Skip to content

Sokobanja
Konaci Romanov
Vila Živkoviæ, Sokobanja
Vila Dinka, Soko Banja
Vila Natalija
Smeštaj Stankoviæ u centru Sokobanje
Apartmani Banjica
Sokobanja smestaj
Studio Ljilja

Anketa

Novu godinu proslaviæu:
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas631
mod_vvisit_counterJuce843
mod_vvisit_counterOve nedelje2864
mod_vvisit_counterOvog meseca17254
Rtanj - planina za sva vremena

Rtanj je planina kupastog oblika. On se vidi odasvud. Sa svih planina u Šumadiji vidimo njegovu daleku šiljatu glavu. Èak sa Avale, za vreme lepih vedrih dana, nazire se Rtanj u izmaglici. U vreme mraznih i sunèanih dana sa Kopaonika može se ugledati kako se u daljini, nad vencima i poravnjenom linojom planina ukazuje Šiljak - èuveni vrh na Rtnju.

 

Teško je opisati sve osobine Rtnja. Ako pogledamo kartu, uoèiæemo jedan èetvorougaonik: sa zapada Velika i Južna Morava, sa juga Nišava i železnièka pruga Niš-Pirot, sa istoka dugaèki greben Stare planine, naslonjen na Vršku èuku, ispod koga protièe Timok i prolazi pruga Niš-Zajeèar-Prahovo, a sa severa Crna reka koja teèe na istok, klisura Èestobrodice, a duž njih železnièka pruga Zajeèar-Paraæin.

Kada se sa Rtnja pogleda na sever, vidi se Deli Jovan, Stol i Veliki Krš, kao svedoci da se Dunav probio kroz stene Karpata. Rtanj je u podnožju uglavnom sastavljen od pešèara i stena, a u višim delovima od kreènjaka. Gore u kreènjaku nigde nema vode - Rtanj je poznat po tome što svoje posetioce muèi žeðu. Sva voda otièe kroz kreènjak, a onda u nižim delovima izbija u jakim vrelima po ivici planine. U podnožju se nalaze ledenice iz kojih je moguæe izvaditi led koji se formira usled konstantne promaje koja obara temperaturu u ledenici.

Ako pogledamo Rtanj sa severa i juga, ukazuje nam se kao dugaèak greben - dok je dole širok, gore se sužava u uzani ivièasti zid. A na istoènom kraju grebena uzdiže se glavni vrh, oštar. To je šiljak, visok 1566 metara. Baš taj vrh, koji tako jasno strèi u vis i èini da se Rtanj vidi iz daleka, èini ga gospodarem cele Istoène Srbije, u kojoj ga niko visinom nije nadmašio.

"...Kada su lepi letnji dani, oko njega se igraju oblaci; perjasti beli oblaci, gonjeni u visanama vetrom, zakaèe se za Šiljak, obaviju ga, talasaju se i obilaze neko vreme oko njega, zatim se otkaèe i popnu u visinu... Kad se gusti oblaci poènu uzvlaèiti uz strane Rtnja i penjati uz Šiljak, gotovo je pouzdan znak da æe biti kiše; pre nego što ona pljusne, dune jak vetar, magle se poènu talasati i povijati po dolinama i izlaziti na niže vrhove. Nije redak sluèaj da podgorinu Rtnja pokriju oblaci i pljusne kiša, a na Šiljku sunce greje i iznad njega je vedro" Ovo je jedna od odlika ove lepe planine u Istoènoj Srbiji" (Ratimir Stefanoviæ - "Zapisi iz naših planina")

Druga odlika je endemska vrsta - Rtanjski èaj koji raste samo na Rtnju. Druga vrsta ove lekovite trave raste na Olimpu u Grèkoj. Tradicionalno 7.juna svake godine kada je dan Sv.Jovana (biljober) puno sveta skupi se u Sokobanju odakle se organizovano kreæe na Rtanj preko sela Vrmdže.  To su uglavnom zaljubljenici u prirodu i lekovite biljke koji ovu manifestaciju vide kao jedinstvenu priliku da se ponovo okupe i druže.

Sada je sve veæi broj planinara koji ne biraju vreme kada se penju na ovu planinu. Dolaze iz cele Srbije i penju se na vrh bez obzira na kišu, blato, maglu, sneg, hladnoæu i vukove koji obitavaju na Rtnju. Pored planinara Rtnja pohode i biciklisti koji Rtanj vide kao pravi izazov, a u zadnje vreme i paraglajderisti vrše prelete nad njim.

U prilogu za Vas smo napravili animaciju koju možete pogledati u PopUp prozoru ukoliko imate Java Aplet instaliran u browseru. Uživajte u fotografijama i ... obavezno posetite Rtanj!

 

Za Vas smo izdvojili neke interesantne linkove: 


Na sledeæoj strani možete proèitati više o akciji renoviranja kapele na Šiljku.

Milorad Grgurov, zaljubljenik u planinarenje, veruje da najviši vrh u Srbiji može da postane mesto hodoèašæa

O planini Rtanj veæ decenijama se ispredaju razne prièe, te u njenoj utrobi se nalazi heliodrom na koji sleæu vanzemaljci sa svojim èudnim letelicama, te iznad vrha, visokog 1.566 metara, nadleæu svetleæe kugle, u bunarima su viðene pastrmke i još mnogo toga što raspaljuje maštu i najveæih racionalista.

Prièa o zlatu i draguljima u utrobi planine, a koja je verovatno vezana i za legendu o navodnom dvorcu èarobnjaka koji je postojao na ovom mestu i bio visok koliko i današnja planina, u kome je èuvano ogromno blago, donela je mnogo nevolje ovoj prirodnoj lepotici. Neumorni i neumoljivi tragaèi za zlatom u nekoliko navrata su dinamitom razrušili kapelicu posveæenu Svetom Ðorðu na vrhu planine, koju je svom mužu Julijusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika na Rtnju, podigla supruga Greta.

Kapelica, koja se od 1932. godine nalazi na vrhu Šiljak, danas je samo ruševina. Godinama unazad najavljivana je obnova kapele, ali je sve ostalo samo "mrtvo slovo na papiru". Najavljivana je i pomoæ Republièkog geodetskog zavoda, privatnih i društvenih preduzeæa, i na kraju se od svega odustalo. Malobrojni entuzijasti poslednjih meseci ponovo zagovaraju tu ideju.

- Šta bi drugi narodi sve uradili da imaju takvu planinu kao što je Rtanj - kaže Milorad Grgurov, koji veæ godinama sa devetoèlanom porodicom živi pod srpskom Fudžijamom, kako neki nazivaju Rtanj. - Osnovali smo Inicijativni odbor koji veæ uveliko radi na tome da se kapelica obnovi, ali i na vrhu postavi jedan monumentalni krst koji bi se video ne samo iz svih delova Srbije, veæ i iz kosmosa, kao simbol naše pradedovske vere. Makedonci su to veæ uradili, Rumuni takoðe, pa zašto i mi ne bismo postavili jedno takvo znamenje nad Srbijom.

Milorad, koga ovde pod Rtnjom više znaju kao Popa i kao bivšeg iskušenika u manastiru Boðani, veli da inicijativa o podizanju velikog monumentalnog krsta nailazi na otpor, najviše zbog novca.

- Ma, novac ne treba da bude problem kada je tako nešto u pitanju - kategorièan je Milorad - Kada bi svako ko doðe na planinu Rtanj i svi oni koji u njenoj blizini žive, i ne samo oni, izdvojili po jedan jedini dinar - eto nama znamenja nad Srbijom. Ništa ne treba da predstavlja problem kada se to stvarno i želi.

Grgurov, ali i drugi zagovornici ove ideje, ne žele da ovome daju nekakav mistièni znaèaj, veæ da kao sasvim normalno doživljavaju - da na vrhu najviše planine u Srbiji stoji obeležje vere toga naroda. O verskim praznicima, u obnovljenoj kapelici Svetog Ðorða služila bi se liturgija. Bio bi to poseban doživljaj za sve prisutne. U vreme kada je gospoða Greta Minh u seæanje na svog supruga podigla kapelicu, na vrhu Rtnja postojao je još jedan objekat koji je služio kao sklonište od nevremena onima koji su ovde dolazili da u dušu utisnu velièanstveni prizor raðanja sunca, kada pogled puca do susednih zemalja, Bugarske i Rumunije. Danas je tu samo kamenje sa temelja nekadašnje graðevine.

- Želeli bismo da kapelica bude proširena, odnosno da oltarni deo bude veæi nego sadašnji, ali i èitava kapelica, kako bi unutra mogao da stane što veæi broj ljudi - objašnjava Grgurov. Monumentalni krst bi bio visok oko 150-200 metara, bio bi èeliène konstrukcije i osvetljen. Na projektu rade struènjaci koji za to ne traže ni dinara.

Mnogi su skeptièni i kažu da bi veliki problem predstavljalo iznošenje graðevinskog materijala na vrh planine. U vreme kada je žena nekadašnjeg vlasnika rudnika podizala kapelicu, u stenama je bio uklesan put koji je vodio do pod sami vrh. Danas, osim planinarskih, obeleženih staza, drugog puta nema. Vidljivi su obrisi nekadašnjeg puta, a jedan broj meštana naselja Rtanj zagovara ponovnu izgradnju puta. Drugi se, pak, protive ovoj ideji, tvrdeæi da æe planina izgubiti ekološki znaèaj, a brujanje automobilskih motora narušiti mir i prirodni sklad, koji je ovde izraženiji više nego na bilo kom drugom mestu.

- Zadovoljstvo je da se do vrha, kapelice i monumentalnog krsta stigne pešice, hodoèasteæi - kaže Grgurov. - Gospod Isus Hristos je pešaèio ili jahao magarca, zašto i mi to danas ne bismo mogli.

Oni koji zagovaraju izgradnju puta, veæ su ga na neki svoj naèin trasirali, postavljajuæi ogledalca kao oznake pravca. Zagovornici ekologije skeptièno vrte glavom i kažu da je za tako nešto potrebno mnogo para te da zbog toga ne veruju da æe luksuzni automobili uskoro moæi na krov Srbije. Osim, kako kažu, ako se ne pojavi neki dobrostojeæi donator koji bi želeo da novac uloži u izgradnju puta.

Milorad Grgurov negira da ova ideja o postavljanju krsta ima direktne veze sa oživljavanjem turizma na planini Rtanj.
       

Podrška crkve

Grgurov tvrdi da su se u rad Inicijativnog odbora za podizanje monumentalnog krsta veæ mnogi ukljuèili, a da postoji i podrška opštinskih i crkvenih vlasti. Verujemo da æe ideju podržati i svi drugi i da æe pomoæi svojim prilozima. Onda postavljanje znamenja pravoslavne vere na vrh Rtnja i u fizièkom smislu neæe predstavljati nikakav problem.

 Izvor: glas-javnosti.co.yu

 

 

 

 

Reklame


Milevkini Dvori Mužinac
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov
Apartmani Markovic
Vila Èair
Apartmani Bajiæ
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartman Džeri

Virtuelni vodiè

Virtuelni vodiè kroz Sokobanju

Èitalac reporter

Citalac - reporter

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2017 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguænost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguænost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2017 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauèera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naèina u nekoliko kategorija: