Izvesna budućnost RMU "Soko"

On je u intervjuu za novi broj energetskog mesečnika Enerdžiobzerver kazao da su to rudnici Rembas, Soko, Lubnica i Štavalj.
"Ukoliko se promeni usvojena privatizaciona strategija za ugljenokope, ovi rudnici će postati i te kako privlačni za investitore", kazao je Milanović.

On je objasnio da privatizaciona strategija za ugljenokope sada predviða da se Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja prodaje u celini kao rudarsko preduzeće, odnosno kao preduzeće koje će se baviti proizvodnjom i prodajom uglja.
Prema rečima Milanovića, do sada nije bilo "suštinskih pravih kupaca", već samo "neformalno zainteresovanih" za rudnike sa podzemnom eksploatacijom uglja u Srbiji.

rudnik "Soko" Sokobanja

"Slovačko-češka kompanija JTFG, bila je zainteresovana ali je osnovni uslov bio da se izmeni strategija privatizacije, da preduzeće dobije tretman energetskog objekta, da se stvore uslovi da ugalj koji će se eksploatisati iz rudnika koji će nastaviti sa radom i da on bude koriščen za proizvodnju električne energije u nekom novom energetskom objektu", kazao je on.

Milanović je dodao da je JTFG iskazala i spremnost da izgradi dva energetska objekta u kojima bi koristili ugalj iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom.
"Rekli su da je za njih najbolje rešenje da izgrade dva termo kapaciteta od po 350 megavata na jednom mestu, odnosno blizu Aleksinca. To je bila njihova namera", kazao je on.

Prema njegovoj oceni, najbolje bi bilo da se jedan termokapacitet snage do 300 megavata gradi na Pešterskoj visoravni, blizu Sjenice, dok bi druga elektrana, manjeg kapaciteta, mogla da se izgradi izmeðu Zaječara i Knjaževca, a ugalja za nju bi obezbeðivali rudnici Lubnica i Soko.

Srdodne teme:

• Rudnik mrkog uglja "Soko"
• Rudnik mrkog uglja "Soko"