Sokobanja kakvu vide mladi
{mosimage}Kvalitet života u Sokobanji je užasan. Znam, svi vi koji ovde
dolazite na par dana ili nedelja nemate takav utisak, jer obično doðete
u sred sezone, kada šetalištem ne može da se proðe, kada su parkovi i
letnje bašte prepuni ljudi. E, ovo je priča jednog insajdera o tome
kako je prosečna mlada osoba u Sokobanji prinuðena da provodi svoje
vreme.
{mosimage}Kvalitet života u Sokobanji je užasan. Znam, svi vi koji ovde dolazite na par dana ili nedelja nemate takav utisak, jer obično doðete u sred sezone, kada šetalištem ne može da se proðe, kada su parkovi i letnje bašte prepuni ljudi. E, ovo je priča jednog insajdera o tome kako je prosečna mlada osoba u Sokobanji prinuðena da provodi svoje vreme.
Kulturni život, kao što sam već negde napisao, jednostavno ne postoji, ako izuzmemo povremena posela, priče o bajalicama i slične etno tripove, koji me strašno nerviraju jer tu prosto nema šta novo da se sazna i nauči, a nije ni nešto naročito zanimljivo. Bioskop nam ne radi. Pozorište nemamo (verujte mi). Kulturni centar takoðe. Omladinski as well. Dakle, o kvalitetno ispunjenom slobodnom vremenu nema ni reči. E sad, pošto ja mislim da je dokolica nešto najgore što možete da ponudite mladim ljudima, ne bi sve bilo baš tako crno da oni, makar tokom leta, mogu da naðu neko zaposlenje i na taj način ispune svoje vreme i zarade neki novac. Malo sutra. Desilo se da je, u roku od par dana, nekoliko osoba koje su mi bliske i drage ostalo bez posla, i to kad im je novac bio najpotrebniji, što zbog studija, što zbog lične egzistencije, što zbog toga što su skoro postali roditelji. Naravno, mnogi još uvek ne mogu ni da naðu nikakav posao. Svako normalan bi se u ovakvoj situaciji zapitao: “Pa kad ne mogu da naðu nekakav poslić u sred turističke sezone, kad će?” Pa nikad, naravno. A i ako uspeju da pronaðu neki, to obično podrazumeva dvanaestočasovno kilavljenje kod gazde eksploatatora ruralnog porekla za neke smešno male pare, koji ih otpusti kad naðe nekoga ko je spreman da radi za manje pare, ili jednostavno bivaju primorani da daju otkaz jer nemaju snage da izdrže sav taj napor. Žalosno i ponižavajuće. Razumem ja i to da je Banja malo mesto, razumem i to da smo uopšte bedna zemlja, i to da smo korumpirani do srži, da niko ne poštuje ni Zakon o radu i da je NSZ postala institucija za gubljenje vremena preko koje niko više ne može da naðe posao. Ali mislim da je krajnje vreme da neko ovde počne da misli na mlade ljude jer je situacija postala užasno loša. Ljudi oko mene, koje volim i cenim, su postali apatični, depresivni, imaju osećaj da im ništa ne ide od ruke, da su bezvredni, da im je svaki dan isti kao prethodni, da ne napreduju ni u kom smislu… To osećanje neispunjenosti i neuspešnosti ne može da proðe bez ozbiljnih posledica. To osećanje neispunjenosti i neuspešnosti se odražava i na njihove studije, i na njihov porodični život i na njihov emotivni život… U Banji je takvih ljudi sve više i ako se nešto ozbiljno ne promeni u skorije vreme, ovo mesto će postati jedna obična rupa puna depresivaca i ludaka, bez ikakvog cilja u životu, bez obrazovanja i elementarne kulture, i, što je najgore, bez životne energije.
Banja je mesto gde niko više ne želi da živi. Nisam naišao ni na jednu osobu iz moje generacije koja želi da ostane ovde, da ovde stvara porodicu, da ovde vaspitava i obrazuje svoju decu. I razumem zašto je tako. Osim čistog vazduha i prirodnih lepota, ne postoji ništa što bi mlade ljude moglo da zadrži ovde.
Mrzim kad se osećam nemoćno i kad nemam rešenje za neki problem. Sada se baš tako osećam. Ne znam šta je bolje. Da li da svi oni koji žele normalan život, odu odavde i nikad se više ne vrate, ili ostanu ovde, gurnu ruke u ***** i pokušaju da promene nešto? Ne znam. Ja sam ovde roðen i ovde sam odrastao. Volim Sokobanju, bez obzira na to što je situacija u njoj ovako očajna. Ali pitam se da li će ljudi u mom gradu ikada moći normalno da žive. Sigurno je da Sokobanja ima potencijal, pre svega kao turističko mesto, koje je nekada bilo mondensko (sada je čobansko). Sigurno je da može da postane mesto u koje će ljudi dolaziti, a ne rupa iz koje svako normalan želi da pobegne i u kojoj ne postoje elementarni uslovi za normalan život.
Da li će se to ikada desiti?
Autor: Furious