Ozren – jedno istraživanje balkanske topografije

Sećam se da sam prvi put čula za Ozren planinu u detinjstvu, kada je moja porodica, prateći oca rudarskog inženjera i rudnike, dospela u Lukavac kod Tuzle, zbog rudnika Kreke. Ozren se nalazio severozapadno od Lukavca, sećam se da su me tamo vodili na izlet, u posetu nekim prijateljima, ne sećam se kako se zvalo selo gde su stanovali. Igrom slučaja, naš sledeći rudnik, je bio rudnik Soko kod Sokobanje, opet pod Ozren planinom, samo što je taj Ozren ovoga puta bio na jugu.



Naravno, pitala sam Sokobanjce šta znači ime njihove planine, niko nije znao da mi kaže. Sasvim neočekivano, odgovor mi je dao jedan poznanik, Slovenac, objasnivši mi da stara slovenska reč ZRETI znači VIDETI, da se koren reči očuvao u rečima zrcalo, prozor, prozreti, nadzirati, nazreti, zrikavost, prozirno i sl. Tako bi Ozren mogao biti mesto odakle se dobro vidi, vidikovac. Kako se objašnjenje dogodilo u vremenu kada sam već uveliko počela da se bavim slovenskom mitologijom, odmah me je asociralo na VIDA, Svetovida, vrhovno božanstvo Slovena, naših predaka, intuicija je govorila da neka veza postoji.

U časopisu “Danica“, u broju za 1828. godinu, Vuk Karadžić je, dajući svoj doprinos srpskoj nacionalnoj geografiji, naveo sve nahije tadašnje Srbije, sa varošima i selima koja im pripadaju. Sokobanju je zabeležio kao Banju pod Vidinom, kao centar „naije“ VIDINSKE. Te 1828. godine, Soko banja se zvala prosto BANjA, a Ozren se zvao VIDIN. Ovo se, naravno brzo moralo proveriti. Prvu potvrdu daje narodna pesma: Igralo kolo pod Vidin. / -„Pusti me majko da vidim.“- / -„Eto ti oca, idi s njim.“ / -„Neka mi oca, neću s njim.“…



Ako je naša hipoteza tačna, ako su sve planine OZREN u vezi sa VIDOM, vrhovnim slovenskim paganskim božanstvom, onda očekujemo da nađemo imena svih njegovih likova i likova ženskih božanstava-božanskih supruga, na imenima malih geografskih pojmova, kako na samim planinama tako i u njihovoj okolini. Veoma je verovatno da nećemo naći Koleda, jer on, osim kratkog vremena posle svog rođenja koje provodi u svetu ljudi (javu), odlazi na nebo da okrene božansko kolo, te nema šta da traži na planinama. Očekujemo da ćemo ostale naći.

Latila sam se starih vojnih karata, kada sam odmah pored Trebjese, na severu od nje, našla brdo Ozrinići, koje čini deo celog lanca brda sa istim imenom. Taj lanac se pruža u pravcu severozapad – jugoistok, predstavlja osovinu teritorije istoimenog crnogorskog plemena, na karti se jasno vidi da na krajnjoj, severozapadnoj padini ovog lanca OZRINIĆA izvire VIDOV POTOK. Ovo je prva direktna potvrda one teorije da su mali geografski pojmovi bolje sačuvali imena paganskih slovenskih bogova. Izgleda da stari bogovi ipak žele da budu nađeni, a evo i gde sve nalazimo OZREN i TREB:

1. OZREN kod Sokobanje, nekada se zvao VIDIN i ima svoj TREBIČ, predgrađe banje.
2. OZREN kod Sjenice, ima svoje TRIJEBINE, selo na samoj planini i Trebinsko polje, istočno od planine.
3. OZREN kod Doboja ima svoje TREBIŠTE, susednu planinu.
4. OZREN kod Sarajeva ima svoj TREBEVIĆ, susedno brdo, i gradić Vidušu u blizini.
5. OZREN kod Mostara ima svoj TREBIŽAT, reku, ali i gradić Vitinu i selo VID, sa ruševinama istoimene stare tvrđave.
6. OZREN kod Kraljeva ima svoju Gornju TREBČU, sada Gornju Trepču, u čijoj blizini je i planina Vidova.
7. OZRINIĆ kod Nikšića ima svoju TREBJESU, susedno brdo, i svoj VIDOV POTOK.
8. VIDUŠA – planina u Hercegovini ima svoje TREBINjE, grad.
9. VIDOV VRH kod Boke kotorske ima svoje brdo TREBIŠIN.

Dakle, svaki OZREN ima svoj TREB… to jest svoje mesto žrtvovanja, to je već statistički gledano, sasvim jasno, izuzetaka nema. Dakle, iza imena Ozren krije se ime nekog božanskog bića koje je očigledno bilo veoma važno, što nam direktno saopštava učestalost pojave, to jest broj planina sa tim imenom, kao i obavezno prisustvo mesta žrtvovanja.




ŠTA SMO NAŠLI NA OZRENU KOD SOKOBANjE?

Rekli smo već da se ovaj Ozren do 1870. godine zvao Vidin, zna se da je dobio drugo ime, što koincidira sa izgradnjom sokobanjske crkve. Ovaj Ozren ima svoj Trebič, predgrađe Sokobanje. Ovde treba napomenuti da je ptica soko verovatni teriomorfni lik Peruna (odatle varijetet Periš-pernati). Takođe, božanske paganske supruge su ostavile jasnije tragove. Susedna (na istoku) planina zove se Devica, dovodimo je u vezu sa Devanom, Velesovom suprugom. Na ovoj planini, blizu vrha, (vrh Koviljak 1138 m) na jednoj uspravnoj steni nalazi se urezana predstava kobile, moguće je da je to jedina sačuvana predstava ovog božanstva, ako se izuzme narodna pesma SESTRA LEKE KAPETANA, u kojoj se govori o kobili koja je rodila Miloša Obilića, pesma nam indirektno kaže i ime te kobile: “…No se na te jesam ražljutila: / Što s’ video, što si smilovao. / A na tome vojvodi Milošu? / Jesi l’ čuo što pričaju ljudi, / Da j’ Miloša kobila rodila, / A nekakva sura BeDEVIJA? / Našli su ga ’jutru u erđeli, / Kobila ga sisom zadojila, / Zato snažan, zato visok jeste…“

Na samom Ozrenu postoji izvor i potok Kalinovica, koji čuvaju ime Kaline, Perunove supruge. (Izvire ispod Kulin vrha, koji je visok 1003 m, moguće je da je i taj vrh bio Kalina, jer u blizini nema, niti je bilo, nikakve kule). Postoji još jedan indirektan trag: na levoj obali rečice Gradašnice brdo na kome je, prema legendi bio Tatomirov grad. Iz narodnih pesama znamo da je Tatomir sin STARINE NOVAKA, koji ima čudno ime koje kazuje da je istovremeno i STAR i NOV, pa opravdano sumnjamo da se iza njega krije Veles, koji je, kao božanstvo vegetacije, svake godine iznova i nov, mlad ali i star, pa umire na zimsku kratkodnevicu. Ovo tim pre što ga pojedine narodne pesme pominju kao Novaka Debeljka ili Novaka Debelića, a njemu ovaj atribut sasvim odgovara, obzirom da je božanstvo stoke i biljaka te donosi obilje hrane, nije čudo što ima problema sa linijom. Postojale su diskusije među istoričarima i istraživačima srpskog narodnog literarnog stvaralaštva, o dvojici Starina Novaka, obzirom da ga narodne pesme nalaze i na Romaniji ali i na Staroj planini. Nema ih dvojica, Sloveni su slavili istog „tovnog Velješa“, debelog Velesa i na Romaniji i na Staroj planini. Tako vidimo da je Veles stanovao na Ozrenu (Vidinu), a u blizini su mu bili i supruga Devana i sin Tatomir. Ispod planine Device, prema Knjaževcu, nalazi se selo Vasilj, opet sa Velesovim imenom.

Peruna nismo našli, ali kako mu je tu supruga Kalina i njen izvor i potok, verovatno se negde sakrio. Možda se sakrio u selu Poružnici. Predanje kaže da je u ovom selu izbila epidemija boginja pa su seljani poružneli, od tada se selo tako zove kako se zove. Ali, kad se malo razmisli, moguće je da se pre te „epidemije“ selo sasvim lako moglo zvati PERUNICA ili Perišnica ili nešto slično. Kada je Vuk Karadžić u svom časopisu „Danica“ pobrojao sela naije BANjSKE (pod Vidinom), na poslednjem mestu je naveo selo Periš.

Na južnoj padini Ozrena nalazi se selo Rsovac. Nije izvesno da li ime ovog sela nosi uspomenu na HRS-a što je drugo ime Koleda ili Daboga (sigurno je reč o solarnom božanstvu), ili na RESA, tračko solarno božanstvo.
Treba reći da sokobanjskom kotlinom protiče rečica Moravica, koja je ime dobila po Morani, boginji smrti, obe u svom imenu imaju onaj indoevropski koren MOR što znači smrt. Na Leliju (Ljelju, Jelicu, Ladu) i njenu vodu Bukovicu, asocira susedna planina Bukovik.



Činjenice govore da postoje toponimi, oronimi i hidronimi sa veoma starim, drevnim imenina. Primer za to je Dunav, čije je ime prastaro. Sa druge strane, postoje i oni čija su imena, usled promene istorijskih okolnosti, promenjena. Te promene su nekada radikalne, novo i staro ime nemaju nikakve veze (na pr. staro ime grada Ćuprije je bilo Trojan, Nikšić je bio Onogošt, Vladičin Han se zvao Inogošt). Ponekad, novo ime sačuva neki trag značenja starog imena (Ozren kod Sokobanje, koji se ranije zvao Vidin, je baš dobar primer za ovakvu promenu, jer zreti znači videti), pa se staro ime može nekako tražiti po smislu. U nekim slučajevima, staro ime se deformiše, poneko slovo se doda ili izostavi (na primer Kalina postane Kalna, Kaljina, Kaona ili Halina, često Kal), te tako gubi prvobitno značenje i dobija novo. Istim „mehanizmom“ Perunj je mogao postati Prenj, Perunica-Poružnica, Vitor postati Visitor.

Autor teksta: Aleksandra Bajić
Autor fotografija: Ivan Pikaso Dragutinović
Komentari (1)Add Comment
...
napisao Jovanca , 21, March, 2017
Predivne fotografije. Hvala
Prijavite neodgovarajući komentar
glasaj protiv
glasaj za
Glasova: +0

Napišite komentar

busy