Skip to content

Sokobanja
Ukazanje Svete Petke
- Molim?! – bijesnio je gore Gospod Bog tako gnjevno da je cijeli jun padala kiša nad Srbijom. – Odakle ti ta ideja?!
- Mislila sam da se ukažem na televiziji – skrušeno je u pod gledala Sveta Petka. – Šta imamo od toga da se ljudima ukazujemo u provincijskim varošicama?
- Jesi li ti bre normalna?

- Gospodine – bila je Sveta Petka na rubu suza. – Mi moramo da idemo u korak sa vremenom. Tu su novi mediji, internet, Fejsbuk, Majspejs, Tviter, moramo da se približimo smrtnicima. Što im se ne bih obratila barem SMS-om?
- A šta fali našim starim metodama ukazivanja?
- Ništa, zaista, nemojte pogrešno da me razumete – zaplakala je svetica. – Ali ponekad imam oseæaj kao da nas je, hm, pregazilo vreme.

Zamislite koliko bi ljudi èulo Vašu reè kad bih se ukazala, recimo, kod Olje, u „Utisku nedelje“.
- Ne dolazi u obzir! – zagrmio je Svevišnji. – Ti si pravoslavna svetica, bre, da li ti je to jasno, nisi ti neka moderna katolièka flundra iz Holivuda! Biæe kako sam rekao!
- Može li onda barem u Beogradu? – preklinjala je Petka plaèuæi. - Ima i tamo lepih parkova i drveæa!
- Ne, ne i ne!

Sveto drvo u Donjem Adrovcu

I tako se kršæanska podvižnica i iscjeliteljka Sveta Petka prošle subote ukazala u kori brijestovog stabla u selu Donjem Adrovcu kod Aleksinca. Veæ danima mještani okolnih sela obilaze èudesno stablo, mole se, pale svijeæe i snimaju mobitelima kako Sveta Petka plaèe. Zašto popularna srpska svetiteljka plaèe, nitko živ ne zna. Ne zna ni sveæenik Slavoljub Petroviæ, paroh žitkovaèki. „Možda je to opomena narodu jer je krajnje vreme da se Srbi vrate veri“, uèeno tumaèi paroh reporteru Blica.

Zašto, zaista, i danas – u vrijeme komunikacijske revolucije – kršæanski sveci još uvijek žive u tehnološkom srednjem vijeku, pa se, potpuno indiferentni prema moguænostima mobilne telefonije, bežiènog interneta i satelitske televizije, i danas ljudima javljaju u posjeèenim panjevima i kori drveta?

Vrag æe ga znati. Mislim, doslovno: vrag æe ga znati. Vrag, poznata je stvar, obožava nove medije i suvremenu tehnologiju. Pitate li bilo kojeg sveæenika, žitkovaèkog paroha ili rimskog papu, svaki æe vam reæi da u kompjuterima, televiziji i mobitelima èuèi Sotona. Što bi se reklo u Bosni, ima ga taman da je ovolicki. Pa otamo vreba neopreznu djecu i uvlaèi ih u svoj pogani svijet. A Gospodin i njegova sveta djeca javljaju se ljudima èestito i èedno, u kori brijestova ili jasenova stabla.

Bogorodica u drvetu


- Šta plaèeš? – pita tako ovih dana Hristos Svetu Petku.
- Ma ništa – briše Petka oèi. – Ne da mi na televiziju.
- Došao, znaèi, tvoj red – na to æe Sin Božji. – I? Gde ti je raspored?
- Donji Adrovci, opština Aleksinac, Nišavski okrug.
- Æuti, znaš kakav je Stari, još si dobro prošla – tješi je kroz smijeh Isus. – Mene poslednji put dopala Bijeljina.

Mesto hodoèašæa ?

Sjetit æete se i vi tog sluèaja, brujalo je o tome cijelo pravoslavno srpstvo, kad se onomad u samom centru Bijeljine, na stablu jasena ukazao lik Hristosov lik. „Hrist kao da ga je kakav ikonopisac naslikao, baš na mestu gde je odseèena grana“, pisala je potresena reporterka Politike. „Zraèi mirom i dobrotom. I nekom tugom, valjda što smo ovakvi, skloni da vidimo trunku u tuðem oku, previðajuæi balvan u sopstvenom.“

Takav je, eto, naš svijet. Ne vidi balvan u vlastitom oku, a vidi trunku u tuðem. I ne samo trunku! Prije æe lik Isusa Krista vidjeti u toj trunki, nego da u svom oku vidi balvan. Zato se valjda – ispravno tumaèi reporterka – Isus ukazuje u panjevima, kori drveæa, osjeèenim granama, opæenito, shvatili ste, u balvanima. Stoji tako Isus danima, tjednima, sve dok ga ne provali neki lokalni paroh ili reporterka Politike.

- Što mene nikad ne dopadne Bosna! – zavapi Sveta Petka.
- Šta bi ti u Bosni? – iznenadio se Hristos.
- Dobro, ne mora Bosna, može i Hercegovina – zaiskri Petki u oku. – Da se lepo javim, da pošaljem poruku onako, ljudski, na srpskom, da me ceo svet razume. Pa da mi sagrade lepu crkvu i da dolaze milioni ljudi. A ja lepa, mlada, u belom.
- Æuti bre, èuæete Stari – hitro Hristos stavi dlan Petki na usta. – To je katolièka ujdurma! Znaš kako je meni bilo!




Sjeæa se Petka, sjetit æete se i vi, kad se nedavno na kamenom kipu Bogorodice u Meðugorju ukazao lik Isusa Krista, pa ostao – pisale novine - ukazan puna èetiri dana. „Moj sin papa Benedikt XVI. dobio je milost da ujedini kršæanstvo“, prenijela je tada Kristovu poruku vidjelica Ivanka.
- Stvarno si to rekao? – zaprepašteno æe Petka.
- Ma jok, bre, to onaj katolik – odmahnuo je rukom Hristos. – Ali objasni ti Starom. Poludio je kad je èuo.
- Hm, da – zamišljeno æe Petka. – Možda bi bilo jasnije kad bismo ostavljali baš poruke, kao SMS-ove. Da nema nesporazuma. Pa lepo da na kori drveta, ili na zidu, da piše, šta ja znam, „Vratite se veri“. Ili „Kosovo je Srbija“.
- Ne vredi, ja pišem veæ mesecima, pa niko ne reaguje. Ceo Beograd sam išarao. Nema dok se ne pojavim u panju.



Muslimani, recimo, nemaju tih problema. Njima se nikad ne ukazuju ni Alah dž. š., ni Muhamed a. s., a kamoli Isaa Pejgamber, sallallahu alejhi ve sellam. Ne da dragi Bog, koji je strogo zabranio svako crtanje, slikanje ili ukazivanje ljudskih i svetih likova. Ali mogu zato kaligrafske poruke, jasne i nedvosmislene: baš ovih dana, dok Sveta Petka plaèe na brijestovu deblu u Donjem Adrovcu, ribari iz Mombase u Indijskom su oceanu ulovili ribu kojoj na ljuskama jasno i èitko na arapskom piše „Alah je najveæi od svih“. "Potvrðeno je da se radi o stihu iz Kurana", rekao je glavni tajnik Vijeæa imama i propovjednika Kenije. Koji tjedan ranije, recimo, u jednoj su prodavaonici kuænih ljubimaca u Liverpoolu otkrivene dvije ribe na kojima je pisalo "Alah" i "Muhamed".

Zašto Alah s ljudima komunicira iskljuèivo ribama, teško je reæi, ali tako je. Kao što kršæanski Bog iz nekog razloga voli drveæe. I dok se kršæanski sveci javljaju likovima na deblima, nešto kao MMS, islam je, eto, prihvatio SMS.

- Zašto oni mogu, a ja ne smijem? – pitao je Muhamed dobrog Alaha.
- Zato što su oni nevjernici – kratko je odgovorio Alah.
- Ali barem u Bosni, tamo svašta može – tvrdoglavo je navalio Muhamed. – Samo reisu da se javim. Sekundu jednu.
- Ne i ne! – zagrmio je Alah i bacio mu na stol veliku ribu, lijep komad lubina od tri kilograma. – Sad šuti i piši.

Za to vrijeme, katolièki Krist gleda sa kamenog kipa u Meðugorju i smije se.
- Šta ti je, šta se smeješ? – pita ga pravoslavni brat Hristos sa onog stabla u Bijeljini.
- Kako neæu? Ti se ukazuješ na drveæu, Republika Srpska cijela od šume. Ja se ukazujem na kamenu, Hercegovina cijela od kamena – kroz smijeh æe Krist. – A Muhamed Bošnjacima šalje poruke na ribama.
- Pa?
– Pa zaboravio im dati izlaz na more!





tekst: Boris Dežuloviæ
foto:
Dragoljub Stojanoviæ, Anðelkoviæ Sanja

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy