Prirodna dobra Sokobanje

29.10.2022. 21:47 | S-banja | priroda, flora, fauna, zaštita

PodeliteFacebookTwitterGoogle plusLinkedinPinterestViberFacebook messenger komentara

Sokobanja ima najdu┼żu istoriju promocije banjskog turizma u Srbiji. Prvi posetilac stigao je zvani─Źno 1837. godine da se oporavi, a mesto poznato je bilo i kao prirodno le─Źilište još od vremena Rimljana. Tajna sokobanjske terapijske moc╠üi le┼żi u uskla─Ĺenosti svih bogatih komponenti kojima ju je priroda obdarila. Plemeniti gas radon, koji se raspršuje u vazduhu i blagotvorno deluje na mnoge bolesti, ─Źini Sokobanju tako regenerativnom (bronhijalna astma, hroni─Źni bronhitis, visok krvni pritisak, bolesti nervnog sistema i ┼żlezda sa unutrašnjim lu─Źenjem). Jonizacija, odnosno prisustvo negativnih jona u vazduhu, osve┼żava i okrepljuje.

 

Sokobanja ima nekoliko zašti─çenih oblasti:
 

  1. Oblast izuzetnih karakteristika "Sokograd - Lepterija" je kraj izuzetnih karakteristika i zaštic╠üen je Odlukom SO Sokobanja – 1969. godine, koja je zasnovana na Zakonu o zaštiti prirode. Na osnovu Zakona o zaštiti ┼żivotne sredine iz 1991. godine, lokalitet Lepterija – Sokograd je proglašen za prirodno dobro od izuzetnog zna─Źaja Uredbom Vlade Republike Srbije usvojenom 2002. godine. Uredbom su utvr─Ĺeni re┼żimi zaštite II i III stepena u zaštic╠üenom podru─Źju.

    Sokograd
     
  2. "Ozrenska livade" - Odlukom SO Sokobanja (1973), na osnovu Zakona o zaštiti prirode, zaštic╠üeno je podru─Źje jedinstvenosti Ozrenske livade (1991). Ovo veliko prirodno dobro obuhvata površinu od 237 hektara i zaštic╠üeno je na nivou II kategorije.

    Ozrenske livade

     
  3. Vodopad „Ripaljka“ spomenik prirode - Vodopad „Ripaljka” je prvi spomenik prirode naše zemlje, zaštic╠üen 1949. godine odlukom Zavoda za zaštitu i nau─Źno prou─Źavanje prirodnih retkosti. Zaštic╠üeno podru─Źje površine 6,82 ha nalazi se na izvoru reke Gradanice na planini Ozren kod Sokobanje. Spomenik prirode „Ripaljka“ ustanovljen je radi o─Źuvanja i unapre─Ĺenja izuzetnih morfoloških i hidroloških karakteristika i lepote Ripaljke, najpoznatijeg i jednog od najlepših bigrenskih vodopada u Republici Srbiji, kao i o─Źuvanja drugih prirodnih vrednosti kao i reke Gradanice koja predstavlja izvorište. U okolini spomenika prirode „Ripaljka“ uspostavljen je re┼żim zaštite II stepena.

    Vodopad Ripaljka

     
  4. Specijalni rezervat prirode „Rtanj” obuhvata Rtanjski planinski masiv koji se nalazi u isto─Źnoj Srbiji, odnosno jugozapadnom delu Karpatsko-balkanskog planinskog sistema, a njime upravljaju opštine Sokobanja i Boljevac. Pejza┼żne karakteristike podru─Źja definišu izraziti reljef sa kupastim vrhom Šiljak i izuzetno strmim padinama. Najzna─Źajnije prirodne vrednosti Specijalnog rezervata prirode „Rtanj“ su: Unutrašnje kotline (Krivovir, Bogovinsko-šumarakova─Źka i Sokobanjska kotlina), kao i tektonski horst Rtnja sa delom Gole planine i površinskim ju┼żnim padinama Rtnja. Najstarije stene me─Ĺu ranijim paleozojskim, silurskim i devoja─Źkim naslagama, koje se sastoje od niza dolomita i dolomitskih kre─Źnjaka. Tu su i 14 speleoloških objekata (dve pec╠üine, deset jama i dva pec╠üinsko-pec╠üinska objekta) i zna─Źajne hidrogeološke pojave (Mirovsko vrelo, Lukovsko vrelo i Mavrelo vrelo); Reliktne šumske grupe (mešovite zajednice jelovih i bukovih šuma), termofilne šume i šikare hrastovog pojasa, mezofilne bukove i bukovo-jelove šume, šume slada i trešnje i uspostavljena vegetacija. Fitocenoza Ceterachi-Ramondetum serbicae, endemi─Źna ljubi─Źica (Viola grisebachiana) sa kamenim usevom (Sakifraga paniculata), kserofilni oblici zeljaste vegetacije (pašnjaci, livade, livade i kamenolomi), raznobojne livade i vrste vegetacije koje vole. Na podru─Źju Rtnja otkriveni su: srpska ramonda, rtanjska nana, ma─Źje oko i dr.

 

Biljke i ┼żivotinje

 


Sokobanja se nalazi u podno┼żju kraških predela isto─Źne Srbije, vegetacija u ovom regionu je floristi─Źki raznovrsna, a prostorno oskudna. Element mediteranske flore je uglavnom zastupljen u ju┼żnim delovima podru─Źja, u podno┼żju planina, zna─Źajnim brojem vrsta prete┼żno niske vegetacije, kojoj pripada crvenkasta zemlja.

Vegetacijski pojasevi, kao i klimatski i pedološki, rotiraju od podno┼żja do vrhova i organizovani su na sledec╠üi na─Źin:
a) pojas od belog graba pomešan sa cerom i sladom; b) pojas od graba sa javorom; v) lešnik pojas; g) pojas bukove šume, koji na zaštic╠üenijim padinama i stranama jasike prelazi u šumu kleke i smr─Źe. Na upadljivijim vrhovima i visokim liticama Suve planine, Rtnja i Ku─Źaja ima dodatnih šuma crnog bora i jele. Zna─Źajnu ulogu u kraškom terenu imaju mešovite šume raspore─Ĺene po ravnicama i brdima. Iznad šumskog tla postoje pašnjaci sa stepskom travom na padinama i arkto-alpskim floristi─Źkim obele┼żjima na visoravni.

Iznad šumskog tla se nalaze pašnjaci sa stepskom travom na padinama i arkto-alpskim floristi─Źkim obele┼żjima na stranama osovine. Prirodna vegetacija bukovih šuma najbolje je o─Źuvana u isto─Źnoj Srbiji. Najmasivnije konstrukcije nalaze se na višim, nepristupa─Źnim kre─Źnja─Źkim padinama. Tokom poslednjih 150 godina, šume donjih spratova su uglavnom devastirane spontanom eksploatacijom, delom paljenjem u najni┼żim delovima. Jedinstvenu floristi─Źku i zdravstvenu vrednost sokobanjskog kraja ─Źine samonikle lekovite biljke.

Ovaj kraj je od davnina poznat po raznim korisnim lekovitim i drugim biljnim vrstama i zauzima jednu od najzna─Źajnijih lokacija u okviru bogatstva i raznovrsnosti flore isto─Źne Srbije. Najnovija istra┼żivanja lekovitog i aromati─Źnog bilja ovog kraja dokazala su ogromnu raznolikost i bogatstvo specifi─Źnih vrsta (posebno na Rtnju, Ozrenu i Devici), kao i njihov visok kvalitet u pogledu terapeutskih komponenti. Utvr─Ĺeno je prisustvo preko 200 vrsta (uklju─Źujuc╠üi i endemske), od kojih su najpoznatije kantarion, kantarion, maj─Źina dušica, kantarion, lipa, tisa i druge.

Klisura reke Moravice dom je raznovrsnog spektra ┼żivotinjskih vrsta koje su zna─Źajne ne samo u nacionalnom, vec╠ü i u svetskom nivou, uklju─Źujuc╠üi mrmota, belog je┼ża, lešnika, hermelina, crvenu lasicu, belu rodu, sivog sokola. , lasta sokola, mala rovka, puffin, veliki pegavi detlic╠ü i mnogi drugi. U okolnim šumama ┼żive i ze─Źevi, jarebice, fazani, prepelice, vukovi, srne, divlje ma─Źke, šakali, šljuke i divlje svinje.

PodeliteFacebookTwitterGoogle plusLinkedinPinterestViberFacebook messenger

Video

Predla┼żemo da pogledate

  • Hrastova ┼íuma u Radenkovu
    01.11.2022. Ministartstvo

    Zaštita hrastove šume u Radenkovcu

    Ministarstvo za┼ítite ┼żivotne sredine najavilo je za┼ítitu Spomenika prirode ÔÇ×Hrastova ┼íuma u ÔÇőÔÇőRadenkovcuÔÇť, koji se nalazi na teritoriji op┼ítine Sokobanja. Prema materijalu objavljenom na sajtu Ministarstva, za za┼ítitu su predlo┼żene prirodne…

  • izleti┼íta sokobanje
    24.12.2018. M

    Raskošna sokobanjska priroda i izletišta

    Poslednjih godina veliki broj turista odlu─Źuje se da poseti Sokobanju, ne zbog le─Źenja, ve─ç zbog odmora i rekreacije. Veliki broj takvih turista ┼żeli da svoj odmor provede u prirodi u zdravom okru┼żenju, daleko od gradske buke i zaga─Ĺenog…

  • Rtanj
    08.08.2018. Rtanj

    Planina Rtanj ÔÇô stani┼íte strogo za┼íti─çenih vrsta flore Srbije

    Ministarstvo zaštite ┼żivotne sredine iniciralo je nedavno odr┼żane Javnu prezentaciju i raspravu o Nacrtu uredbe o proglašenju i Studiji zaštite za Specijalni rezervat prirode „Rtanj“. Ova rasprava odr┼żana je u…

  • Kalinovica
    29.04.2011.

    Sokobanjska izletišta spremna za turiste

    Sokobanjski parkovi, šetalište i izletšta uredjeni su za predstoje─çe prvomajske praznike. Gosti i meštani ─çe u nedelju uve─Źe imati priliku i da posete koncert grupe „Apsolutno romanti─Źno“ koji OTKS…