jugoslavije podrazumevali su ubrzanu imdustrijalizaciju i masovnu kulturu. Sva ova previranja odrazila su se na Sokobanju tako što je ona naprasno, od nekadašnjeg centra modernog ┼żivota namenjenog eliti, sada otvorila vrata svima, postala je pristupa─Źna sve rastu─çoj srednjoj klasi, što je dovelo do naglog porasta broja turista.

U narednim decenijama postalo je neosporivo da Sokobanja više nema dovoljno kapaciteta za toliki broj turista, tako da je ve─ç šezdesetih godina XX veka izgra─Ĺen ve─çi broj hotela kao što su: Zdravljak, Hotel Turist, Hotel Moravica, Hotel Sunce. Pored hotela turisti─Źka ponuda oboga─çena je izgradnjom Zavoda za rehabilitaciju, Odmarališta Rvi, restorana Vrelo i mnogih drugih objekata. Sva ova ulaganja višestruko su se isplatila jer je u narednim godinama Sokobanja bele┼żila rekordan broj gostiju.

Napredak i urbanizacija grada ogledali su se i u izgradnji gimnazije, doma zdravlja i modernizaciji vrti─ça. Kako bi se olakšao dolazak do Sokobanje, izgra─Ĺena je mre┼ża modernih puteva, trgova i ulica te je Sokobanja postala dobro povezana sa ve─çim gradovima u okru┼żenju.

Izgradnja modernih puteva nije pogodovala samo gostima iz drugih gradova ve─ç i lokalnom seoskom stanovništvu koje je sada moglo lakše da plasira doma─çe proizvode poput sokobanjskog sira i jagnjetine uzgajane na obroncima Rtnja.

Savezna Federativna Republika Jugoslavija je sprovode─çi plan modernizacije dr┼żave, namerno izostavila izgradnju fabrika i postrojenja na ovom podru─Źju, sa ┼żeljom da se o─Źuva netaknuta priroda i nastavi sa razvojem turizma kao osnovne privredne grane. Upravo je to razlog što i danas Sokobanja nema razvijenu privredu osim nekih manjih industrija za prehranu i preradu mleka i mesa. Budu─çi da je od davnina privla─Źila turiste kako bi se u njoj le─Źili, odmarali i u┼żivali, osnovna grana privrede ostala je turizam i ugostiteljstvo.

Sokobanja je uspela da prebrodi period ekonomske krize, hiperinflacije, tranzicije, demokratskih promena i da sa─Źuva svoj duh navode─çi turiste da je i dalje pose─çuju. Bezbrojna prirodna bogatstva su odolela mnogim neda─çama koje su tako ─Źesto poga─Ĺale Balkansko poluostrvo.

Veliki broj posetilaca nastavio je da dolazi u Sokobanju iz svih krajeva jer se dobar glas pro─Źuo i nastavio da se širi svakom novom posetom ovoj riznici prirodnih bogatstava.

Predla┼żemo da pogledate

Kalendar dešavanja

Kalendar dešavanja

Virtuelne šetnje

Virtuelne šetnje

Vremenska prognoza

Vremenska prognoza