Urbanističko-arhitektonski konkurs na temu kompleksa parka

25.10.2022. 18:53 | koloseummagazin | konkurs, emilijan josimovic, razvoj, vizija, emilijan

PodeliteFacebookTwitterGoogle plusLinkedinPinterestViberFacebook messenger 0 komentara
Vizija Sokobanje

Šta se u međuvremenu desilo sa našom istorijskom banjsko-turističkom destinacijom, ako išta, osim stambene izgradnje koja prodire u „meko tkivo” sokobanjskog zelenog pojasa, oko kojeg su koplja lomili arhitekte – učesnici u osmišljavanju bolje budućnosti Banje 1990-ih?

Evo novog izazova umesto odgovora: Novi konkurs 2018. godine pozvao je struku za sveže ideje za povezivanje pristaništa Moravice sa turističkim bogatim priobaljem u Sokobanji.

Prvi srpski urbanista Emiljan Josimović, koga je žiri odabrao za prvu nagradu, kreirao je rad pod nazivom „VIZIJA 2030 EMILIJAN JOSIMOVIĆ“, koji, po rečima samih autora, „predstavlja pretencioznu viziju Sokobanje čiji cilj je da se kroz savremeni arhitektonski izraz obnovi kosmopolitski duh koji je ovo mesto negovalo u prošlosti".

Raspisivanje konkursa pružio je priliku da se oživi vizija koja će oslikavati istoriju Sokobanje dugu dva milenijuma, zaokruženu kulturnom i fizičkom evolucijom ove začarane lokacije u rečniku moderne arhitekture.
Budućnost Sokobanje je predviđena VIZIJOM 2030, koju novoodobreni Plan generalne regulacije prostorno podržava.
Nažalost, nijedan plan – pa ni ovaj – nema viziju da se bavi umetničkim, književnim, vizuelnim i semantičkim komponentama evoluiranog nasleđa Sokobanje. Postoji nada da će i nasleđe ranijih vekova u javnom prostoru, koji je između ostalog i predmet ovog konkursa, biti uključeno kroz urbanističke projekte.

Cilj autora je da savremenim arhitektonskim izrazom istakne pun potencijal izabranog Plana za ovu zonu.

U ovom radu je predstavljena pompezna slika Sokobanje 2030. godine.

Ovaj koncept ima za cilj da obnovi kosmopolitski duh Sokobanje, koji je izostao u vreme socijalizma i 19. veka. Sokobanja je bila mesto susreta društvene elite i niza poznatih ljudi.

Emiljan Josimović, prvi urbanista iz Srbije i prvi profesor arhitekture u zemlji, zaslužan je za izradu prvog regulacionog plana beogradske opštine u 19. veku. Ovaj sjajni čovek preminuo u Sokobanji 1897. godine, gradu koji je izabrao za poslednje godine života. Time su on i druge poznate ličnosti doprineli jedinstvenoj istoriji koju ova skromna turistička destinacija danas uživa.

vizija sokobanje

VIZIJA

Bez namere da umanji značaj vizantijskog i orijentalnog duha koji prožima grad i okolinu, VIZIJA 2030 nastoji da kroz tretman mikroprostora i oživi celokupno bogato nasleđe ranijih vremena, prožimajući sadržaj u prostoru koji će zauvek otvoriti istoriju.

 
VIZIJA 2030 – NOVI PROSTOR, VODA, ISTORIJA


VIZIJA 2030 predlaže da se Sokobanja od banje za lečenje pacijenata pretvori u mesto za odmor, relaksaciju, zabavu i razonodu. Ova vizija daje novu viziju i segmentaciju tržišta kroz stvaranje zone turističkih hotelskih objekata na 57 hektara. Ovaj projektni program predviđa sezonu tokom cele godine prepoznavanjem novog poželjnog gosta.

Prema VIZIJI 2030, koja se zasniva na dominantnom turizmu u slobodno vreme, privlačenje ciljne grupe turista podrazumeva promenu lokacije, pejzaža, društvenog okruženja, kulturnog okruženja, kao i prirode i tempa svakodnevnog života.

Predložena prostorna celina se smatra da ima najviše potencijala za novi brend Sokobanja kao i budući razvojni prostor u ovom radu. Ovaj konkursni dokument promoviše novo, visoko turističko tržište čiji posetioci imaju više raspoloživih prihoda, zdravije navike i širu publiku. Temeljnije ispitivanje i utvrđivanje veze između prisutnog gosta i željenog gosta dovelo je do stvaranja ovog izazova. Ovo je rezultat dubljeg ispitivanja budućih infrastrukturnih potreba Sokobanje, što zahteva brzo i temeljno planiranje ove ključne oblasti rasta, posebno u nerazvijenom području koje je u fokusu. Ideja razvoja ovog područja zahteva obimne i promišljene intervencije, koje podrazumevaju aktivno učešće lokalne samouprave, brzu komasaciju i podparcelaciju zemljišta, čime će se u dovoljnoj meri obezbediti prostor za potencijalne razvoj brenda visokog turizma.

Očuvanje jedinog prostora koji je dvadeseti vek sačuvao za nove vizije razvoja Sokobanje kao jednog od najvećih srpskih turističkih brendova garantovano je usvajanjem temeljnog koncepta razvoja ovog prostora VIZIJA 2030 definisanjem velikih blokova hotelski, turističko-apartmanski i komplementarni javni sadržaji.

Budući da gradnja na ovim prostorima mora biti tema delovanja ozbiljnih stručnih timova, ozbiljnih investitora, ali i šire lokalne zajednice uz stručnu podršku državnih institucija, svaki blok će ovim tretmanom postati predmet pažnje javnosti.
 
Vizija 2030 nije samo prostorna koncepcija Sokobanje; to je vizija za koju verujemo da se mora sprovesti kroz poseban master plan za region i preporučujemo njegovo usvajanje. U najmanju ruku, ova vizija će se rešavati kroz pojedinačna idejna rešenja koja će se baviti odnosom prema celom prostoru pre nego što se svaki urbanistički projekat usvoji.

To podrazumeva da će usvojeni urbanistički parametri biti samo jedan pravno obavezujući segment verifikacije planiranih rešenja, a da drugi segment provere ispravnosti idejnih rešenja mora biti definisan značajnim radom Komisije za planiranje i planiranje, javnog mnjenja, pa čak i podzakonskim aktom lokalne samouprave (npr. Komisija za estetsku ocenu idejnih rešenja prostora priobalnog i drugog područja).

Nemoguće je podeliti viziju Sokobanje 2030. na pojedinačne stavke i urbanističke kriterijume. Utvrđeni Plan generalne regulacije Sokobanje je solidna osnova za razvoj ambicija, ali sada investitoru nudi previše slobode da se suviše samostalno bavi malim mestima.

S druge strane, mešovita stambena zona koja ovu zonu virtuelno okružuje pruža odlične izglede za razvoj turističkih sadržaja, što ne ograničava decentralizovanu izgradnju turističkih sadržaja. Zbog toga su odlučni u usvajanju karakteristične ideje sa makroblokovima — zgradama i kompleksima na velikim, kohezivnim parcelama — koje će uliti osećaj globalizma i stvoriti novi brend.

VODA

Voda je resurs koji je na izmaku. Rešenje VIZIJA 2030 za budućnost zahteva zadržavanje vode u urbanoj sredini Sokobanje i reanimaciju ili restauraciju važnog materijala vezanog za vodu (mesto letnje pozornice nekada je bila turistička atrakcija za čamce).

U zoni predmetnog područja VIZIJA 2030 predviđa stvaranje vodnih područja reke Moravice.

Ovaj koncept uključuje veoma ozbiljna tehnička rešenja koja će omogućiti izgradnju velikih vodnih područja za korišćenje kao turističke atrakcije. Ova konceptualna rezolucija konkursa obuhvata ispitivanje održivosti izgradnje brojnih brana i mini-prevara za celogodišnju plovidbu turističkih plovila. Ovo je veoma značajan potencijal, a s obzirom na to da je Moravica tokom leta suva, smatramo da bi pad Sokobanje na reku bio apsurdan bez značajnijih hidrotehničkih razvoja koji bi obezbedili konzistentan vodostaj na tom području.

Razvoj objekata opšte namene u cilju uređenja režima rečnog korita i njegovog najisplativijeg korišćenja predlaže VIZIJA 2030 pored rasporeda rečnog korita (brane, nasipi, zidovi keja, mini prevodnice i kanali). Na ovaj način je bilo moguće izračunati vodostaj po celoj dužini reke, kao i lokacije za izgradnju temelja, uključujući, po potrebi, i mini-most zbog razlike u vodostaju.

Zahvaljujući ovom tehničkom rešenju, manje turističke čamce sada mogu da putuju od zone gradskog parka uzvodno do postrojenja za prečišćavanje vode i nizvodno do novog vagonskog mosta. U okviru zatvorenog etno-turističkog kompleksa visoke kategorije nizvodno od novog mosta za saobraćaj vozila moguće je ploviti manjim čamcima povezanim sa kanalskim sistemom.


 
Na desnoj strani Moravice postoji kanal koji spaja ova dva područja; možete preći uzvodno ili nizvodno koristeći ovaj kanal. U zavisnosti od nivoa vode u koritu, deo ovog kanala može se koristiti kao turistička atrakcija tako što će teći na dva različita načina.

Prema prvim analizama, akumulacija korita u „gornjem slivu” bi se kretala od maksimalne tačke na 294 metra nadmorske visine do 292 metra nadmorske visine, dok bi akumulacija u „donjem slivu” bila na nivou visine 288,50 metara nadmorske visine.

Grafički prikazi predloženog rešenja prikazani su u uzdužnom i poprečnom preseku. Ključni nalaz je da je moguće kontrolisati reku na ovaj način i garantovati dugoročno korišćenje vode u slivu reke Moravice. Ovaj sistem bi mogao da evoluira nizvodno tokom vremena kako bi promovisao različit ekonomski rast.

PodeliteFacebookTwitterGoogle plusLinkedinPinterestViberFacebook messenger

Predlažemo da pogledate