Ima jedno besmrtno selo, a zove se Vrmdža
0 komentara
Ovu bajkovitu priču započećemo najpre izjavom predsednika seoske mesne zajednice Vrmdže, a ujedno i „domaćina“ Vrmdže, Slaviše Krstića. Naime, Krstić je uputio pismo Britanskoj ambasadi i tom prilikom ih pozvao u goste. A kada su ga novinari pitali zašto zove Britance u jedno tako malo mesto za koje verovatno nikada nisu čuli, on im je jednostavno odgovorio: „A što pa da ne dođu u Vrmdžu?“ I bio je u pravu, jer Britanci su se odazvali i uložili novac u obnovu Vrmdžanske škole.
Upravo tako – zašto da ne? Čuvši njegovu poruku ili ne, Nikolina i Stefan Stefanović, jedan mladi bračni par, koji je proveo nekoliko godina u Nemačkoj radeći, takođe je odlučio da se vrati u Sokobanju i započne novi posao. I to ni manje ni više nego u rodnoj Vrmdži. Naime, Nikolina je od dede nasledila oronulu, zaboravljenu vodenicu. Odlučivši da je obnovi, mladi bračni par sada melje i prodaje brašno u svom rodnom mestu. U svojoj Vrmdži.
Međutim, oni nisu jedini koji su se vratili. Poznato je da ljudi ne napuštaju ovo čarobno selo, ni oni koji su već tu, a ni oni koji su došli. Jednom kada u njega kroče, nešto ih privuče da zauvek tu i ostanu. Pa tako danas u Vrmdži imamo multinacionalno stanovništvo, uključujući i jednog Amerikanca, Italijana, ali i nekolicinu porodica iz Vojvodine. Osim toga, ovde se doseljavaju i kompozitori, domaće i inostrane diplomate i mnogi drugi znameniti ljudi. A za to je zaslužan ponajviše „zaštitnik“ Vrmdže, već pomenuti Krstić.
Po čemu se zapravo Vrmdža razlikuje od ostalih sela?
Mnogi će se zapitati – po čemu je ovo selo tako posebno? Razlozi se ne mogu nabrojati, ali neki od najupečatljivijih su prirodna bogatstva, znate, ona prava bogatstva, netaknuta ljudskom rukom. Zatim brojni festivali koji manje priliče jednom selu, a više kakvom umetničkom evropskom gradiću. Tu je pre svega festival dokumentarnog filma, takozvani „Vrmdža fest“, koji se održava svakog leta. Može se reći i letnja pozornica. Festival je takmičarskog karaktera i organizuje se u tri kategorije: turizam, ekologija i etno kultura života na selu. A filmadžije se prijavljuju na konkurs kako iz Srbije, tako i iz susednih zemalja. Glavni cilj festivala, pak, nije prestiž, već podsticanje očuvanja prirode, turizma i tradicije putem filma. Ali, ako očekujete tipičan šljašteći vašar, obeležen gotovo providnim haljinama i skupocenim odelima – grdno ćete se prevariti, jer „Vrmdža fest“ je tu da prikaže ono što zaista vredi, a ne ono što je skupo.
Osim festivala filma, tu je i prvenstvo u sportskom penjanju. Naime, Vrmdža je poznata po svojim stenovitim predelima, koji su idealni za prave avanturiste. Tako se ovo vrtoglavo takmičenje održava svakog leta, a takmičari pristižu uzduž i popreko iz cele Srbije. Naravno, i posmatrači su više nego dobrodošli. Prvenstvo u penjanju održava se u disciplini „bolder“, a zadatak penjača je da savladaju strmovite stene visoke šest metara, i to bez ikakvih zaštitnih sredstava, poput kanapa i kaiševa. U vrmdži postoji čak 115 uređenih penjačkih putanja na stenama, a zbog specifičnog oblika stena, planinari ovaj predeo nazivaju „Srpski meteori“.
No, nisu samo festivali razlog zašto su ljudi opčinjeni ovim selom. Kao što rekoh, priroda je ovde magična. Selo se nalazi podno planine Rtanj, ali nemojte da vas zavara reč „podno“, jer ćete se zapravo naći na 500 metara nadmorske visine, pa su i kiše relativno česte. Otuda je i nastala izreka meštana „Kad vrne kiša“, a upravo od nje je kasnije nastao i sam naziv sela – Vrmdža. Okruženo njivama, dolinama, šumama i potocima, sa preko 40 izvora, ovo selo zaista opravdava svoje bogatstvo. Ne smemo zaboraviti ni Vrmdžansko prirodno jezero u podnožju planine Rtanj. Smešteno je kao u nekakvoj impresionističkoj slici iz 19. veka, okruženo livadama, pašnjacima i šumarcima i kao takvo predstavlja idealno mesto za odmor, ali i turizam. Jezero je takođe bogato ribom i stoga pogodno za ribolov.
U blizini je i reka Moravica, dužine 60 kilometara, desna pritoka Južne Morave, koja protiče nedaleko od Vrmdže, kroz centar Sokobanje.
Još jedna od možda najzanimljivijih stvari ovog čarobnog mesta jeste „Rural Hub“. To je organizacija koja podstiče lični razvoj i sve „ludačke“ inovativne ideje. Koncept je jednostavan – napraviti prostor za razvoj kako pojedinca tako i zajednice. I sve ideje su dobrodošle. Kako oni sami kažu na svojoj Fejsbuk stranici, to je: „Mesto gde se vrmdžaju ideje.“
Pa ipak, kako bismo u potpunosti odgovorili na prvobitno pitanje – glavni razlog po kom se Vrmdža razlikuje od ostalih sela jeste budućnost. Mnoga srpska sela imaju prošlost bogatu u svakom smislu, što istorijskom, što kulturnom, što ekonomskom. Sve to, manje ili više, ima i Vrmdža. Ali ono što većina drugih sela, nažalost, nema, jeste budućnost. A Vrmdža ima svetlu budućnost. Ovo selo ima svega 600 stanovnika i tek nešto više od 30 kuća. Međutim, natalitet raste, ljudi ne odlaze, a novi stalno, polako ali sigurno, dolaze, čak i susedi iz Sokobanje. A tu su sve više i Beograđani, Novosađani, Nišlije i mnogi drugi. Osim toga, ima dovoljno posla za sve, te selo može nesmetano da cveta. Počev od poljoprivrede, preko etno turizma i etno muzeja, pa sve do građevinske rekonstrukcije starih kuća.
Uspeh Vrmdže, izuzev već pomenutih kulturnih, prirodnih i umetničkih bogatstava, ogleda se i u ekonomiji. Do nedavno su kuće mogle da se kupe za par hiljada evra, a sada im je cena basnoslovno veća – čak pet puta!
I na kraju: kako do Vrmdže?
Pa, jednostavno je. Putniče, zaputi se ka Zaječarskom okrugu, pronađi Sokobanju, odakle te čeka svega 16 kilometara do raja. Zatim nastavi putem kad Aleksincu. Čim ugledaš putokaz za Vrmdžu, sledi ga. Tada ćeš primetiti još jedan, možda pomalo neobičan, znak na kome piše: „Letnja pozornica“. Pa, putniče, dobrodošao.
Video
Foto galerija
Vrmdža
