Geografski položaj
0 komentara
Sokobanjska kotlina je mala oblast u centralnom delu istočne Srbije, jasno ograničena sa svih strana planinama, do 1600 metara nadmodske visine. Ona leži izmedju planine Rtnja na severu, Ozrena, Leskovika i Device na jugu i izmedju moravske doline na zapadu i timočke na istoku. Ovako ograničena Sokobanjska kotlina zahvata površinu od 515,5 km2 i izdužena je u pravcu istok zapad. Sokobanjska kotlina predstavlja izolovanu geografsku celinu, ali ne sasvim, zbog nekih morfoloških elemenata. Preko bovanske na zapadu i skrobnièke klisure na istoku, sokobanjska kotlina spaja moravski na jednoj (preko bovanske klisure) i timoèki sliv (knjaževaèkom klisurom) na drugoj strani. Pored ovog, sokobanjska kotlina je na severu, preko visokih presedlina Lukavice i Rasinackog sedla, vezana sa oblašæu Crne reke, a na jugu preko Ozrena za golaèka sela i moravsku dolinu. Ovo je stari put kojim su bili povezani Cma reka i Niš.
Preko Bovanske na zapadu i Skrobnièke klisure na istoku, Sokobanjska kotlina spaja moravski na jednoj i Timoèki sliv na drugoj strani. Soko Banja se nalazi 43° 38“ Severne geografske širine i 21°53’’ Istoène geografske dužine, a njena nadmorska visina iznosi 400m. Sokobanjska kotlina je oblast koja se nalazi u centralnom delu istoène Srbije, sa svih strana okružena planinama, visine ispod 1600m. Sa njene južne strane uzdižu se planine Ozren i Devica, na severu su Rtanj [1566m] i Bukovik, na zapadu prelazi u Moravsku dolinu, a na istoku u Timoèku.
Celom svojom dužinom, Sokobanjska kotlina se pruža u pravcu istok-zapad. Dugaèka je 15 km. Zahvata površinu od 515,5 km². Nagnuta je prema zapadu. Knjaževaèkom klisurom je vezana sa istokom Srbije, dok je na jugozapadu, preko Bovanske klisure, širom otvorena ka Aleksincu, prema Moravskoj dolini. Sokobanja [43º38’29”sgš, 21º52’37”igd] se nalazi u istoènoj Srbiji, pruža se u pravcu zapad-istok, nagnuta ka zapadu.
Ova oblast po svom polozaju predstavlja posebnu, dobro izdvojenu geografsku celinu, koja, zahvaljujuæi morfološkim elementima, nije sasvim izolovana. Preko Bovanske klisure na zapadu i Skrobnièke na istoku ova oblast spaja moravski sliv na jednoj sa timockim na drugoj strani, pa na taj naèin ima tranzitni karakter.Pored ovog, Sokobanjska kotlina je na severu, preko visokih presedlina Lukavice i Rasinackog sedla, vezana sa oblašæu Crne reke, a na jugu preko Ozrena za golaèka sela i moravsku dolinu. Ovo je stari put kojim su bili povezani Cma reka i Niš. -“Sokobanjska kotlina“ ( dr Branimir Dakiæ 1967 ).Najveæim svojim delom, Sokobanja se oslanja na planinu Ozren.
Proseèna nadmorska visina Banje je 400m, sto je veoma pogodno za klimatski oporavak. Prostrane šume koje se spuštaju do obale Moravice zaklanjaju Sokobanju od jakih vetrova. Sa Ozrena dolazi svež vazduh, pa su leta prijatna i topla, nisu žarka; a zime su blage, sa malo snega i umereno hladne. Ozren je sastavni deo Sokobanje, što pogoduje dobrom oporavku i odmoru.
Geološki sastav
U geološkom sastavu Ozrena (Lepterije) nalaze se stene raznovrsnih geoloških formacija. Najviše su zastupljene sedimentne tvorevine, kristalni škriljci i vulkanske stene. Na stvaranje reljefa ove oblasti imali su uticaja: tektonski procesi, abrazija, fluvijalna i krška erozija i akumulacija. Sokobanjska kotlina je, u stvari, tektonska potolina spuštena duž raseda, pa su oni od velikog znaèaja za njen osnovni oblik. Za vreme pliocena tu se nalazilo jezero, koje je posle povlaèenja ostavilo za sobom izrazite tragove. Možemo reæi da se u planiniskom delu izdvajaju 2 zone: viša i niža. U višoj zoni mogu se videti: vrtaèe, uvale, suve doline, dok se u nižoj zoni javljaju plitke i prostrane uvale.
Pedološki uslovi
Formacija zemljišta je takva da ispod sloja humusa se nalaze slojevi kreènjaka, a ispod njega slojevi krede. Zbog poroznosti kreènjaka zemljište je ocedno , obiluje izvorima pitke vode, a nema moèvara ni blata. Humusni horizont iznosi 10-15 cm u formi zrelog humusa. Struktura je zrnasta, slabo izražena. U ovom podruèju su izraženi erozioni pokreti. Najizraženija je površinska erozija, a javlja se i jarižna i brazdasta.
Hidrografija
Glavni reèni tok ove oblasti je Moravica. Ona je usecala svoju dolinu uz južni obod, pa je zato stvorena izrazita asimetrija njenog sliva (slika br.3). Kao veoma bitan objekat mogu se izdvojiti topli i mlaki termalni izvori, kojih ima ukupno šest. Termalni izvori Soko Banje spadaju medju najradioaktivnije u našoj zemlji. Topli izvori su ”Preobraženje“ i ”Sv.Aranðel” , koji obiluju velikom kolièinom vode i gasova. Temperatura vode ovih izvora kreæe se izmedju 40 i 46,5oC. Izvor mlake vode ”Banjica” nalazi se iznad banje, a temperatura vode varira izmedju 28oC i 36oC. Znaèajan je izvor hladne pijaæe vode „Lepterija” i ”Ripaljka”. Zbog lekovitih izvora hladne i tople radioaktivne vode, Soko Banja je poznato i veoma poseæeno klimatsko i turistièko mesto.
Sokobanja se nalazi 43º 38’ 29” severne geografske širine i 21º 52’ 37” istoène geografske dužine. Najveæim svojim delom, Sokobanja se oslanja na planinu Ozren. Proseèna nadmorska visina banje je 400m, sto je veoma pogodno za klimatski oporavak. Prostrane šume koje se spuštaju do obale Moravice zaklanjaju Sokobanju od jakih vetrova. Sa Ozrena dolazi svež vazduh, pa su leta prijatna i topla, nisu žarka, a zime su blage, sa malo snega i umereno hladne. Ozren je sastavni deo Sokobanje, što pogoduje dobrom oporavku i odmoru.
- Srpski metrièki sistem: 43° 38’ 37" SGŠ , 21° 52’ 23" IGD
- Degrees, minutes, seconds: 43° 38' 37.26" N , 21° 52' 23.10" E
- Degrees, decimal minutes: Latitude: 43° 38.621' N , Longitude: 21° 52.385' E
- Universal transverse mercator: Latitude 43.643683° , Longitude: 21.873083°
- Decimal degrees: Latitude: 43.644199° , Longitude: 21.872524°
