Maske prolaze, obilaznica ostaje: Banja pred Trebičkom česmom
0 komentara
Petak u banji miriše na jesen, na kostime koji još nisu skinuti i na put koji se, kao i uvek kad treba, raskopava baš onda kad čovek poželi da prođe.
Nebo je danas nad Sokobanjom oblačno i mekano, bez one oštre letnje svetlosti koja na šetalištu pravi senke duže od rečenica. Jutro je oko petnaest, popodne ide ka dvadeset dva. Kiša, ako je i bude, više je pretnja nego dogovor. Na istoku Srbije i dalje je suvlje i toplije nego na zapadu, pa banja ostaje u onoj sivoj zoni u kojoj se šal drži preko ruke, a ne oko vrata. Od nedelje najavljuju osetniji pad. Ozren, kao i obično, zna pre nego što čovek pročita prognozu.
Dok se vreme koleba, put od Stare bolnice do Trebičke česme ne koleba se nimalo. Rekonstrukcija je tu, a saobraćaj se svakog dana od devet do osamnaest časova skreće na Resnik ili Šarbanovac. Dva sela koja inače žive svoj tihi život odjednom postaju zvanična obilaznica banje. Ko ide na lečenje, ide malo duže. Ko ide na kafu, ima vremena da se naljuti, a to je u Sokobanji skoro isto što i razgovor.
U istoj nedelji u kojoj se asfalt seče, deca su prošetala centrom kao da je čaršija njihova. Dečja nedelja. Maskenbal vrtića „Bucko“: princeze, vile, Crvenkape, Spajdermen, tri praseta, kauboji. Bajka u centru, dok se pored nje preusmerava saobraćaj. Buckići i osnovci iz škole „Mitropolit Mihailo“ bili su i kod predsednika opštine Miodraga Nikolića, sa razgovorom o vrtu, školi i mestu u kome se odrasta. U bioskopu „Moravica“ odigrana je duodrama „Priča o Desanki“, udruženje AMVOI. U Legatu Miluna Mitrovića kaligrafija, Aleksandar Stanković iz Niša, petoro građana i đaci sa nastavnicom Marijanom Petrović. Ćirilica se uči rukom, polako, dok se napolju uči kako se skreće na Resnik.
Danas je i dan kad se seća Branislava Nušića, komediografa koji je banju voleo i fotografisao. A baš od danas do nedelje, 9. do 11. oktobra, traje VIII „Nušićevi hajduci“, Fondacija „Nušić“, Kulturni centar, srednja škola „Branislav Nušić“, biblioteka „Stevan Sremac“. Hajduci u nedelji kada se put kopa. Nušić bi, da je živ, verovatno samo podigao obrvu i zapisao repliku.
U sredu, 14. oktobra, poslednji ovogodišnji vašar, na parkingu kod nekadašnjeg Auto-moto društva na Banjici. Šećerna vuna na mestu gde su nekad stajala kola. Kraj sezone koji neće da se završi, nego da se još jednom proda.
U pozadini i dalje stoji ona septembarska odluka koja se u čaršiji nije ohladila: banja je odustala od ponovne kategorizacije kao turističko mesto prve kategorije, pošto je rešenje isteklo 12. septembra. Boravišna taksa za fizička lica u domaćoj radinosti ide sa 3.300 na 1.300 dinara po ležaju, poreske obaveze smeštaja, kažu, niže za oko pola. Opština tvrdi da to nije gubitak banje, nego olakšanje stanodavcima i hotelijerima. Čaršija čuje i drugu rečenicu: prva kategorija se skida da bi račun bio manji. Obe mogu biti tačne. U banji se često i jesu.
Otvoren je i konkurs za „Turistički cvet 2026“. Ko zaslužuje cvet u mestu koje je upravo spustilo kategoriju, pitanje je koje Nušić ne bi propustio. Zdravstveni radnici, rekreacija, Novi sindikat zdravstva, banja plus planina. Panel „Nije lako biti dobro“ povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja. Naslov koji u Sokobanji ne treba prevoditi. I sećanje na Gorana Đukića, i posle dve decenije, kroz sport. To je ona druga banja, ona koja ne staje na taksi i kategoriji.
U opštinskoj ligi sezona je već sabrana: Bukovik Vrbovac prvi, 53 boda, Slemen Milušinac drugi. Fudbal sela, ozbiljniji od mnogih saopštenja. Danas, dakle: oblak, obilaznica, hajduci, kostim koji se još nije skinuo, i vašar koji čeka sredu na Banjici. Banja diše kroz nos, polako, kao čovek koji zna da će put biti gotov, samo ne zna kad, i da će kafa u međuvremenu biti ista.