Skip to content

SOKOBANJA, SOKO BANJA

Google+
Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Društvoarrow Istorijske cinjenice,vladari,ratovi....Svet i mi...
29 Jun, 2017, 04:47:59 pm *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: « 1 2 3   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Istorijske cinjenice,vladari,ratovi....Svet i mi...  (Procitano 24427 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069


Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #16 poslato: 01 Maj, 2007, 03:30:49 pm »

Zašto je Drugi svetski rat u "Jugoslaviji" trajao šest dana duže?

Kada je nemaèka vojna sila kapitulirala na svim frontovima 8. maja 1945. godine, to nije znaèilo i kraj Drugog svetskog rata u "Jugoslaviji". Nemaèke jedinice pod komandom generala Aleksandera fon Lera, komandanta balkanske grupacije Jugoistok, nastavile su borbe do 15. maja.

Negde u februaru 1949. godine, u OZN-i je saslušavan jedan Austrijanac, koji je tokom rata bio oficir za telekomunikacije u štabu nemaèkog vojnog komandanta u NDH, generala Glajze fon Horstenaua. On je izjavio da je šef službe veze u štabu generala Lera bio mladi poruènik Eberhard fon Brauhiè.

Do njega je stigla depeša s naredbom o opštoj kapitulaciji nemaèke vojske, poslata iz nemaèke Glavne komande 8. maja 1945. godine.

– Ovu naredbu – on nije predao Leru, uveren da æe se dokopati Austrije, (...home sweet home...) i tamo predati zapadnim saveznicima.

Da bi dokazao svoje tvrdnje, poruènik Brauhiè je u jednom trenutku skinuo svoj jegerski kaèket, okrenuo ga i iscepao na njemu postavu.

– Ispod nje je izvadio originalni telegram-naredbu za predaju nemaèke vojske od 8. maja, primljenu preko teleks mašine. Naredba je bila iskucana na nekoliko teleks-traka, jer je Brauhiè nije preneo na tabak hartije.

Bilo kako bilo, posle punih 58 godina, saznajemo da je samovolja poruènika Brauhièa odluèila da Drugi svetski rat u "Jugoslaviji" potraje šest dana duže.

Zarobljen i na kasnijem suðenju u Beogradu osuðen na smrt, Ler je na saslušanju izjavio da do njega uopšte nije stiglo nareðenje Vrhovne komande od 8. maja 1945. o predaji svih nemaèkih jedinica.

Ostaje, ipak, da lebdi jedna dilema – da li je tih majskih dana 1945. godine ovaj poruènik zaista odluèivao sam ili po neèijem nareðenju, izvan linije komandovanja u štabu generala Aleksandera fon Lera?

p.s.

Eberhard fon Brauhiè je živu glavu je u Beogradu spasao kada su se 1949. godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije pojavila dva nemaèka predstavnika. Jedan od njih stigao je iz Berlina, a bili su u pratnji dvojice beogradskih advokata.

– Ponudili su sto novih nemaèkih kamiona!!! za otkup Brauhièa. Ponuda je preneta Slobodanu Peneziæu Krcunu, ministru unutrašnjih poslova Srbije,koji je rekao: "Tu džukelu treba po kratkom postupku suditi i streljati. Njegovom krivicom izginule su nepotrebno stotine naših, a i nemaèkih vojnika", ali su na kraju pregovaraèi ipak dogovorili da za mladog poruènika dobijemo 150 novih nemaèkih kamiona, 50 više od prvobitnr ponude :-).

Izvor. Politika
Sacuvana

Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069


Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #17 poslato: 01 Maj, 2007, 03:34:42 pm »

Malo poznati dogaðaj - Churchill & treæi svetski rat

Pre izvesnog vremena profesor na Kalifornijskom univerzitetu Majkl Dejvis postavio je pitanje svojim studentima: „Na èijoj strani se u Drugom svetskom ratu borila Rusija?” Veæina upitanih je ostala zbunjena. Oni koji su „znali” odgovor spremno su rekli – „Na strani nacistièke Nemaèke i Japana!”

Frapantno neznanje amerièkih visokoškolaca, iskazano ne retko i u drugim sliènim prilikama, nije teško objasniti. Proseènom žitelju SAD, naime, odavno je duboko u svest usaðeno mišljenje da su im jedini neprijatelji na ovome svetu – Rusi. Po toj logici slièno je, dakle, moralo biti i tokom Drugog svetskog rata.

To što se malo ko s one strane okeana trudi da razbije ovo opšte nepoznavanje dela istorije èiji su neposredni uèesnici još uvek živi, nije bez razloga. Naime, priznavanje kljuènog doprinosa Sovjetskog Saveza u pobedi nad fašizmom, u velikoj bi meri raspršilo mit o ulozi Amerikanaca u velikoj svetskoj klanici iz sredine prošlog veka.

Ipak, ono što studenti profesora Dejvisa (ukoliko ovako nastave) verovatno nikada neæe saznati je podatak da je lako moglo da se desi da SAD i SSSR zaista ljuto zarate. Sve pod uslovom da su se ostvarile namere britanskog premijera Vinstona Èerèila i da se Drugi svetski rat, okonèan pre ravno šezdeset godina, pretvorio u neki „Treæi”, u kojem bi zapadni saveznici svom silinom nasrnuli na dojuèerašnjeg saborce sa istoka.

Sudbina Berlina

Osvajanje nemaèke prestonice Berlina od strane sovjetske armije, poèetkom maja 1945, dugo je kopkalo znatiželju istorièara. Osnovno pitanje koje se postavljalo bilo je: da li je pomenuta operacija zaista vredela života 120.000 sovjetskih vojnika? Jer, podsetimo, vodeæa trojka antifašistièke koalicije (SSSR, SAD i Velika Britanija) veæ je u Jalti bila utvrdila neka razgranièenja u posleratnoj Evropi. Skidanje pedesetogodišnjeg vela tajne sa dokumenata iz tih vremena otkrilo je, meðutim, da meðu saveznicima nije vladala baš prevelika ljubav i da glavna zasluga za to pripada, upravo, ser Vinstonu Èerèilu.

Da britanski premijer nije mnogo voleo Ruse svedoèi i podatak da ih je èesto nazivao „varvarima” i „divljim majmunima”. Ali ovaj animozitet nije se, na žalost, završavao na nadevanju nepriliènih imena. Njegova opsesija bila je da granicu onoga što je on nazivao „demokratijom” pomeri što dalje na istok Evrope. Èetvorogodišnji rat, po Èerèilu, znaèajno je iscrpeo sovjetske rezerve, kako u ljudstvu tako i u borbenoj tehnici, i trenutak je bio pogodan da se krene u obraèun sa komunistièkim saveznikom.

U tom smislu britanski premijer je poèetkom aprila izdao nareðenje za pripremu operacije pod šifrovanim imenom – „Nezamislivo”. Za nasrtaj na SSSR trebalo je da budu angažovane amerièke, britanske i kanadske snage, poljski ekspedicioni korpus i 10 do 12 nemaèkih divizija koje su, iako zarobljene, ostale nerasformirane u Šlezvig-Golštajnu i južnoj Danskoj. Sem toga, po Èerèilovom nareðenju, oružje zarobljeno do Nemaca uredno je skladišteno kako bi moglo ponovo biti upotrebljeno u obraèunu sa Sovjetima.

U tom svetlu treba posmatrati i prethodne akcije saveznika na, takozvanom, Drugom frontu u Zapadnoj Evropi, koje su za cilj imali ne toliko uništenje nemaèke armije koliko njeno potiskivanje što dalje ka istoku i navaljivanje na leða sovjetskim borcima. U ovu sliku se uklapa i odbijanje zapadnih saveznika da još 1941. bombarduju velika nalazišta nafte u Rumuniji odakle su se Nemci snabdevali sve vreme ratnih operacija. Do bombardovanja je došlo tek kada je postalo jasno da æe sovjetske trupe ovladati ovim prostorima. Slièna je sudbina zadesila i mnoge industrijske centre u Èeškoj, Slovaèkoj, pa i u onim delovima Nemaèke koji su nakon rata pripali istoènom savezniku.

Odgovor na „Nezamislivo”

Berlinska operacija predstavljala je, praktièno, odgovor na sulude planove Èerèila. Dizanje sovjetske zastave na zgradi Rajhstaga bilo je simbol pobede onih koji su fašistièkoj Nemaèkoj, u stvari, bili glavni protivnik. Zauzimanje prestonice nacizma trebalo je da pokaže, i pokazalo je, da je Crvena armija mnogo jaèa nego što je mislio britanski premijer. Njen politièko-psihološki znaèaj u svakom pogledu daleko prevazilazi vojni.

Treba na kraju istaæi da Amerikanci, uprkos snažnom lobiranju pojedinih konzervativnih krugova u Vašingtonu, nisu podržali britanskog premijera. Njima je bilo dosta ratovanja u Evropi, a tek ih je èekao konaèni obraèun sa Japanom koji bi ih (prema njihovim procenama) bez pomoæi Sovjeta koštao barem jedan do dva miliona amerièkih života.

Èerèil je nešto ipak uspeo. Amerièki i britanski ratni komandanti Dvajt Ajzenhauer i Bernard Montgomeri odbili su da sa sovjetskim kolegom Georgijem Žukovim prime pobednièku paradu u Berlinu. Ratno savezništvo trajalo je tako samo dok se nisu ohladili topovi. Cevi su, odmah potom, uperene na drugu stranu.

Slobodan Samardžija
Sacuvana

Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069


Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #18 poslato: 01 Maj, 2007, 03:42:38 pm »

Pobednici su - nacisti
Mnoge ratne zloèince zaslužene kazne spasli zapadne sile i Sovjeti

Nacistièki voða Adolf Hitler bio je "psiho sluèaj na granici izmeðu genijalnosti i ludila", potvrdio je lièni firerov lekar jednom amerièkom doušniku pred poèetak Drugog svetskog rata. Informacija je prosleðena amerièkoj obaveštajnoj službi CIA koja je odmah u svojim tajnim dosijeima zabeležila doktorova predviðanja da bi èovek, kojem je tada klicala èitava Nemaèka, mogao da postane "najluði zloèinac i kriminalac kojeg je svet ikada video".

To je samo jedna reèenica na samo jednoj od 10.000 stranica poverljivih dokumenata o detaljima iz Hitlerovog života, nacistièkoj Nemaèkoj i najveæim ratnim zloèincima iz vremena Drugog svetskog rata koje je CIA otpeèatila u petak uveèe.

"Hitlerov lièni lekar je još pred poèetak rata uoèio znake narastajuæeg ludila i predvideo da bi on mogao da postane najveæa pošast tadašnjeg sveta. Te iste 1937. godine on je bio potpuno uveren da su se njegove tvrdnje obistinile i da se firer opasno približava stanju krajnje neuraèunljivosti", piše u dokumentima CIA iz tog vremena.

Decembra 7. 1944. godine, zahvaljujuæi nemaèkom hirurgu i Hitlerovom lekaru Ferdinandu Zauerbruhu, a posredstvom doušnika zvanog Hans Bije, CIA je i na papiru zabeležila informaciju iz januara 1937. koju je Bije prosledio posle viðenja s doktorom Zauerbruhom na jednoj zabavi.

CIA spasava Barbija

Obelodanjena dokumenta samo su potvrdila i ono što se odavno znalo - da su amerièki agenti zaduženi za kontrašpijunažu svojevremeno spasli i zaštitili SS oficira Barbija od izlaska pred francuski sud. Oni su ga spasli ne samo od izruèenja Francuskoj, koja je to uzaludno zahtevala, veæ su mu i pomogli da pobegne iz Evrope i domogne se Južne Amerike.

"Zahvaljujuæi tome što ga veæ godinama pomno posmatra, Zauerbruh je mišljenja da je lider nacista na granici izmeðu genijalnosti i ludila koja æe u vrlo bliskoj buduænosti poèeti da se ubrzano pomera ka ovom drugom. Doktor mi je rekao da mu se èini da je to veæ poèelo da se dogaða i da je prvi simptom takvog ponašanja bila njegova odluka da iz svoje vlade odmah ukloni sve saradnike umerene orijentacije".

Osim o Hitleru, CIA je prikupila podatke o još 20 kljuènih liènosti nacistièke ere. Osim Hitlerovog, svoje dosijee u tajnoj amerièkoj službi imali su i prvi èovek Gestapoa Hajnrih Miler, zatim èuveni SS oficir Klaus Barbi i još èuveniji "doktor" Jozef Mengele, poznat po straviènim medicinskim eksperimentima koje je sprovodio nad zatoèenicima koncentracionih logora širom Evrope. Dosijea CIA prikupljena o šefu zloglasnog Gestapoa Mileru uglavnom sadrže informacije o tome kako je i gde umro.

Ostatak, nekada "top sikret", dokumenata svedoèi i da je veliki broj manje poznatih nacista posle rata izmakao pravdi jer su ih šefovi zapadnih obaveštajnih službi procenili kao dragocen obaveštajni izvor koji im je dostavljao informacije o svemu što se dogaða s ruske strane gvozdene zavese.

Ti dokumenti, prenosi AP, potvrðuju da su stvarni pobednici hladnog rata bili iskljuèivo samo nacisti koji su se spasli zahvaljujuæi glaðu zapadnih tajnih službi za informacijama "s one strane". Èinjenica je da su Britanci, Francuzi, Zapadni Nemci, ali i tadašnji Sovjeti umeli i te kako da prigrle osvedoèene naciste samo zarad poverljivih informacija i prestiža u špijunaži.

Dokumenta CIA, na žalost, ne otkrivaju i tajne iz života bivšeg generalnog sekretara UN i naciste Kurta Valdhajma u èiju je zloglasnu prošlost verovala tek šaèica dobro potkovanih istorièara. Njegov dosije u sedištu CIA u Lengliju u Virdžiniji datira iz aprila 1987. kada mu je, posle detaljne istrage o zverstvima koja je èinio kao nacistièki poruènik na Balkanu, uvedena zabrana ulaska u Sjedinjene Države.

CIA je znala jako malo ili, bolje reæi, gotovo ništa o Valdhajmu. Detalji iz njegove prošlosti isplivali su na površinu tek kada su se amerièki Stejt department i još neke vladine agencije zainteresovale za njega jer je trebalo da postane prvi èovek UN.

Austrijska ambasada u SAD tada je izdala saopštenje u kojem je decidirano tvrdila: "Još jednom, nema nijednog dokaza koji bi bio inkriminišuæi po gospodina Valdhajma. Stoga bi zabrana ulaska u SAD gospodinu Valdhajmu bila ozbiljno kršenje meðunarodnog prava". Na kraju, kažu u CIA, novih 10.000 stranica tajnih dokumenata nije ništa u poreðenju s gotovo tri miliona koji su do sada izneti iz arhive u Lengliju.

S. Ðuriæ-Pijevac
Sacuvana

Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069


Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #19 poslato: 01 Maj, 2007, 03:49:37 pm »

СРПСКА ВИТЕШКА ЗАКЛЕТВА

Небесних воинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојнии, да вашими молитвами
оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави. Сохрањајушче ни припадајушчија
приљежно и вопијушчија: от бијед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.

Тропар, глас IV

Ја, (име и презиме), пред Богом и српским народом, дајем реч:

1. Да ћу живети за чојство, јунаштво, и лепоту.
2. Да ћу највише поштовати истину, достојанство, племенитост, узвишеност, и врлину.
3. Да ћу поштовати српски архетип мужевности и женствености.
4. Да ћу штитити чистоту српске народне културе.
5. Да ћу увек верно служити Богу и ономе коме дам реч, и да никада никога, ни себе, нећу издати.
6. Да никада нећу ући у борбу без разлога.
7. Да никада нећу напустити борбу док не победим, или доживим пораз.
8. Да никада никога нећу злостављати, а посебно децу, жене, старе, и беспомоћне.
9. Да се нећу одати ниједном пороку.
10. Ако издам ову своју заклетву божанске савести, прихватам да ме Бог најстроже казни.

Амин.
Sacuvana

Stranice: « 1 2 3   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!