Sokobanjska izletišta

30.05.2009. 12:36 | | izletište, priroda

PodeliteFacebookTwitterGoogle plusLinkedinPinterestViberFacebook messenger 0 komentara
zalazak

Sokobanja je mesto s najdužom turistièkojm tradicijom u bivšoj Jugoslaviji - prvi zabeleženi vauèer izdat je 1837, i njime se poruèuje "starešini Sreza Banjskog g. kapetanu Milovanu Jovanoviæu", da se po odobrenju "knjaza našega" gospodin zastavnik Lazareviæ "šalje u Banju radi upotrebljavanja tople vode", a njegovom blagorodiju se preporuèuje da mu naðe èist stan i da mu odredi uobièajeno sledovanje - "po oke mesa, jednu oku hleba, soli i po jednu sveæu na dan", a banjskom doktoru Ðoki je preporuèeno da mu daje sredstva za koja naðe da je potrebno za leèenje njegove bolesti. Meðutim, i pre ovog perioda Banja je bilo mesto u koje se dolazilo èak i iz najudaljenih krajeva tadašnjeg Otomanskog carstva. U centru grada još uvek se nalazi tursko kupatilo, a uz njega je knez Mihailo Obrenoviæ sazidao konak. Turisti mogu videti i kadu koju je èuveni knez koristio.


Iako nije zabeleženo kakve su bile tegobe prvih turista, poznato je da se u Banji i okolini nalazi klinika za pluæne bolesti, ali i oèna klinika. Osim toga, banjske prilike su blagotvorne za leèenje i rehabilitaciju psihoneuroza, neurastenija, lakših oblika povišenog krvnog pritiska, hroniènih ženskih bolesti, hroniènog reumatizma, išijasa, stanja posle povreda, malokrvnosti, bronhitisa i bronhijalne astme. Novina u banjskoj ponudi su i antistres programi za opuštanje uz brojne šetnje, kupke, masaže i zdravu hranu po kojoj je ovaj kraj poznat. Ovdašnji restorani kao da se takmièe koji æe ukusom i velièinom porcija privuæi što više gostiju. Veæina ovdašnjih restorana sprema jela pod saèem, a gotovo su nezaobilazni "kravajèiæi", lepinje pripremljene na taj naèin, i èuvena jagnjetina.

 

Promenada

 


U onom delu u kome nije dozvoljen saobraæaj, je lepo sreðeno mermerno šetalište i predstavlja centar kulturnih dešavanja u toku sezone. Pored kafiæa, picerija, poslastièara, radnji sa brzom hranom tu su i trgovci sa suvenirima i deèijim igraèkama.

Neposredno uz šetalište je i park sa igralištem za decu, i delom za šetnju sa klupama za odmor i uživanje. Veverice su stalni stanovnici ovog parka. U okviru ovog parka je inhalatorijum u kome se koristi prirodno topla voda za inhalaciju, koja protièe kroz sam park.

 

 

 

 

 

 

Centralni park
Centralni park

 


Tu je i Tursko kupatilo u kome se takoðe koristi prirodno topla voda. Izgraðeno je na temeljima rimske terme a zgrada je vrlo autentièna, kako spolja, tako i unutra, èak je saèuvana i kada Kneza Miloša iz vremena kada je dolazio u Soko Banju da koristi blagodeti ove lekovite vode (XVIII vek). Zbog autentiènosti u ovom kupatilu je snimljen i deo filma „Zona Zamfirova“.

 


Pored šetališta je i lokalna Crkva Svetog Preobraženja, renovirana pre nekoliko godina, i predstavlja prelepo zdanje sa divno izslikanim freskama.

 

 

 


Pravi je doživljaj tokom veèernjih sati prošeteti mermerom poploèanom centralnom ulicom u Sokobanji, u kojoj je tokom turistièke sezone vrlo živo. Ovde su smešteni brojni restorani, kafiæi i lokali, ali i ulièni prodavci svega i svaèega, slikari, fotografi...

 

 

 

 

 

 


Danas se Sokobanja smatra ekološkom opštinom, a u Turistièkom savezu posetioci mogu od "Zelene republike" dobiti "pasoš za veènu mladost" ...

 

{mospagebreak title=Banjica, kupalista}




Banjica je deo grada u širem centru pored reke. Park koji je lepo sreðen sa klupama i stazama za šetnju je obala reke Moravice. U tom delu se nalaze i tri hotela, kupatilo sa prirodno lekovitom vodom (temperatura 28°C, koja leci nervne boesti), i restoran na obali reke.


Ispod restorana je plaža Župan, jedno od mesta za koje je vezana legenda. Uzvodno od te plaže u malom kanjonu ima još par mesta za kupanje oko kojih postoje stene pogodne za skokove u vodu.

U parku na Banjici, postoji jedno drvo - „drvo želja“. To je stablo platana sa èudnovatim kvrgama, koji "garantuje" ispunjenje želje onome ko ga dotakne i poželi nešto.


Iznad plaža „šest kaca“ i „Župana“ na reci Moravici nalazi se „džentlmen plaža“. To je jedino mesto gde se ponekad okupljaju nudisti.

Šest kaca
Kupalište Šest kaca

 

 

Mnogo je legendi koje se vežu uz Sokobanju. Jedna od najzanimljivijih je ona o obližnjem proplanku i popularnom izletištu Lepterija.

Lepterija
Lepterija sa Sokogradom



Prema predanju, Župan, sin vlasnika obližnjeg Vrmdžanskog grada, zaljubio se u Lepteriju, kæerku tadašnjeg vladara Sokograda. Kako su Županov i Lepterijin otac stalno ratovali zbog poseda, nisu podržavali njihovu vezu. Lepterija jedne noæi odluèi da pobegne. To je njenog oca toliko razljutilo da je slugama naredio da je pogube kada je pronaðu. Kada je potera stigla begunce Lepteriju su pogubili, a Župan je od tuge skoèio u najdublji vir Moravice. I danas se èuveno izletište na proplanku kraj Sokobanje naziva Lepterija, a vir (sada plaža) - Župan. Druga, neki kažu verovatnija, legenda kaže da ime Lepterija potièe od grèke reèi sloboda. Naime, Sokograd je nastao na ostacima rimske tvrðave, a meðu tadašnjim robovima najviše je bilo Grka, koji su obližnji proplanak nazvali - Slobodište.




S Lepterije se, drvenim mostiæem preko Moravice, dolazi do staze koja vodi do prirodnog fenomena poznatog kao Bogorodica u steni. Ipak, lepše ga je posmatrati malo izdalje odakle se jasno ocrtavaju siluete Bogomajke sa njenim Mladencem. Udubljenje u steni ima oblike majke s detetom, a prema predanju u toj se steni sakrila Bogorodica s Hristom u naruèju, bežeæi pred Rimljanima. Svako ko pred stenom upali sveæe, èiniæe mu se svako dobro na ovome svetu.



Iz stene koja oslikava jedan od simbola stubova hrišæanstva vezana prièa, da se na odreðeni praznik (Veliki petak) tu pojavljuje voda iz kamena koja je lekovita za oèi. svake godine na Veliki petak poteèe voda koja se tokom godine ne pojavljuje.




Šetnja do Lepterije vodi kroz predivne panorame koje obiluju zelenilom. Na tom putu je i restoran „Peæina“ smešten ispod stene na obali reke. Idealno mesto za ruèak u prirodi ili odmor uz kafu u toku šetnje.
 

Restoran Peæina
Restoran Peæina


Na samom izletištu, koje je takoðe pored reke postoji deo sa nekoliko stolova i klupa, kao i mesta gde se može praviti roštilj i drugi specijaliteti. Na Lepteriji postoje i dva izvora (tople i hladne vode), kao i mesta za kupanje i sunèanje.

 
Od izletišta Lepterija do starog utvrðenja Soko-grada ili peæine (sada restoran) stiže se laganim pešaèenjem za samo petnaestak minuta.
 

Veæina turista ne propušta posetu Sokogradu. Nema pouzdanih podataka o njegovom nastanku... izvesno je da se radi o srednjovekovnoj tvrðavi izraðenoj na temeljima utvrðenja iz èetvrtog do sedmog veka. Pominje se u biografiji despota Stefana Lazareviæa, a porušen je tokom borbi za turski presto koje je vodio sultan Musa protiv odmetnika Hanuz bega 1413. Musa, poznatiji kao Musa Kesedžija, pominje se i kao glavni krivac za rušenje Crkve Svete Petke nedaleko od izletišta Lepterija.
 
 
 
 
 
 
Crkvica je trenutno u fazi obnove. Od nje se laganom šetnjom stiže i do obližnje peæine koju narod naziva Hajduk Veljkovom. Uspon uz litice nekada neosvojivog Sokograda pravi je doživljaj za sve one koji žele da razgledaju zidine drevnog utvrðenja i uživaju u velièanstvenom pogledu koji se odatle pruža na ravnicu i put koji vodi do Knjaževca.
 


Mnogo je mesta za izletnike; èak i na samom putu za Sokograd, izletnici mogu naæi ognjišta na kojima mogu zapaliti roštilje i obedovati na ureðenim stolovima uživajuæi u šumu vode i debeloj hladovini šume i stene.
 
 

Nedostaci Lepterije i Sokograda su: nedovoljno sreðene staze, mesta nisu elektrificirana, zbog èega ove staze i sama mesta ne mogu biti osvetljeni za noæne šetnje, potrebno je i više tabli sa putokazima, kao i jedan viseæi most kojim bi se napravio kružni put do Sokograda, a i omoguæio pogled na jedinstveni kanjon oko njega, što bi predstavljalo još jednu turistièku atrakciju.
 
 
Ozren je planina iznad Sokobanje èiji je vrh na 1118 m nadmorske visine. Put od Sokobanje do Ozrena je dug oko 5 km. Na ovoj planini smeštene su dve bolnice. Jedna za pluæne bolesti zbog nadmorske visine i borovih šuma, a druga je za leèenje oènih bolesti, zbog obilja zelenila i povoljne ruže vetrova (stujanje i mešanje više vazdušnih struja) koja pogoduje ovoj vrsti leèenja.



Na Ozrenu su i dva izletišta. Jedno pored Oène bolnice, i drugo koje je veoma prijatno pored ribnjaka, sa ogromnim sreðenim parkom, stolovima i klupama. Pored njega se nalazi i nekoliko kafana i parking prostor.



U blizini je i vodopad Ripaljka - najviši vodopad u jugoistočnoj Srbiji i prvi spomenik koji je zaštitila država zakonom iz 1948. godine. Vodopad Ripaljka je najviši vodopad u JI Srbiji, visok 11 metara.



Na planini Ozren, nalazi se još jedan od bisera ovdašnjeg turistièkog ðerdana: manastir Jermenèiæ izgraðen u XIV veku (1392. godine). Njegova je crkva posveæena svetim arhangelima Gavrilu i Mihailu. Predanje kazuje da su manastir podigli Jermeni.


Na lepo ureðenom izletištu Kalinovica, u šumsko-livadskom ambijentu, posebnu atrakciju predstavljaju dve sekvoje, ali i izvor èija hladna voda ne samo da toli žeð, veæ se i u mnogim sluèajevima koristi umesto hladnjaka.

 
 
Kalinovica
Kalinovica
 

Iako je poprilièno dugaèka, nije preterano naporna ni šetnja do "kamena ljubavi", na kome su se, kažu meštani, voleli hajduk Veljko i Èuèuk Stana. I danas je obièaj da dvoje mladih i zaljubljenih stane na kamen i poljubi se, verujuæi da to garantuje veènu ljubav. Stolovita (usamljena) kamena stena nasred velike livade je simbol zaljubljenih. Ako se dvoje popnu na stenu zajedno i fotografišu se, ostaju zaljubljeni do kraja života.


Malo šumskim stazama, malo asfaltnim putem, možete doæi èak do Oštre Èuke, najviši vrh Ozrena. Odatle puca pogled na Moravsku dolinu a kroz izmaglicu vam se ukazuje zmijolika Morava.
 
Oštra èuka
Oštra čuka
 


Krenete li ozrenskim stazama, evo vas do manastira Jermenèiæ, Tatomirovog grada ili Ozrenske peæine.

Ozrenske livade kriju u sebi izvor „Ðerðelez“. Izvor je bio poznat još iz vremena robovanja pod Turcima. Turci su pored izvora èinili bogomolju za kišu a pravoslavci su se umivali radi boljeh oèinjeg vida. Pored tog izvora žeð možete utoliti i na èesmi Barudžija, ili Šopur na kojima teèe hladna i èista "Ozrenska rosa".

 
 
PodeliteFacebookTwitterGoogle plusLinkedinPinterestViberFacebook messenger

Predlažemo da pogledate

  • izletišta sokobanje
    24.12.2018. M

    Raskošna sokobanjska priroda i izletišta

    Poslednjih godina veliki broj turista odlučuje se da poseti Sokobanju, ne zbog lečenja, već zbog odmora i rekreacije. Veliki broj takvih turista želi da svoj odmor provede u prirodi u zdravom okruženju, daleko od gradske buke i zagađenog…

  • Kalinovica
    29.04.2011.

    Sokobanjska izletišta spremna za turiste

    Sokobanjski parkovi, šetalište i izletšta uredjeni su za predstojeće prvomajske praznike. Gosti i meštani će u nedelju uveče imati priliku i da posete koncert grupe „Apsolutno romantično“ koji OTKS…

  • 14.01.2010.

    Sunce sija, priroda se budi

    Na ovogodišnjem književnom konkursu Književnog kluba "Rujno" drugo mesto osvojila je nada sokobanjske poezije Živanović Milica iz Poružnice. Milica ima samo 12 godina, a pisanjem pesama se bavi još od svoje sedme…

  • zalazak sunca iznad sokobanje
    09.05.2008.

    Priroda Sokobanje - Novi stil života

    Organizacija za turizam, kulturu i sport, Sokobanja raspisuje konkurs za izbor najlepše fotografije Sokobanje na I Foto izazovu - Sokobanja 2008. Obrazac Prijava - saglasnost za učešće može se preuzeti u Organizaciji za turizam,…