Van ovog sveta
0 komentara
Sokobanja – čudotvorno mesto čije misterije nisu uspeli da otkriju ni najveći srpski umovi. No to ih nije sprečilo da uživaju u njenim čarima.
Započećemo ovu priču Nušićevom pesmom: „Sokobanja, Soko grad, dođeš star, odeš mlad.“
Ipak, nije samo Nušić uviđao magiju Sokobanje, već i Meša Selimović, Ivo Andrić, Stevan Sremac, Dobrica Erić i mnoge druge znamenite ličnosti koje su odsedale u ovom lekovitom ćošku Srbije. Naime, Sokobanja je još od davnih dana bila takoreći boemska četvrt, mesto gde se okupljaju umetnici svih sorti. Pa, ako je njima bila tako neodoljiva, onda zasigurno ima nešto u njoj. Nešto posebno. Nešto što privlači ljude i dan-danas. Ali, šta?
Pre svega, njena savršena lokacija. Ušuškana između planina Rtanj i Ozren, ukrašena raskošnim zelenilom i šumama, čistim vazduhom i rekom Moravicom koja upotpunjuje pejzaž, ova banja se naziva još i „vazdušna banja“. A kao takva, budi nadahnuće u svakom radoznalom pogledu.
Poznata je i po svojih 6 izvora lekovite vode i lečenju mnogobrojnih respiratornih bolesti. Naime, ovi izvori su bogati radioaktivnim gasom radonom.
Od Lepterije do Soko grada
Sokobanja poseduje brojna prirodna izletišta i kanjon reke Moravice. Najpoznatije izletište je Lepterija i smatra se za najlepše izletište u Srbiji. Kada krenete peške od centra Sokobanje, čeka vas dva kilometra hoda do ovog rajskog prizora. Preći ćete most preko Moravice i nastaviti stazom kroz šumu. Na kraju staze čekaće vas Lepterija – kristalno bistra voda i bujno zelenilo. A ukoliko su vas dva kilometra hoda malo umorila, možete sesti u restoran smešten u, ni manje ni više, nego pećini. Bilo kako bilo, ovo malo putovanje vas neće razočarati, a prirodna oaza će vam dati snagu ne samo da se vratite nazad, već će vas okrepiti i za sve naredne putešestvije.
Pa, sada kada ste se odmorili u čarima prirodne oaze, možete nastaviti stazom dalje, duž Moravice, ka Soko gradu. Usput možete videti i Hajduk Veljkovu pećinu, ali ćete morati malo da se pomučite da je pronađete, jer nije baš najbolje označena. Ako ste avanturističkog duha, eto savršene prilike. Štaviše, kada nastavite, staza ka Soko gradu postaje strmoglava i čeka vas još jedan izazov – stepenice kojima se penjete su okrnjene, a ograda ne postoji. Međutim, kada savladate to Odisejevo putovanje, nagrada je nemerljiva. Pogled sa visokih zidina ovog srednjovekovnog grada je, blago rečeno, veličanstven.
Međutim, to nije kraj putovanja. Još uvek nismo videli vodopad Ripaljku i Bovansko jezero. Vodopad je jedan od najlepših u Srbiji i prvo je zaštićeno prirodno dobro. Dostiže visinu i do čak 11 metara, a podno vodopada je takođe uređeno izletište.
Bovansko jezero je veštačko jezero, ali ništa manje božanstveno i dugo čitavih osam kilometara. Idealno je za ribolovce, kajakaše i razne rekreativne sportove na vodi, ali i za obične kupače. Takođe, oko jezera su omogućena mesta za kampovanje, za one prave ljubitelje prirode, koji bi noć najradije proveli u besprekornom zelenilu pod zvezdanim nebom.
I tako, dođosmo do kraja puta, premda smo obišli samo jedan deo. Da biste se uverili u celokupnu čaroliju Sokobanje, morate videti svojim očima. A, ko zna, možda otkrijete i onu misteriju koja je kopkala naše poznate umetnike – šta je to što u stvari čini Sokobanju tako magičnom? Zar, izuzev svih ovih lepota, postoji još nešto?
Neko mnogo stručniji od mene, jedan čuveni pisac čije ime počinje na „A“ i završava se na „ndrić“ rekao je to ovako: „Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen. Ovde u Sokobanji, gledajući ovu raskoš prirode, ovu lepotu svetlosti zemlje i neba, često me obuzme neka neobjašnjiva tuga ili zanos, pa sam tako opušten razmišljao kako bi bilo lepo, bar za trenutak, ponovo se vratiti romantizmu.”
Pa, neko će možda jednom otkriti tajne koje Sokobanja čuva, tajne izvan ovog sveta, a u međuvremenu ćemo se zadovoljiti njenim beskrajnim lepotama, njenom „svetlošću zemlje i neba“.
