Badnje veče i Božić
0 komentara
U pravoslavnim hramovima i u domovima danas praznovan je Badnji dan i Badnja večer, kojima se svečano najavljuje Božić, dan roðenja Isusa Hrista. Poslednjih dana sokobanjčani su obavljali pripreme kako bi na tradicionalan način obeležili ovaj najradosniji hrišćanski praznik.
Božić je porodični praznik, a večeras je posebno važno da se porodica okupi za posnom trpezom. Kao i svake godine, posućemo po ćoškovima i slamu, uneti badnjak i uz molitvu poželeti ljubav i slogu.
Narodni običaji vezani za Badnje veče i Božić dosta se razlikuju, nešto od njih se vremenom izgubilo ili zaboravilo, ali ostalo je i do danas dosta toga zajedničkog. Vernici praznik provode u svojim domovima i u krugu najbližih. Domovi se posipaju slamom i žitom, a sa prvim sutonom se unosi badnjak, mlado hrastovo ili cerovo drvo, i potom pali da dogoreva do ponoći. Jedan od najvažnijih obrednih rituala vezan za Badnji dan jeste sečenje i unošenje badnjaka u kuću. Badnjak je mlado i zdravo drvo od hrasta, cera, javora, klena koje domaćin seče ujutru na Badnji dan.
Na selu se običaj sečenja badnjaka zadržao do naših dana. Kada domaćin odabere odgovarajuće drvo, pre izlaska sunca, okrene se prema istoku, triput prekrsti, pomoli Bogu i pospe drvo žitom. Tada još neodsečenom badnjaku nazove: „Dobro jutro i čestit ti Badnji dan.” Badnjak se seče sekirom sa tri udarca ukoso i sa istočne strane. Badnjak se preko desnog ramena nosi do ulaznih vrata gde prislonjen ostaje do večeri. Uveče se badnjak unosi u kuću i polaže na ognjište uz molitveni obred, kaðenje badnjaka, prelivanjem medom i vinom, žitom, orasima, pevanjem božićnjeg tropara i celivanjem badnjaka.
Na Badnje veče i večera je tradicionalno posna, a prema srpskom običaju, na trpezi su riba, prebranac, kolači sa medom, suve šljive i drugo voće, orasi. Trpeza se kadi tamjanom, voštana sveća se pali i čita se molitva.
- Ova dva dana zaista imamo posla i sugaðani se ne stide da upitaju i za savet kako da se pripreme za praznik. Uglavnom se kupuju sveće i tamjan, srebrnjaci za česnicu, briketi, kalendari i brojanice - govori otac Ilija.
Božić je najradosniji praznik i praznuje se tri dana. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone zvona na svim pravoslavnim hramovima objavljujući roðenje Sina Božjeg. Hrišćani se oblače najsvečanije i odlaze u crkve na Božićnu liturgiju. Posle svetog pričešća i uzimanja nafore, pozdravljaju se božićnim pozdravom i tako sve do Bogojavljenja.
Na dan Božića, domaćice spremaju česnicu u koju se stavlja novčić od srebra ili zlata. Predanje kazuje da će onog koji pronaðe novčić tokom cele godine pratiti sreća, tako da se kolača prvo hvataju najmlaði. Božićnom trpezom prekida se i pravoslavni višenedeljni post.
Praznično bdenije i Božićna liturgija
Praznik po Julijanskom kalendaru proslaviće Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta gora. Praznično bdenije počinje u 16 časova u svim hramovima SPC, a Badnje veče završava se tačno u ponoć, kada se služi prva božićna liturgija i slavi Roðenje Hristovo.
