Znamenite ličnosti Sokobanje

PodeliteFacebookTwitterGoogle plusLinkedinPinterestViberFacebook messenger
Znamenite ličnosti Sokobanje

Sokobanja je bila mondensko mesto, koje su često posećivali boemi, umetnici i pesnici, do II svetskog rata. Neki od njih stalno su se njoj vraćali a jedan od najvernijih gostiju bio je i Stevan Sremac, koji je ovde i preminuo 1906. godine. Još neki od stalnih posetilaca u periodu predratnom i posleratnom periodu bili su Ivo Andrić, Rodoljub Colakovic, Branislav Nušić, Meša Selimović i drugi.

Jedno mesto ne čine samo njegove prirodne lepote već njegovoj lepoti doprinose i ljudi koji su ovde živeli, žive ili su boravili u njoj. Bez ljudi svaka naseobina bi bila više geografski pojam bez sociološkog i kulturnog aspekta koji daje ono što nazivamo dušom samog mesta. Sokobanja nije izuzetak, njena prirodna bogatstva upotpunjena su uticajem ljudi koji u njoj žive ili su neko vreme proveli ovde.

Reljef, flora i fauna ovog podneblja učinili su ovo mesto dinamičnim i živim još od perioda praistorije, antike, srednjeg i novog veka o čemu nam svedoče mnogobrojni spisi istoričara, istraživača i naučnika. Očarani prirodnim lepotama mnogobrojni poznati, uticajni, ugledni, bogati i talentovani ljudi iz država u okruženju ali i iz cele Evrope ostavili su svoj trag u životu Sokobanje. U životu starosedelaca svaki gost ostavlja svoj trag i poseban uticaj na društveni milje ali ipak treba pomenuti neke od ličnosti koje su svojim zaslugama posebno obogatile biografiju ovog mesta. Oni su zaslužili posebno mesto u istoriji Sokobanje jer su uloživši svoj talenat, bogatstvo ili ugled uticali da se ovo mesto razvije i postane ovakvo kakvim ga danas vidimo. Svoj doprinos dali su osavremenivši infrastrukturu, uticavši na razvoj nauke, kulture i turizma tako da bez njih ova banja pod Ozrenom ne bi bila ista.

U potrazi za nečim novim, drugačijim i lepšim, ovi ljudi su pronašli sve čemu su težili na obroncima Ozrena, u Sokobanji. U nekim periovima istorije, uživanje u lekovitim vodama i relaksacija u hamamu bili su privilegija bogatih i povlašćenih slojeva stanovništva. Danas su blagodeti ove banje dostupne i običnim ljudima pa je i broj posetilaca znatno veći.

Sokobanja Sokograd dodjes mator odes mladČuvene ličnosti ostavile su svoj trag na ovom mestu i svojim utiscima dale još jednu važnu preporuku svima koji razmišljaju o tome da ga posete. Naš čuveni književnik, Branislav Nušić, tvorac je poznate krilatice „Soko – banja, Soko – grad, odeš mator, dođeš mlad“   koja inspiriše mnoge da provere njenu istinitost i posete ovo mesto koje je podmladilo Nušića.

Osim Branislava Nušića Sokobanja je bila značajna i mnogim uticajnim ličnostima pre i posle njega koji su je posetili ali i mnogima koji su se ovde rodili i svojim zalaganjem doprineli njenom razvitku. Nevezano za to koliko su vremena proveli u Sokobanji, veliki je broj onih koji su je zabeležili u svojim memoarima, koji su postali značajni budućim pokolenjima, tako da se o njoj čulo nadaleko.

O tome koliko je banja poznata i koliko je bila čuvena i u ranijim periodima govori nam činjenica da su je posećivali turisti iz dalekih krajeva (čak i iz Male Azije) kada nije bilo savremenih saobraćajnih sredstava niti puteva ali su oni ipak dolazili prelazeći ogromne udaljenosti na konjskim zapregama. Ako se dobar glas tako daleko čuo tada, kada nije bilo  savremenih sredstava informisanja, ne čudi da Sokobanju i danas posećuje veliki broj gostiju iz inostranstva.

Interesantna je činjenica da je u XIX veku Sokobanja bila posebno mesto, namenjeno samo društvenoj eliti koja se ovde lečila ili odmarala. Kao centar društvenih dešavanja nju su posećivali i najugledniji ljudi u Srbiji pa čak i vladari.

Uzevši u obzir da je Sokobanja kao takva uspevala da zadovolji kriterijume najpovlašćenijih slojeva stanovništva ne dovodi se u sumnju činjenica da će i danas ispuniti očekivanja svakog posetioca.

 

Ivo Andrić

 „Sokobanja, Sokograd, dođeš star, odeš mlad! “ su stihovi za koje smo svi čuli a nastala je sasvim slučajno. Naime, Ivo Andrić je želeći da pomogne prodaju razglednica kod svog prijatelja Siniše Ristića iz Sokobanje, smislio ovo kao krilaticu koja će bolje prodavati razglednice. Nije ni slutio da će se skoro tri decenije nastaviti prodaja razglednica sa ovim natpisom kao ni da će narednim vremenima svi čuti za nju.

Ivo Andrić je prvi put posetio Sokobanju kao ilegalni gost 1942. godine. Tada je naslikao skicu crteža našeg poznatog slikara, Sokobanjca, Dušana Mickovića. Videvši da je Dušan skicirao stari sokobanjski grad, Ivo ga je zamolio za papir i skicirao uspešnu repliku Dušanovog rada koji mu se dopao. On je u još par navrata posećivao Sokobanju a 1971. godine zatekao se u njoj zajedno sa Mešom Selimovićem.

Na jednom od boravka u Sokobanji, dobio je inspiraciju za čuveni roman «Na Drini cuprija» dok je u «Znakovima pored puta» pomenuo jedinstveni božur koji raste samo na Ozrenu a ima jarku tamno-crvenu boju koji ga je podsetio nan eke velike rane koje simbolično mogu biti rane svih onih koji su prolili svoju krv za slobodu ovih krajeva.

Takođe, oduševljen posebnom klimom Sokobanje, zabeležio je da je ona jedno od retkih mesta na zemlji gde se može osetiti u svako doba dana i noći posebna svežina i miris vazduha.


Isidora Sekulić

Odusevljena Sokobanjom bila je i Isidora Sekulić, koja je zabeležila da je u ovoj banji okruženoj planinama, uz mnoštvo izvora i šuma, ipak najlepši – vazduh, koji opisuje kao radostan i umiljat. Dalje kaže da se tada u ljudima raža neko nova spoznaja, spoznaja radosti disanja i osećaj miline i u srcu, koje više nema osećaj da radi, već da se odmara. Njega grudi koje su ispunjene šistim vazduhom spontano masiraju i ono više ne lupa, več se udobno ljuljuška.

 

Mnogobrojne spomen česme podignute su velikanima naše istorije poput: Hajduk Veljkove česme (u parku Vrelo-Borići), česme posvećene Ljubi Didiću (u centru) i Knezu Milošu Obrenoviću (na putu ka Aleksincu).

U znak sećanja na sve one značajne ličnosti na koje je Sokobanja ostavila dubok trag podignute su i mnoge biste poput biste Stevanu Sremcu, Branislavu Nušiću, Isidori Sekulić i Ivi Andriću. U parku u centru Sokobaje, postavljena je bista partizanskom heroju Aleksi Markišiću.

 

3D modeli spomenika

 

 

Predlažemo da pogledate: