Zavirite u sobu Ive Andrića u Sokobanji
Ivo Andrić, jedan od najpoznatijih pisaca sa prostora bivše Jugoslavije, ostavio je neizbrisiv trag u svetskoj književnosti. Njegova dela su prevedena na mnoge jezike, a njegove reči i dalje opčinjavaju čitaoce širom sveta. I dok se Andrićeva književnost čita i tumači, postoji jedno mesto u Srbiji koje nas vodi direktno u intimu ovog velikog pisca - Andrićeve sobe u Hotelu Moravica u Sokobanji.
Andrić je prvi put posetio Sokobanju 1942. godine, u vreme rata, bežeći od nemačke policije. Tada je pronašao utočište u ovom malom mestu i započeo pisanje svog najpoznatijeg romana "Na Drini ćuprija". Od tog trenutka, Andrić je svake godine dolazio u Sokobanju i provodio 20 dana u svom omiljenom apartmanu, broj 144, u hotelu "Moravica". Ovde je pronašao inspiraciju, mir i spokoj potrebne za stvaralaštvo.
Danas, iako je hotel nedavno renoviran, Andrićeva soba izgleda kao da je vreme u njoj stalo. Čuva sećanja na ovog velikog pisca kroz fotografije, dokumenta, piščeve lične predmete, knjige i rukopise. Posetioci koji imaju priliku da zavire u ovu sobu mogu se osećati kao da su zakoračili u Andrićev svet. Mnoga dela koja su nastala u Sokobanji nestala su tokom vremena, ali deo njih je sačuvan kao dragocena uspomena na jednog od najvećih pisaca našeg vremena.
Andrić je, pored "Na Drini ćuprije", u Sokobanji napisao i roman "Gospođica", kao i priče "Jelena, žena koje nema" i "Zmija". Njegova veza sa Sokobanjom bila je posebna i neizbrisiva. Svake godine bi se vraćao u isti apartman, koji je izabrao zbog pogleda koji pruža na okolinu. Nije bio zahtevan gost, voleo je društvo i svakodnevno bi na stolu bilo livadsko cveće. Sokobanja je postala mesto gde se Andrić osećao preporođeno i inspirisano, kao da je ovde pronašao lepotu i mir koji su mu bili potrebni za pisanje.
Poseta Andrićevoj sobi postala je jedno od obaveznih zanimljivosti za sve ljubitelje književnosti i Andrićevog dela. Svake godine, više od 50.000 ljudi poseti ovu spomen-sobu kako bi osetili duh velikog pisca i dublje se povezali sa njegovim stvaralaštvom.
Hotel "Moravica" u Sokobanji ima poseban značaj jer su ga gradili zatvorenici KPZ Sremska Mitrovica, a i danas neki od njih rade u hotelu. Ova činjenica dodatno oplemenjuje priču o Andrićevim sobama i stvara poseban kontekst za razumevanje mesta na kojem je pisac nalazio svoje utočište i inspiraciju.
Sokobanja je vekovima bila dom za mnoge pisce. Stevan Sremac je često posećivao ovo mesto, a umro je upravo u Sokobanji 1906. godine. Branislav Nušić je takođe bio čest gost, a njegov stih "Sokobanja, Soko-grad, dođeš star, odeš mlad" postao je simbol veze između pisca i ovog mesta. Isidora Sekulić takođe je pronašla inspiraciju u Sokobanji, a i danas je ovo mesto redovno odredište Dušana Kovačevića, jednog od najpoznatijih savremenih srpskih pisaca.
Andrićeva veza sa Sokobanjom bila je posebna i duboka. On je u ovom mestu nalazio mir i inspiraciju za svoje književno stvaralaštvo. Njegova prisutnost i uticaj i dalje su snažno prisutni u Sokobanji, što je čini posebnim mestom za sve ljubitelje književnosti.
Poseta Andrićevim sobama u hotelu "Moravica" u Sokobanji pruža priliku da se zaviri u intimu velikog pisca, da se oseti atmosfera u kojoj je stvarao i da se dodirne deo njegove književne zaostavštine. To je jedinstveno iskustvo koje će oplemeniti ljubitelje književnosti i omogućiti im da se još dublje povežu sa jednim od najznačajnijih pisaca srpske i svetske književnosti - Ivom Andrićem.