Karakteristike Sokobanje

08.01.2023. 08:59 | Saša | sokobanja

PodeliteFacebookTwitterGoogle plusLinkedinPinterestViberFacebook messenger 0 komentara

Sokobanja se nalazi u centru istočne Srbije, na nadmorskoj visini od 400 metara. Nalazi se u istoimenoj kotlini, okružena nizom srednje visokih planina: Rtanj (1560 m) na severu, Ozren (1174 m) na jugu, Devica (1116 m) na jugoistoku, Slemen (1099). m) i Krstatac (1069 m) na istoku i Bukovik (894 m) i Roanj (897 m) na zapadu.

Sokobanja


Kroz Sokobanju protiče reka Moravica, formirajući Bovansku klisuru na zapadu sliva. Od Beograda je udaljen 230 kilometara, od Novog Sada 320 kilometara, a od Niša i niškog aerodroma 60 kilometara. Klima je jedan od najvažnijih aspekata razvoja turizma Sokobanje. Karakteristike klime sokobanjskog basena su pre svega određene položajem. U okolini je zastupljena umereno kontinentalna klima, sa tendencijom prelaska u planinsku klimu sa porastom nadmorske visine. Prisustvo planinskih masiva koji okružuju sliv Sokobanje, međutim, utiče na specifične klimatske karakteristike sliva. Osnovne klimatske karakteristike ovog kraja su hladne i oštre zime, topla i sunčana leta i jeseni toplije od proleća. Tokom godine gotovo da nema maglovitih dana. Pritisak vazduha je stabilan i ne varira dramatično.

centar Sokobanje

Lovišta Sokobanje, kojima gazduju LU „Soko“ i JP „Srbija šume“, obiluju sitnom i krupnom divljači. Strastveni lovci mogu ići u lov na zeca, fazana, jarebica, prepelice, šljuke, divlje svinje, srne, vuka, lisice, šakala i divlje mačke. I rečni i jezerski ribolov su privlačni. Pored mnoštva vrsta bele ribe, pravi virtuozi u ovom sportu mogu se okušati i u lovu na potočnu pastrmku u gornjem toku Moravice. A, kada je u pitanju pecanje na jezeru, ne morate biti profesionalac; samo baci mamac i ulov će doći.

Bovansko jezero je jedno od najbogatijih jezera u Srbiji, sa plemenitim vrstama ribe kao što su som, smuđ, šaran, amur, vuka, klen, smuđ, linjak i belom ribom kao što su tolstolobi, deverika, bodorka i bela riba. Za stanje ribljeg fonda u rekama i jezerima zaslužno je Udruženje sportskih ribolovaca "Moravica". Dostupno je svim ljubiteljima ovog sporta.

 


 

Sokobanja je bila prva ekološka opština u Srbiji i ima najdužu istoriju razvoja banjskog turizma. Pored velikog broja termomineralnih izvora, Sokobanja ima jedinstvenu mikroklimu koja je posebno korisna za lečenje respiratornih oboljenja. Sokobanjska mineralna voda je poznata širom sveta. Njena lekovita svojstva i dejstvo na telo upoređuju se sa vodama Bad Gaštajna u Austriji. Poslednjih godina ubrzan je razvoj seoskog turizma u opštini Sokobanja.

U nekoliko sokobanjskih sela adaptirani su stari i novi smeštajni kapaciteti kako bi turistima pružili potpuni komfor. U sokobanjskim selima se brižljivo neguju tradicije, čuvaju se stari zanati, spremaju se jela po starim recepturama, a sve to turisti mogu da vide i saznaju. Turisti mogu učestvovati i u terenskim radovima i izgradnji zimnice, a neki domaćini nude organizovane obilaske lokalnih turističkih atrakcija. Seljani organizuju i brojne manifestacije, kao što su seoske slave. Seoska okupljanja, odnosno sastanke, organizuju i meštani sela kako bi se sačuvala i u što boljem svetlu predstavila narodna tradicija i običaji. Ovaj vid turizma zastupljen je u selima Resnik, Trubarevac, ukovac, Arbanovac, Joanica i Vrmda, mada se postepeno uključuju i ostala sela u opštini Sokobanj.

U Sokobanji se odavno sprovode odgovarajuće aktivnosti i mere za očuvanje ekološkog kvaliteta kraja, kao i za zaštitu prirodnih lepota, lekovitosti i atraktivnosti banje i okoline. Godine 1895. Mitropolit srpski gospodin Mihajlo osnovao je Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje sa primarnim ciljem stvaranja što boljeg ambijenta. Društvo se bavilo širokim spektrom aktivnosti, uključujući stvaranje parkova i izletišta, renoviranje turskog kupatila, izgradnju letnjih paviljona i puteva do izletišta i dr. Deklaracija o Sokobanji kao prvoj ekološkoj opštini u Srbiji doneta je 1992. godine.
 

centar Sokobanje


Sokobanja, sa svojom zdravom i očuvanom životnom sredinom, nedostatkom industrijskih zagađivača, i brojnim zaštićenim prirodnim i antropogenim vrednostima, ima veliki potencijal za razvoj ekološkog turizma. U pogledu ovog vida turizma, Sokobanja je odavno poznata kao idealna lokacija za škole u ​​prirodi.

Povoljni klimatski uslovi, idealna nadmorska visina, čist vazduh, netaknuta priroda, brojne planine i bogatstvo hidrografskih resursa doprinose idealnim uslovima za razvoj turizma. U tu svrhu izgrađeno je nekoliko sportskih objekata. Sportisti u Sokobanji sada mogu da uživaju u sledećim sadržajima: fudbalski stadion „Bata Nole“ kapaciteta 1.500 ljudi, 3 fudbalska terena, 5 kombinovanih terena za male sportove, 4 zatvorena bazena, 4 teniska terena, 4 teretane, streljana , kuglana, nekoliko teretana i staza zdravlja od 20 kilometara.

 

Hotel Moravica

PodeliteFacebookTwitterGoogle plusLinkedinPinterestViberFacebook messenger

Predlažemo da pogledate

  • Sokobanja
    08.01.2023. Saša

    Sokobanja - Kraljevstvo netaknute prirode

    Sokobanja je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u istočnoj Srbiji. Značajno je ne samo zato što je jedno od najpopularnijih odmarališta, već ima i značajan kulturni značaj. Njena netaknuta priroda, hladna bistra voda, vodopadi,…

  • Sokobanja Nova Godina 2023.
    31.12.2022. Saša

    Sokobanja obara sve rekorde!

    Sokobanja, poznata banja u Srbiji, ove godine je postavila više novih rekorda u turizmu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, turisti su boravili u Sokobanji ukupno 755.000 noći od januara do novembra, što je…

  • Tursko kupatilo - Amam
    25.10.2022. Admin

    Sokobanja bi se mogla nazvati kraljicom turizma Srbije

    Uz dužno poštovanje, Sokobanja bi se mogla nazvati kraljicom turizma Srbije i majstorom banjskog turizma. Počeli smo da shvatamo koliko nam je priroda zaista potrebna i koliko nam nedostaje u ovo doba tehnološkog napretka i…

  • Sokobanja zeleno srce Srbije
    12.10.2021. Saša

    Nov promotivni spot Sokobanje

    Pogledajte nov promotivni spot Sokobanje. Autor: Saša Stojanović