Turizam Sokobanje

Visok nivo zdravstveno rekreativne funkcionalnosti prirodnih elemenata, ekološka i ambijentalna obeležja šireg banjskog prostora čine temeljne vrednosti za masovniji razvoj vikend i izletičnog turizma. Osim banjskog centra, za razvoj vikend i izletničkog turizma pogodni su i drugi lokaliteti u okolini od kojih izdvajamo: Ozrenske livade, Rtanj, Lepteriju, Banju Jošanicu, Vrmdžansko jezero, Seselačku pećinu, izvor reke Moravice, Bovansko jezero itd.

Ova izletišta treba koristiti kako za dolazak turista i okolnih gradova, tako i za koncipiranje sadržajnijeg, kvalitetnijeg i funkcionalnijeg boravka banjskih gostiju, a takoðe i za organizovanje aktivnog odmora i rekreacije u prirodi lokalnog stanovništva.

U cilju dosezanja višeg nivoa kvaliteta ponude i veće profitabilnosti ovog vida turizma neophodno je: izgraditi kvalitetne dostupne saobraćajnice i parkinge; opremiti lokalitete odgovarajućim ugostiteljskim. rekreativnim, sanitarnim i drugim infrastrukturnim i uslužnim objektima: izvršiti hortikulturno i pejzažno oblikovanje prostora, i dr. Znaèajan doprinos njegovom intenzivnijem razvoju dala bi rekonstrukcija i modernizacija regionalnih puteva koji Sokobanju povezuju sa tražnjom u okruženju, kao i dovršetak veæ zapoèetih radova na izgradnji puteva iz pravca Niša i Paraæina. Na drugoj strani, podizanjem kvaliteta ponude ovog vida turizma, njenom efikasnijom integracijom i adekvatnom marketinškom prezentacijom dao bi se veliki doprinos ukupnom kvalitetu. strukturnoj raznolikosti i teritorijalnoj razuðenosti turistièkog proizvoda Sokobanje, što bi predstavljalo jednu od osnovnih komponenti njegovi tržišnosti i usklaðenosti sa zahtevima tražnje.

Seoski turizam

Temeljnu osnovu ovog vida turizma èine zdravstveno-rekreativne, pejzažno-estetske, ekološke i ambijentalne vrednosti ruralnih prostora, kao i ostaci etno-kulture i arhaiènog naèina privreðivanja. Meðutim, sa izuzetkom sela Jošanica koje je zahvaljujuæi termo-mineralnim vodama i peloidu, dostiglo zavidan nivo razvijenosti (celokupan smeštaj, ugostiteljske, trgovinske i druge usluge). Ukljuèivanje ostalih sela predstavlja potencijalnu turistièku vrednost. Njihovo ukljuèivanje u turistièku ponudu šireg prostora Sokobanje može se oèekivati tek nakon dosezanja znatno višeg nivoa razvijenosti same Banje, kao i izgradnje kvalitetnijih saobraćajnica i drugih važnijih infrastrukturnih objekata. Sela Dugo Polje, Jošanica, Milušinac, Mužinac i Trubarevac svrstana su u grupu razvojno prioritetnih seoskih naselja.

Zdravstveni turizam

Ovaj vid selektivnog turizma raspolaže raznolikom ekološki kvalitetnom i funkcionalno visoko vrednom razvojnom osnovom, koja Sokobanji obezbeðuje visok stepen tržišne konkurentnosti (izvori termomineralne vode, vrednosti klimatskih elemenata, sastav vazduha, peloid, gas radon, ambijentalne i druge prirodne vrednosti). Njegova dominantna pozicija u dosadašnjem turistièkom razvoju Sokobanje mora biti održana, znatno transformisana i još više unapreðena, naroèito ako se imaju u vidu napred izložene tendencije na tržištu tražnje. On sadržinski mora biti utemeljen na raspoloživim i kvalitetnim prirodnim elementima i strukturno usaglašen sa širokim spektrom zahteva tražnje u domenu zdravstvene preventive, rekreacije, rehabilitacije i leèenja.

S obzirom na prostornu disperznost elemenata razvojne osnove i moguænosti njihovog kombinovanja u pružanju usluga, zdravstveni turizam treba organizovati i razvijati u okviru tri funkcionalno komplementarne zone (centra) Sokobanja, Banja Jošanica i Ozren. Pri tome treba težiti ka formiranju jedinstvenog, organizaciono povezanog i funkcionalno usklaðenog podsistema zdravstvenih usluga, koji æe èiniti organsko jedinstvo i zauzimati važnu poziciju u sistemu integralnog turistièkog proizvoda Sokobanje.

Sokobanju treba tretirati kao primarnu i prioritetnu zonu, te kao centar za struènu i logistièku pomoæ u razvoju ovog vida selektivnog turizma na širem podruèju opštine. U njoj je neophodno izvršiti dogradnju i proširenje relevantnim turistièkim i zdravstvenim kapacitetima, sadržinsko širenje i osavremenjavanje ponude, kao i njeno veæe marketinško usmeravanje ka odgovarajuæim segmentima domaæe i inostrane tražnje. Banju treba znatno više afirmisati kao moderan balneoklimatološki centar sa visoko izraženim zdravstveno-preventivnim, rekreativnim, hospitalno-rehabilitacionim, terapijskim i drugim turistièkim funkcijama. Time se mogu ostvariti znaèajni tržišni efekti kako u nacionalnim, tako i u širim meðunarodnim okvirima. Meðutim, imajuæi u vidu dosta visok stepen saturacije banjskog prostora svi dalji zahvati u njemu moraju biti strogo kontrolisani i prilagoðeni izvornim obeležjima i osnovnoj funkciji Banje.

Banja Jošanica predstavlja banjsku zonu sa visokim stepenom komplementarnosti sa Sokobanjom i velikim znaèajem u buduæem integralnom razvoju zdravstvenog turizma na ovom prostoru. Hemijska i indikacijska raznolikost termomineralnih voda, kao i prisustvo peloida, omoguæavaju kako njen samostalni razvoj u pravcu banjskog zdravstveno-rekreativnog i leèilišnog centra, tako i permanentno kombinovanje prirodnih faktora Jošanice sa onima u Sokobanji. Na tome se zasnivaju moguænosti organizovanja i pružanja širokog spektra kvalitetnih usluga utemeljenih na lekovitim svojstvima prirodnih elemenata. Meðutim èinjenica je da se ova Banja nalazi u inicijalnoj fazi razvoja, ukazuje na potrebu ulaganja znaèajnih investicionih sredstava u izgradnju osnovnih, elemenata turistièke i zdravstvene infra i suprastrukture. To æe s obzirom na veoma nisku investicionu sposobnost opštine i sveukupnu ekonomsku situaciju, usporiti njen dalji razvoj. Stoga bi u prvoj fazi trebalo više potencirati njenu komplementarnu ulogu u pružanju usluga zdravstvenog turizma u Sokobanji, koja bi se najefikasnije mogla realizovati putem odvoženja vode i peloida, kao i organizovanim transportom turista iz Sokobanje do Jošanice (naroèito u letnjem periodu). Inaèe, trajno i optimalno rešenje u adekvatnom aktiviranju respektivnih potencijala je u iznalaženju zainteresovanih investitora koji bi u ovoj banji izgradili tržišno atraktivnu zdravstveno-rekreativnu ponudu.

Ozren, sa svojim klimatskim, vegetacionim, pejzažno-estetskim, ekološkim, ambijentalnim i drugim prirodnim vrednostima, uz prisustvo ozona i gasa radona u banjskom vazduhu, daje specifièna i visoko vredna zdravstveno-rekreativna obeležja prostoru Sokobanje, èineæi ga posebno interesantnim i privlaènim za ovaj segment turistièke tražnje. U buduæem razvoju turistièke ponude Sokobanje ova zona mora dobiti daleko veæi znaèaj, što podrazumeva i njeno adekvatnije prostorno ureðenje i opremanje odgovarajuæim objektima i sadržajima, kao i znatno kvalitetnije saobraæajno povezivanje i komuniciranje sa banjskim trom.

Posebna prednost ove zone sadržana je u tome što se ona direktno naslanja i nadovezuje na Banju, tako da postoje moguæne uspostavljanje visokog stepena njihove komplementarnosti, sadržinske usklaðenosti i funkcionalne sinhronizovanosti

Na napred izloženim razvojnim osnovama Sokobanja bi mogla izgraditi kompleksnu i u veæini segmenata dosta kvalitetnu ponudu za intenzivniji i profitabilniji razvoj zdravstvenog turizma. S obzirom na raznolikost lekovitih faktora i širok spektar moguænosti korišæenja, ovaj vid selektivnog turizma bi mogao biti visokokonkurentan kako u nacionalnim, tako i u širim (meðunarodnim) tržišnim okvirima. U tom pogledu, kao prioritetan zadatak se nameæe izvršenje detaljnih i nauèno zasnovanih medicinskih istraživanja svih prirodnih lekovitih faktora, èiji bi rezultati poslužili kao temeljna osnova kako u izradi dugoroène projekcije, tako i u njihovoj efikasnijoj kasnijoj marketinškoj prezentaciji na tržištu tražnje tražnje.

Ekološki turizam

Ovaj vid turizma se temelji se na raznovrsnim prirodnim i zaštiæenim vrednostima i njihovim raznolikim vaspitno-obrazovnim, turistièko-rekreativnim, zdravstvenim i drugim obeležjima, kao i svemu onome što karakteriše teritoriju Sokobanje kao ekološke opštine. Mada su zaèeci ovog oblika turistièkog proizvoda veæ vidljivi (škola u prirodi), još uvek nisu stvoreni adekvatni svestraniji i kvalitetniji razvoj. Gledano sa aspekta i. ekološke edukacije i aktivne rekreacije mladih u prirodi, najpogodnije uslove za  razvoj ovog vida selektivnog turizma pruža prostor Ozrena. S tim u vezi neophodno je ispitati moguænosti i izabrati najpogodniju lokaciju za formiranje omladinskog ekološkog (obrazovnog) centra (kampa), sa prateæim objektima i sadržajima.
    
Formiranjem ovakvog centra i intenziviranjem razvoja omladinskog, ekološkog i edukativnog centra bila bi obezbeðena kvalitativna komponenta u celokupnom turistièkom prostoru sa višestrukim vrednostima i višestrukim efektima: neposrednije korišæenje ekoloških vrednosti, poboljšanje kvaliteta prostora, efikasnije ekološko vaspitanje i obrazovanje mladih.

Kongresni turizam

Kongresni turizam se svrstava meðu najprofitabilnije vidove selektivnog turizma. Natproseèna potrošnja, organizovanje skupova van glavne turistièke sezone, doprinos efikasnijem propagiranju destinacije i dr. posebno potenciraju znaèaj intenzivnijeg razvoja ovog vida turizma. Njega treba bazirati na veæem korišæenju postojeæih sala u hotelima (Moravica i Zdravljak), a u perspektivi na izgradnji moderne i savremeno opremljene kongresne dvorane u kojoj bi se pružale kvalitetne usluge u pogledu sinhronog prevoðenja, novinskog i TV izveštavanja, ugostiteljstva i dr. Ona bi mogla predstavljati sastavni deo kombinovanog sportsko-kongresno-poslovnog centra. U sadržinskom pogledu, prioritet treba dati skupovima sa temama koje su bliske vrednostima ovog kraja, naroèito iz oblasti alternativne medicine (balneoklimatologija), ekologije, turizma, sporta i rekreacije. Posebno treba nastojati da ovaj vid turizma poprimi meðunarodni karakter i sadržaje.

Manifestacioni turizam

Ovaj vid selektivnog turizma veæ je stekao odreðenu tržišnu afirmaciju kroz organizovanje kulturno-zabavnih i drugih manifestacija. Meðutim, kvalitetnijom organizacijom i boljom marketinškom prezentacijom neke od njih bi mogle prerasti u samostalne turistièke motive sa snažnim dejstvom na odgovarajuæe segmente turistièke tražnje.

Paralelno sa prethodnim, u Sokobanji bi se mogao uspešno razvijati i sportsko-manifestacioni turizam, zasnovan na prirodnim pogodnostima (klima, jezerska površina i dr.), te izgraðenim i novim objektima sportsko-rekreativne infrastrukture. Naime, raspoloživa i delimièno zadovoljavajuæa sportska infrastruktura, kao i postojeæa turistièko-ugostiteljska ponuda, èine solidnu osnovu za buduæi i znatno intenzivniji razvoj ovog vida selektivnog turizma. Njegovu prostornu i programsku koncepciju treba tako postaviti da svi relevantni resursi budu adekvatno valorizovani, te da ovaj segment ponude bude efikasno integrisan u celovit turistièki proizvod Sokobanje. To znaèi da objekti koji su prvenstveno namenjeni sportsko-manifestacionom turizmu treba da budu otvorenog tipa, sa moguænošæu njihovog korišæenja od strane sportista iz raznih disciplina, svih struktura turista i lokalnog stanovništva. Na ovaj naèin dao bi se doprinos proširenju strukture i boljem kvalitetu ukupne vansezonske ponude, veæoj vanpansionskoj potrošnji, rentabilnijem poslovanju.

U sadržinskom pogledu, treba iskoristiti sve prostorne pogodnosti koje omoguæavaju organizaciju odreðenih takmièenja i sportskih manifestacija. Važno je imati u vidu znaèaj i efekte organizovanja sportskih manifestacija u vreme glavne turistièke sezone, jer one èine posebnu atraktivnost i element sadržajnijem boravku turista u Sokobanji.

Lovni i ribolovni turizam

Lovni turizam je jedan od najprofitabilniji vidova turizma. Polaznu osnovu čine stanišni uslovi za egzistenciju brojno lovno interesantnih vrsta životinja, raspoloživi lovni fond, kao i moguænost unapreðenja. Meðutim da bi se ostvario viši nivo kvaliteta usluga i znatno veæa profitabilnost lovnog turizma neophodno je preduzeti niz organizacionih i tehnièkih mera i aktivnosti kao što su: poboljšanje vrsta i poveæanje broja lovne divljaèi, permanentno podmlaðivanje pojedinih vrsta radi održanja razvojne osnove, zimska prehrana, zaštita i unapreðenje stanišno-èuvarske službe i dr.

U starija vremena Sokobanja i njena okolina bili su znantno manje naseljeni, ovakvi slobodni prostori pogodovali su životu životinja, te se stoga smatra da je broj divljači bio veliki. Neki iskusni lovci u godinama, potvrđuju ovu ideju, i pored toga dodaju da je među svom tom silnom lovinom bilo i medveda. Ipak, način života diktiraju okolnosti, tako je našim ljudima u ovom kraju bilo omogućeno prvo bavljene lovom, tek nakon oslobođenja od Turaka, krajem devetanestog veka, kada su neki od njih uspeli da se domognu oružja. Pre toga, siromaštvo i rat učinili su svoje i naši ljudi nisu mogli da se bave ovim disciplinama. A, bavljenje lovom, počelo je malo po malo, u početku na meti su najviše bili zečevi, jer je njih bilo u velikom broju. Takođe bilo je i mnogo čopora vukova koji su pravili neverovatne štete seljacima u ovom kraju. Umeli su da im unište čitava stada ovaca ili svinje. Država je stoga bila prinuđena da reaguje i organizovana je velika akcija trovanja vukova, koja je bila uspešna, i nekoliko desetina godina ljudi u Sokobanji su bili mirni. Međutim, kao da je neizbežno imati vukove na ovim područjima, ponovo su se namnožili i sada ih ima dosta. Zbog svega toga, lov na vukove je u Sokobanjskom kraju, jedna diciplina koja se veoma često upražnjava.

Danas, lov je u Sokobanji organizovan na zavidnom nivou, sve u skladu sa zakonskim propisima…sam lov kao takav, poprimio je i jednu „marketinšku stranu“ odnosno počeo je da spada i u granu turizma – tkz. lovni turizam. Stoga je Sokobanja iskoristila i taj svoj potencijal razvijajući ovu sportsku disciplinu i granu turizma do zavidnog nivoa. Tako danas, ljubitelji lova imaju mogućnost da se u Sokobanjskom kraju oprobaju u lovu na: zeca, fazana, jarebicu, prepelicu, vuka, srnu, divlju mačku, šakala, šumsku šljuku i divlju svinju. Dakle ovde ima svega za svakog, kako krupne tako i sitne divljači, a u skorije vreme u neka od lovišta puštena je i jelenska divljač. Sokobanjskim lovištima upravljaju Lovačko udruženje „Soko“ i Javno preduzeće „Srbija šume“. Lovni turizam odvija se na taj način što lovačka udruženja organizuju razna takmičenja i dodatne mogućnosti. U te dodatne mogućnosti spadaju takozvana komercijalana lovišta u kojima je dozvoljen lov u bilo koje doba godine, na bilo koju od ponuđenih divljači, a sve to uz novčanu nadoknadu. Inače, svi koji su upoznati sa pravilima i principima lova znaju da postoje određeni periodi u toku godine kada je dozvoljen lov i to određene vrste, unapred se zna koja divljač se lovi kada i u kojoj meri, i to sve na godišnjem nivou, kako se lovišta nikada ne bi ispraznila u potpunosti, odnosno kako bi se propisno održavala i opstajala. Otuda, „turistički dodatak“ u vidu komercijalnih lovišta, da bi ispratio stalnu turističku posetu Sokobanje tokom godine, te da bi odgovorio na sve želje i potrebe njenih gostiju.
U skladu sa propisanim zakonima i prema lovaèkom kalendaru za divljač u režimu zaštite, odnosno cenovniku koji je doneo UO Lovaèkog saveza Srbije, možete se na ovim terenima okušati u lovu na: zeca, poljsku jarebicu, divlju gusku, šumsku šljuku, fazana, divlju patku, lisku, goluba grivaša, prepelicu, griicu, gugutku, potom srndaæa i srne, divlje svinje.
 
Ne manje atraktivan je i lov na divljač van režima zaštite: vuka, divlju mačku, rakunopsa i lisice.    

Za sve dodatne informacije o lovu i lovištima u Sokobanji, oko sezone lova, dobijanja dozvole, pravilima i tome slično…najbolje je obratiti se Lovačkom udruženju „Soko“ koje upravlja čuvenim Sokobanjskim lovištem „Moravica“.

Njihovi podaci su:

    Lovačko udruženje „Soko”
    18230 Sokobanja, ulica Nemanjina broj 8.
    Broj telefona: 018/ 830 – 226

Ribolov

Temeljnu vrednost u razvoju ribolovnog turizma čini Bovansko jezero sa bogatim i raznolikim fondom ribe. Mada su začeci ovog vida turizma već vidljivi, on nije adekvatno organizovan i integrisan u celovitu turističku ponudu Sokobanje. S tim u vezi, neophodno je preduzeti odgovarajuće organizacione i zaštitne mere kako bi se obezbedio kontinuiteti kvalitet ribljeg fonda, a ribolovni turizam podigao na znatno viši i profitabilniji nivo: permanentno podmlaðivanje fonda odgovarajućim i kvalitetnim vrstama ribe, ureðenje ribolovnih punktova na obali, zaštita kvaliteta jezerske vode, organizacija čuvarske službe, bolja propaganda i dr. Inače, ponudu ovog vida turizma treba koncepcijski tako postaviti da ona privlači odgovarajuće segmente tražnje, te da bude dostupna banjskim gostima kao dodatni sadržaj njihovog boravka u ovom prostoru.

Obzirom na sjajne uslove za bavljenje ribolovom u Sokobanji uopšte (reka Moravica i Bovansko jezero), prirodno je da jedan takav turistički centar radi i na razvoju ribolovnog turizma. Bogato rekama, ali i jezerima ovaj kraj omogućava i rečni i jezerski ribolov. Rečni ribolov razvijen je prvenstveno zahvaljujući reci Moravici koja je bogata sledećim vrstama riba: skobalj, pločajac, krkuša, klen, rečna mrena i potočna mrena. Navedenih vrsta, maltene oduvek i uvek ima u ovoj reci, dok postoje vrste koje se ponekad pojave, ali nikada ih nije bilo u nekom većem broju, poput klenića, balkanskog vijuna, brkica i gavčica. Za ribolovce željne izazova, pored pecanja bele ribe koje je ponajviše zastupljena, postoji i potočna pastrmka sa kojom moju da oprobaju svoje sportske veštine. Mada čini se da, kada je reč o ribolovnom turizmu Sokobanje, najviše udela u njegovom razvoju ima zapravo jezerski ribolov. A kada je reč o jezerskom ribolovu u ovom kraju zapravo je reč o Bovanskom jezeru. Za one manje iskusne ribolovce pecanje na Bovanskom jezeru je pravi raj, jer osim što je sama displina lakša od rečnog ribolova, tako je i samo jezero prepuno raznih vrsta ribe i spada u jedno od najbogatijih jezera naše prelepe zemlje. U njemu obitavaju sledeće vrste riba: klen, linjak, grgeč, amur, smuđ, šaran, som, tolstolobik, beovica, bodorka, deverika, srebrni karaš… Međunarodno takmičenje u lovu na šarana od strane Udruženja sportskih ribolovaca jedno je od prvih sprovedenih ideja u cilju razvijanja ribolovnog turizma Sokobanje. Kada je u pitanju ova grana turizma, nije dovljno samo staviti na znanje koji su prirodni potencijali ovog kraja u tom sportu ( smuđevi od 10kg, šarani od 15kg, amuri od 20kg, somovi od 60kg), već se moraju preuzeti i mnogi organizacioni koraci poput: pridržavanja Zakona o ribarstvu, poribljavanja na osnovu unapred utvrđenih planova, zaštita i održavanje kvaliteta vode jezera, podmalđivanje fonda određenim kvalitetnim vrstama riba, profesionalna ribočuvarska služba, održavanje raznih sportskh manifestacija i takmičenja, te stoga i odgovarajaća reklama i još mnogo toga… Može se reći da je ribolovni turizam mlada grana u Sokobanji, ali obzirom na prepoznati potencijal i vrednosti ona se iz dana u dan sve više razvija i unapređuje.

Ribolovci iz Sokobanje pozivaju svoje kolege da na Bovanskom jezeru i reci Moravici ostvare ulove o kojima su sanjali: Somovi od 60kg, šarani od 15kg, amuri od 20kg, smuðevi od 10kg, mnoštvo bele ribe - babuške, deverike i bodorke, grgeči koji obožavaju "varalice".

O uslovima pecanja, dozvolama, sportskim takmičenjima i dešavanjima, kao i svemu ostalom što Vas zanima u vezi sa ribolovom u Sokobanji, najbolje obratiti se sledećem udruženju:

    Udruženje sportskih ribolovaca „Moravica“
    18230, Sokobanja, ulica Svetog Save broj 21.
    Broj telefona: + 381 64 27 18 547
    E-mail adresa: info@usr-moravica.com