Skip to content

Sokobanja
Konaci Romanov
Vila Živkoviæ, Sokobanja
Vila Dinka, Soko Banja
Vila Natalija
Smeštaj Stankoviæ u centru Sokobanje
Apartmani Banjica
Sokobanja smestaj
Studio Ljilja

Anketa

Novu godinu proslaviæu:
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas10
mod_vvisit_counterJuce830
mod_vvisit_counterOve nedelje5527
mod_vvisit_counterOvog meseca19487
Vrbovac - hronika sela

Rukopis Hronike sela Vrbovca, èetvrte hronike od autora profesora Duhomira Cvetkoviæa, specijaliste geografskih nauka, predstavlja rezultate višegodišnjeg rada na prikupljanju, odnosno sreðivanju arhivske graðe, statistièkih podataka, materijalnih izvora, savesnog beleženja sa starijim autohtonim stanovnicima sela Vrbovca i ostalih naseljenih mesta u opštinama Sokobanja i Aleksinac. Obim rukopisa iznosi 500 gusto kucanih stranica. Uz pojedine tekstove priloženi su kartogrami, grafikoni, tabele, planovi, geneološka stabla i brojne fotografije koje olakšavaju lakše èitanje i razumevanje suštine opisanih pojmova, dogaðaja, obièaja i socijalno-ekonomskih promena u Vrbovcu i na širem gravitacionom podruèju.

Autor ovog rada profesor Duhomir Cvetkoviæ je ovu hroniku raspodelio u sedamnaest poglavlja, pridržavajuæi se uputstava Odbora SANU za prouèavanje sela. Tekstove, slike, grafikone i tabele kompijuterski je obradio Duhomirov kolega - profesor geografije Saša Stojanoviæ.

U prvom delu opisan je geografski položaj Vrbovca, nastanak sokobanjske kotline u geološkoj prošlosti, reljef, pedološki sastav zemljišta sa detaljnijim opisom pojedinih tipova, erozija šume, klima, hidrološke karakteristike, flora, fauna, arheološka nalazišta i o nazivu imena sela koja se dodiruju sa atarom sela Vrbovca.

Drugi deo obuhvata demografske podatke o poreklu stanovništva, metanastazièkim kretanjima, migracionim kretanjima, psihièkim osobinama stanovnika, popise stanovništva u XIX i XX veku, strukturu domaæinstava, familije, slave starinaca i tipove kuæa za stanovanje.

Treæi deo hronike ima naslov: „Mikrotoponimija atara Vrbovca“ koji sadrži nekoliko prigodnih fotografija pojata, stada ovaca, kartu atara sela Vrbova sa ucrtanim lokalitetima i divnih šumovitih predela.

U èetvrtom poglavlju su opisane istorijske karakteristike sokobanjskog kraja sa osvrtom sa funkcionisanjem suda i opštine u selu Vrbovcu.

Od petog do desetog dela autor je prikazao Oslobodilaèke ratove, narodni život, obièaje, nekadašnje i sadašnje karakteristike Vrbovca, privrednike, uspešne privrednike, sportske aktivnosti, lov, ribolov, pèelarenje, kulturno-zabavne aktivnosti, funkcionisanje zdravstvene zaštite i naèin leèenja.

Jedanaesti i dvanaesti deo rada obuhvata rodoslove sa korenima, porodiènim stablima, imenima potomaka i grafièke prikaze po familijama u Vrbovcu.

Od trinaestog do sedamnaestog dela opisani su crkveni objekti, znamenitosti, ktitori, litije, zapisi, zavetine, seosko groblje, istorijat škole, uèitelji, uèenici, intelektualci, zanimljivosti, misli poznatih ljudi, srpske i internacionalne poslovice, reèi starinaca i pošalice.

U obradi pojedinih poglavlja korišæena su saznanja prethodnih istraživanja koja se odnose na obièaje, naèin života, mentalitet i ostale osobenosti pri èemu je autor uèinio znaèajni doprinos u objašnjavanju brojnih pojava i sopstvenih saznanja. Cvetkoviæ je zaista uspeo da otrgne iz zaborava davno usnule pretke, ovekoveèi seæanja na njihovo postojanje i saèuva arhaiène narodne reèi kao što su: crepulja, naæve, grne, æeramida i još neke izraze koji èine jezièko bogatstvo.

Autor je izvanredno sagledao socijalno-ekonomske i demografske promene na selu u kojima se naglo menja starosna struktura usled postojanja veæeg broja neoženjenih, zbog težnji devojaka da se udaju i žive u gradovima.

Hronika je pisana lakim, odnosno lapidarnim stilom i lako se èita. Sadržina je zanimljiva za sve èitaoce koji žele da upoznaju prilike na seoskom podruèju, uslove privreðivanja i ishranu, obièaje i ostale aktivnosti.

UVODNA REÈ AUTORA

Reè je moæna sila i snaga. Pretvorena u pismo, ona dobija neizrecivu i neopisanu vlast nad ljudskom misli i maštom, vlada vremenom i prostorom.

Samo misao uhvaæena u mrežu slova živi, dela i stvara i onda iskazuje snagu i svoju delotvornost. Sve ostalo vetar nosi i razvejava i ona se plodi i razmnožava. Svaki korak u razvitku ljudskog uma i sve njegove zasluge, dostignuæa i tekovine, rodile su se rasle i množile meðu onim tankim stabljièicama koje ni¬èu na listovima hartije.

U žilama kulture i srpske istorije teku kapljice mastila. Vrbovac selo u severo-zapadnom delu sokobanjske kotline, nekada zabaèeno i si¬romašno selo, zahvaljujuæi njenim vrednim žiteljima izmenilo je svoj imidž.

U drugoj polovini XX veka, mnogi su otišli na rad van granica, trbuhom za kruhom. Nije im bilo prijatno da se odluèe na taj korak, ali želja za boljim živo¬tom i sirotinja ih je oterala u Austriju, Švajcarsku i Nemaèku. Brojni vrbovèani su krenuli u nepoznanicu, nisu znali jezik tih država, ostavljali su svoje naj¬draže, ali želja da izaðu iz siromaštva i nemaštine sve je to nadjaèala. Mnoge ništa nije moglo da ih uplaši i obeshrabri, od tako smele i odluène namere da idu da rade van granica. U poèetku su išli najhrabriji. Ali kada su dolazili najdražima za vreme odmora i kada su donosili dobre zarade, to je mnoge ohrabrilo.

Išli su roditelji, a kasnije su povlaèili i svoju decu, sinove i kæerke. Naš pesnik Aleksa Šantiæ je rekao: „Tamo su gorki zalogaji hleba“, misleæi na hleba koji se zaraðuje i jede van granica svoje zemlje. I nije sladak hleb u tuðini, zalogaji su stvarno gorki, ali uz dobre zarade i štednju, mnogima su omoguæile da naprave moderne i komforne kuæe, savremeno opremljene modernim nameštajem i svim zahtevima savremene kuhinje, kupatila i ostalih prostorija. I dok su mladi radi¬li u inostranstvu, zemlju su obraðivali i stoku èuvali stariji. Deca su ostala kod bake i deke, išla su u osnovnu, a kasnije i srednju školu. Tako su mnoge porodice u Vrbovcu progledale na oba oka. Fotosi u monografiji æe potvrditi i svakog èitaoca uveriti i ubediti da je sada selo Vrbovac urbano naselje, selo lepih kuæa, velikih pomoænih zgrada, lepo ureðenih dvorišta. Oni koji su duže bili van granice, uživaju u dobrim deviznim penzijama.

Dvorišta su puna razne mehanizacije, skoro u svakom dvorištu po jedan ili dva traktora, beraèi kukuruza, mašine za baliranje stoène hrane, skupljaèi sena, ima nekoliko kombajna, dosta dobrih automobila pa i po neki džip.

Sve je ovo bilo za mene izazov da krenem i da prihvatim, da o Vrbovcu u pisanoj reèi istaknem sve one promene koje su sami graðani uneli i ugradili, ali svojim radom i štednjom.

Moja osnovna namera i nastojanje u pisanju hronika sela je da što više otrgnem od zaborava davno usnule pretke i da pisanim reèima ovekoveèim uspomene i seæanja na njihovo bitisanje i postojanje. Verujem da æe ova svedoèanstva kao trag jednog vremena u prostoru trajati koliko i sama pisana istorija srpskog sela. Srpsko selo se gubi i nestaje. A uzrok je što je selo prepušteno samom sebi, malo ko vodi o njemu raèuna. Rad i znoj poljoprivrednika koji rade u fabrici bez krova malo ko ceni i poštuje. A selo nas je hranilo kroz vekove, a hrani nas i sada.

Mladi listom napuštaju selo. Oni koji nisu završili zanate, srednju ili višu školu ostali su na selu, kao neženje, jer devojke sa sela se udaju i žive u gradovima. Mnogi napuštaju lepe i komforne kuæe na selu, a stanuju kao podstanari u jako lošim i nekomfornim stanovima.

Na putu u prikupljanju podataka bilo je i dosta poteškoæa, ali sam jednu za drugom savlaðivao, jer sam duboko verovao da æu istrajati i sve prepreke sa uspehom prevaziæi. No, ništa nije moglo da me obeshrabri i zaustavi odnosno udalji i skrene sa puta mojih ubeðenja i želje da ostvarim još koju hroniku.

Stvarajuæi ovu hroniku trudio sam se da kontaktiram sa što veæim brojem meštana, i to sa starijim koji mi živim reèima pružiše dragocene podatke da bi ova hronika bila što verodostojnija i sadržajnija.

Verujem da ova moja, po redu èetvrta hronika koja je nastala u ova teška vremena, predstavlja mali doprinos u izuèavanju našeg sela. Da do kraja istrajem u pisanju ove hronike pomogla mi je krilatica Vuka St. Karadžiæa, tvorca naše azbuke i oca naše pismenosti u ovom poslu: „Bolje išta nego ništa“.

Monografija – hronika sela je knjiga koja èini istoriju ovoga naroda njegovog porekla, njegove kulture, života iz dalekih prošlosti.

Autor se latio nimalo lakog, veæ mukotrpnog posla punog upornosti i odricanja i visoko intelektualnim naporima, a ne samo faktografskim beleženjima veæ strpljivo i znalaèki reðajuæi šarene kockice velikog mozaika, upisuje duboke sadržaje iz života obiènog naroda.

Knjiga velike žive lepote u zapisu starih narodnih reèi: Ambar, æeramida, crepulja, naæve, grne, verige, šarenica, èitavo bogatstvo u raskoši od jezika žive reèi od prošlosti preko sadašnjosti za buduænost u kojoj æe se pod vekovima istrzati od zaborava, sopstveni koreni našeg postojanja.

Pamæenje samih sebe u ovim neljudskim vremenima u kojima živimo, postasmo samo ono što je u ljudima i njihovim pamæenjima. Onoliko koliko prošlost živi u nama, toliko se možemo nadati, da nas pamte i pominju sledeæe generacije.

Ako jedan narod sebe ne pamti, ako se sebe ne može setiti, ako sebe ne daj bože zaboravi, taj narod nije narod.

Monografija je knjiga opomena da se mora pamtiti za sva vremena, knjiga važi za one koji su u njoj i za one koji æe kasnije doæi, za koje æe biti blagoslov zabeleženog života prošlosti.

Navodim citat glavnog i odgovornog urednika biblioteke „Hronike sela“ Prof. Dr. Petra J. Markoviæa, akademika koji u recenziji Hronike istièe: „U nauci se obièno kaže da je etnologija – kuæa, stanovanje, odevanje, ishrana i obièaj – duša èoveka.“
Zatim, da je geomorfologija, reljef, flora, fauna – život èoveka. I na kraju da su patriotizam, èuvanje baštine, vere i verskih obièaja karakter èoveka.
U buktinji želja za saznanjem i boljim upoznavanjem ovoga sela nailazio sam na prepreke i nerazumevanje, ali sam bio uporan i verovao sam da æu savladati sve smetnje i ostvariti svoj cilj, da æe MZ obezbediti sredstva i da æe knjiga ugledati svetlo dana.

Zahvaljujem i dugujem poštovanje mnogim graðanima sela Vrbovca. Posebnu zahvalnost dugujem kumu Miroslavu Jociæu vlasniku „Sokoprevoza“ u Sokobanji, koji mi je omoguæio putnom službenom legitimacijom da besplatno svakodnevno autobusom od Sokobanje do Vrbovca i obrnuto putujem u cilju istraživanja i prikupljanja podataka za hroniku sela. Omoguæio mi je i besplatan odlazak do arhiva u Nišu, Beogradu i Zajeèaru.

Veliku pomoæ pružili su mi u prikazivanju i proveri prikupljenih podataka, pa i njima dugujem posebnu zahvalnost: Milutinu i Ljubinki Cakiæ – Trifunac, Milanu Miloševiæu oko prevoza traktorom do Jastrebovog vrha i Hrama Sv. Nikole, Miroslavu Radenkoviæu oko prevoza džipom do Beljevine i njegovog ranèa, kao i do zapisa sela, Budimki Stanojeviæ za kazivanja o peèurkama i Milunu Miletiæu, na žalost sada pokojnom,  brojnim graðanima sela koji su mi u istraživanju i prikupljanju podataka izašli u susret i profesoru geografije Saši Stojanoviæ na kompijuterskoj obradi.

Dragi Vrbovèani,
Svom svojom snagom i smelošæu u istorijsko – kulturnoj baštini i u Vrbovcu, uzorao sam duboku brazdu o njegovoj prošlosti sadašnjosti, sa ciljem da probudim uspomene na usnule pretke, zaboravljene u tmini daljina, da sadašnje generacije vinem u zvezdane visine i da zgusnem trenutke njihovog postojanja u krilu kristalne veènosti, a buduæim generacijama otvorim nove vidike.
Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Reklame


Milevkini Dvori Mužinac
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov
Apartmani Markovic
Vila Èair
Apartmani Bajiæ
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartman Džeri

Virtuelni vodiè

Virtuelni vodiè kroz Sokobanju

Èitalac reporter

Citalac - reporter

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2017 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguænost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguænost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2017 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauèera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naèina u nekoliko kategorija: