Skip to content

SOKOBANJA, SOKO BANJA

Google+
Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Društvoarrow Istorijske cinjenice,vladari,ratovi....Svet i mi...
24 Avgust, 2017, 11:49:54 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: « 1 2 3   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Istorijske cinjenice,vladari,ratovi....Svet i mi...  (Procitano 25010 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeći tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069


Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #16 poslato: 01 Maj, 2007, 03:30:49 pm »

Zašto je Drugi svetski rat u "Jugoslaviji" trajao šest dana duže?

Kada je nemačka vojna sila kapitulirala na svim frontovima 8. maja 1945. godine, to nije značilo i kraj Drugog svetskog rata u "Jugoslaviji". Nemačke jedinice pod komandom generala Aleksandera fon Lera, komandanta balkanske grupacije Jugoistok, nastavile su borbe do 15. maja.

Negde u februaru 1949. godine, u OZN-i je saslušavan jedan Austrijanac, koji je tokom rata bio oficir za telekomunikacije u štabu nemačkog vojnog komandanta u NDH, generala Glajze fon Horstenaua. On je izjavio da je šef službe veze u štabu generala Lera bio mladi poručnik Eberhard fon Brauhič.

Do njega je stigla depeša s naredbom o opštoj kapitulaciji nemačke vojske, poslata iz nemačke Glavne komande 8. maja 1945. godine.

– Ovu naredbu – on nije predao Leru, uveren da će se dokopati Austrije, (...home sweet home...) i tamo predati zapadnim saveznicima.

Da bi dokazao svoje tvrdnje, poručnik Brauhič je u jednom trenutku skinuo svoj jegerski kačket, okrenuo ga i iscepao na njemu postavu.

– Ispod nje je izvadio originalni telegram-naredbu za predaju nemačke vojske od 8. maja, primljenu preko teleks mašine. Naredba je bila iskucana na nekoliko teleks-traka, jer je Brauhič nije preneo na tabak hartije.

Bilo kako bilo, posle punih 58 godina, saznajemo da je samovolja poručnika Brauhiča odlučila da Drugi svetski rat u "Jugoslaviji" potraje šest dana duže.

Zarobljen i na kasnijem suđenju u Beogradu osuđen na smrt, Ler je na saslušanju izjavio da do njega uopšte nije stiglo naređenje Vrhovne komande od 8. maja 1945. o predaji svih nemačkih jedinica.

Ostaje, ipak, da lebdi jedna dilema – da li je tih majskih dana 1945. godine ovaj poručnik zaista odlučivao sam ili po nečijem naređenju, izvan linije komandovanja u štabu generala Aleksandera fon Lera?

p.s.

Eberhard fon Brauhič je živu glavu je u Beogradu spasao kada su se 1949. godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije pojavila dva nemačka predstavnika. Jedan od njih stigao je iz Berlina, a bili su u pratnji dvojice beogradskih advokata.

– Ponudili su sto novih nemačkih kamiona!!! za otkup Brauhiča. Ponuda je preneta Slobodanu Peneziću Krcunu, ministru unutrašnjih poslova Srbije,koji je rekao: "Tu džukelu treba po kratkom postupku suditi i streljati. Njegovom krivicom izginule su nepotrebno stotine naših, a i nemačkih vojnika", ali su na kraju pregovarači ipak dogovorili da za mladog poručnika dobijemo 150 novih nemačkih kamiona, 50 više od prvobitnr ponude :-).

Izvor. Politika
Sacuvana

Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeći tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069


Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #17 poslato: 01 Maj, 2007, 03:34:42 pm »

Malo poznati događaj - Churchill & treći svetski rat

Pre izvesnog vremena profesor na Kalifornijskom univerzitetu Majkl Dejvis postavio je pitanje svojim studentima: „Na čijoj strani se u Drugom svetskom ratu borila Rusija?” Većina upitanih je ostala zbunjena. Oni koji su „znali” odgovor spremno su rekli – „Na strani nacističke Nemačke i Japana!”

Frapantno neznanje američkih visokoškolaca, iskazano ne retko i u drugim sličnim prilikama, nije teško objasniti. Prosečnom žitelju SAD, naime, odavno je duboko u svest usađeno mišljenje da su im jedini neprijatelji na ovome svetu – Rusi. Po toj logici slično je, dakle, moralo biti i tokom Drugog svetskog rata.

To što se malo ko s one strane okeana trudi da razbije ovo opšte nepoznavanje dela istorije čiji su neposredni učesnici još uvek živi, nije bez razloga. Naime, priznavanje ključnog doprinosa Sovjetskog Saveza u pobedi nad fašizmom, u velikoj bi meri raspršilo mit o ulozi Amerikanaca u velikoj svetskoj klanici iz sredine prošlog veka.

Ipak, ono što studenti profesora Dejvisa (ukoliko ovako nastave) verovatno nikada neće saznati je podatak da je lako moglo da se desi da SAD i SSSR zaista ljuto zarate. Sve pod uslovom da su se ostvarile namere britanskog premijera Vinstona Čerčila i da se Drugi svetski rat, okončan pre ravno šezdeset godina, pretvorio u neki „Treći”, u kojem bi zapadni saveznici svom silinom nasrnuli na dojučerašnjeg saborce sa istoka.

Sudbina Berlina

Osvajanje nemačke prestonice Berlina od strane sovjetske armije, početkom maja 1945, dugo je kopkalo znatiželju istoričara. Osnovno pitanje koje se postavljalo bilo je: da li je pomenuta operacija zaista vredela života 120.000 sovjetskih vojnika? Jer, podsetimo, vodeća trojka antifašističke koalicije (SSSR, SAD i Velika Britanija) već je u Jalti bila utvrdila neka razgraničenja u posleratnoj Evropi. Skidanje pedesetogodišnjeg vela tajne sa dokumenata iz tih vremena otkrilo je, međutim, da među saveznicima nije vladala baš prevelika ljubav i da glavna zasluga za to pripada, upravo, ser Vinstonu Čerčilu.

Da britanski premijer nije mnogo voleo Ruse svedoči i podatak da ih je često nazivao „varvarima” i „divljim majmunima”. Ali ovaj animozitet nije se, na žalost, završavao na nadevanju nepriličnih imena. Njegova opsesija bila je da granicu onoga što je on nazivao „demokratijom” pomeri što dalje na istok Evrope. Četvorogodišnji rat, po Čerčilu, značajno je iscrpeo sovjetske rezerve, kako u ljudstvu tako i u borbenoj tehnici, i trenutak je bio pogodan da se krene u obračun sa komunističkim saveznikom.

U tom smislu britanski premijer je početkom aprila izdao naređenje za pripremu operacije pod šifrovanim imenom – „Nezamislivo”. Za nasrtaj na SSSR trebalo je da budu angažovane američke, britanske i kanadske snage, poljski ekspedicioni korpus i 10 do 12 nemačkih divizija koje su, iako zarobljene, ostale nerasformirane u Šlezvig-Golštajnu i južnoj Danskoj. Sem toga, po Čerčilovom naređenju, oružje zarobljeno do Nemaca uredno je skladišteno kako bi moglo ponovo biti upotrebljeno u obračunu sa Sovjetima.

U tom svetlu treba posmatrati i prethodne akcije saveznika na, takozvanom, Drugom frontu u Zapadnoj Evropi, koje su za cilj imali ne toliko uništenje nemačke armije koliko njeno potiskivanje što dalje ka istoku i navaljivanje na leđa sovjetskim borcima. U ovu sliku se uklapa i odbijanje zapadnih saveznika da još 1941. bombarduju velika nalazišta nafte u Rumuniji odakle su se Nemci snabdevali sve vreme ratnih operacija. Do bombardovanja je došlo tek kada je postalo jasno da će sovjetske trupe ovladati ovim prostorima. Slična je sudbina zadesila i mnoge industrijske centre u Češkoj, Slovačkoj, pa i u onim delovima Nemačke koji su nakon rata pripali istočnom savezniku.

Odgovor na „Nezamislivo”

Berlinska operacija predstavljala je, praktično, odgovor na sulude planove Čerčila. Dizanje sovjetske zastave na zgradi Rajhstaga bilo je simbol pobede onih koji su fašističkoj Nemačkoj, u stvari, bili glavni protivnik. Zauzimanje prestonice nacizma trebalo je da pokaže, i pokazalo je, da je Crvena armija mnogo jača nego što je mislio britanski premijer. Njen političko-psihološki značaj u svakom pogledu daleko prevazilazi vojni.

Treba na kraju istaći da Amerikanci, uprkos snažnom lobiranju pojedinih konzervativnih krugova u Vašingtonu, nisu podržali britanskog premijera. Njima je bilo dosta ratovanja u Evropi, a tek ih je čekao konačni obračun sa Japanom koji bi ih (prema njihovim procenama) bez pomoći Sovjeta koštao barem jedan do dva miliona američkih života.

Čerčil je nešto ipak uspeo. Američki i britanski ratni komandanti Dvajt Ajzenhauer i Bernard Montgomeri odbili su da sa sovjetskim kolegom Georgijem Žukovim prime pobedničku paradu u Berlinu. Ratno savezništvo trajalo je tako samo dok se nisu ohladili topovi. Cevi su, odmah potom, uperene na drugu stranu.

Slobodan Samardžija
Sacuvana

Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeći tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069


Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #18 poslato: 01 Maj, 2007, 03:42:38 pm »

Pobednici su - nacisti
Mnoge ratne zločince zaslužene kazne spasli zapadne sile i Sovjeti

Nacistički vođa Adolf Hitler bio je "psiho slučaj na granici između genijalnosti i ludila", potvrdio je lični firerov lekar jednom američkom doušniku pred početak Drugog svetskog rata. Informacija je prosleđena američkoj obaveštajnoj službi CIA koja je odmah u svojim tajnim dosijeima zabeležila doktorova predviđanja da bi čovek, kojem je tada klicala čitava Nemačka, mogao da postane "najluđi zločinac i kriminalac kojeg je svet ikada video".

To je samo jedna rečenica na samo jednoj od 10.000 stranica poverljivih dokumenata o detaljima iz Hitlerovog života, nacističkoj Nemačkoj i najvećim ratnim zločincima iz vremena Drugog svetskog rata koje je CIA otpečatila u petak uveče.

"Hitlerov lični lekar je još pred početak rata uočio znake narastajućeg ludila i predvideo da bi on mogao da postane najveća pošast tadašnjeg sveta. Te iste 1937. godine on je bio potpuno uveren da su se njegove tvrdnje obistinile i da se firer opasno približava stanju krajnje neuračunljivosti", piše u dokumentima CIA iz tog vremena.

Decembra 7. 1944. godine, zahvaljujući nemačkom hirurgu i Hitlerovom lekaru Ferdinandu Zauerbruhu, a posredstvom doušnika zvanog Hans Bije, CIA je i na papiru zabeležila informaciju iz januara 1937. koju je Bije prosledio posle viđenja s doktorom Zauerbruhom na jednoj zabavi.

CIA spasava Barbija

Obelodanjena dokumenta samo su potvrdila i ono što se odavno znalo - da su američki agenti zaduženi za kontrašpijunažu svojevremeno spasli i zaštitili SS oficira Barbija od izlaska pred francuski sud. Oni su ga spasli ne samo od izručenja Francuskoj, koja je to uzaludno zahtevala, već su mu i pomogli da pobegne iz Evrope i domogne se Južne Amerike.

"Zahvaljujući tome što ga već godinama pomno posmatra, Zauerbruh je mišljenja da je lider nacista na granici između genijalnosti i ludila koja će u vrlo bliskoj budućnosti početi da se ubrzano pomera ka ovom drugom. Doktor mi je rekao da mu se čini da je to već počelo da se događa i da je prvi simptom takvog ponašanja bila njegova odluka da iz svoje vlade odmah ukloni sve saradnike umerene orijentacije".

Osim o Hitleru, CIA je prikupila podatke o još 20 ključnih ličnosti nacističke ere. Osim Hitlerovog, svoje dosijee u tajnoj američkoj službi imali su i prvi čovek Gestapoa Hajnrih Miler, zatim čuveni SS oficir Klaus Barbi i još čuveniji "doktor" Jozef Mengele, poznat po stravičnim medicinskim eksperimentima koje je sprovodio nad zatočenicima koncentracionih logora širom Evrope. Dosijea CIA prikupljena o šefu zloglasnog Gestapoa Mileru uglavnom sadrže informacije o tome kako je i gde umro.

Ostatak, nekada "top sikret", dokumenata svedoči i da je veliki broj manje poznatih nacista posle rata izmakao pravdi jer su ih šefovi zapadnih obaveštajnih službi procenili kao dragocen obaveštajni izvor koji im je dostavljao informacije o svemu što se događa s ruske strane gvozdene zavese.

Ti dokumenti, prenosi AP, potvrđuju da su stvarni pobednici hladnog rata bili isključivo samo nacisti koji su se spasli zahvaljujući glađu zapadnih tajnih službi za informacijama "s one strane". Činjenica je da su Britanci, Francuzi, Zapadni Nemci, ali i tadašnji Sovjeti umeli i te kako da prigrle osvedočene naciste samo zarad poverljivih informacija i prestiža u špijunaži.

Dokumenta CIA, na žalost, ne otkrivaju i tajne iz života bivšeg generalnog sekretara UN i naciste Kurta Valdhajma u čiju je zloglasnu prošlost verovala tek šačica dobro potkovanih istoričara. Njegov dosije u sedištu CIA u Lengliju u Virdžiniji datira iz aprila 1987. kada mu je, posle detaljne istrage o zverstvima koja je činio kao nacistički poručnik na Balkanu, uvedena zabrana ulaska u Sjedinjene Države.

CIA je znala jako malo ili, bolje reći, gotovo ništa o Valdhajmu. Detalji iz njegove prošlosti isplivali su na površinu tek kada su se američki Stejt department i još neke vladine agencije zainteresovale za njega jer je trebalo da postane prvi čovek UN.

Austrijska ambasada u SAD tada je izdala saopštenje u kojem je decidirano tvrdila: "Još jednom, nema nijednog dokaza koji bi bio inkriminišući po gospodina Valdhajma. Stoga bi zabrana ulaska u SAD gospodinu Valdhajmu bila ozbiljno kršenje međunarodnog prava". Na kraju, kažu u CIA, novih 10.000 stranica tajnih dokumenata nije ništa u poređenju s gotovo tri miliona koji su do sada izneti iz arhive u Lengliju.

S. Đurić-Pijevac
Sacuvana

Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeći tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069


Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #19 poslato: 01 Maj, 2007, 03:49:37 pm »

СРПСКА ВИТЕШКА ЗАКЛЕТВА

Небесних воинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојнии, да вашими молитвами
оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави. Сохрањајушче ни припадајушчија
приљежно и вопијушчија: от бијед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.

Тропар, глас IV

Ја, (име и презиме), пред Богом и српским народом, дајем реч:

1. Да ћу живети за чојство, јунаштво, и лепоту.
2. Да ћу највише поштовати истину, достојанство, племенитост, узвишеност, и врлину.
3. Да ћу поштовати српски архетип мужевности и женствености.
4. Да ћу штитити чистоту српске народне културе.
5. Да ћу увек верно служити Богу и ономе коме дам реч, и да никада никога, ни себе, нећу издати.
6. Да никада нећу ући у борбу без разлога.
7. Да никада нећу напустити борбу док не победим, или доживим пораз.
8. Да никада никога нећу злостављати, а посебно децу, жене, старе, и беспомоћне.
9. Да се нећу одати ниједном пороку.
10. Ако издам ову своју заклетву божанске савести, прихватам да ме Бог најстроже казни.

Амин.
Sacuvana

Stranice: « 1 2 3   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!