Skip to content

SOKOBANJA, SOKO BANJA

Google+
Sokobanja

Reklame


Konaci Romanov
Vila Živković, Sokobanja
Vila Dinka, Soko Banja
Vila Natalija
Apartmani Zone
Smeštaj Stanković u centru Sokobanje
Apartmani Banjica
Sokobanja smestaj
Studio Ljilja

Statistika

Na sajtu su trenutno 15 gost/a i 0 član/a.
mod_vvisit_counterDanas482
mod_vvisit_counterJu?e1160
mod_vvisit_counterOve nedelje3960
mod_vvisit_counterOvog meseca30451
Vrbovac - hronika sela Ĺ tampaj

Rukopis Hronike sela Vrbovca, četvrte hronike od autora profesora Duhomira Cvetkovića, specijaliste geografskih nauka, predstavlja rezultate višegodišnjeg rada na prikupljanju, odnosno sređivanju arhivske građe, statističkih podataka, materijalnih izvora, savesnog beleženja sa starijim autohtonim stanovnicima sela Vrbovca i ostalih naseljenih mesta u opštinama Sokobanja i Aleksinac. Obim rukopisa iznosi 500 gusto kucanih stranica. Uz pojedine tekstove priloženi su kartogrami, grafikoni, tabele, planovi, geneološka stabla i brojne fotografije koje olakšavaju lakše čitanje i razumevanje suštine opisanih pojmova, događaja, običaja i socijalno-ekonomskih promena u Vrbovcu i na širem gravitacionom području.

ImageAutor ovog rada profesor Duhomir Cvetković je ovu hroniku raspodelio u sedamnaest poglavlja, pridržavajući se uputstava Odbora SANU za proučavanje sela. Tekstove, slike, grafikone i tabele kompijuterski je obradio Duhomirov kolega - profesor geografije Saša Stojanović.

U prvom delu opisan je geografski položaj Vrbovca, nastanak sokobanjske kotline u geološkoj prošlosti, reljef, pedološki sastav zemljišta sa detaljnijim opisom pojedinih tipova, erozija šume, klima, hidrološke karakteristike, flora, fauna, arheološka nalazišta i o nazivu imena sela koja se dodiruju sa atarom sela Vrbovca.

ImageDrugi deo obuhvata demografske podatke o poreklu stanovništva, metanastazičkim kretanjima, migracionim kretanjima, psihičkim osobinama stanovnika, popise stanovništva u XIX i XX veku, strukturu domaćinstava, familije, slave starinaca i tipove kuća za stanovanje.

Treći deo hronike ima naslov: „Mikrotoponimija atara Vrbovca“ koji sadrži nekoliko prigodnih fotografija pojata, stada ovaca, kartu atara sela Vrbova sa ucrtanim lokalitetima i divnih šumovitih predela.

ImageU četvrtom poglavlju su opisane istorijske karakteristike sokobanjskog kraja sa osvrtom sa funkcionisanjem suda i opštine u selu Vrbovcu.

Od petog do desetog dela autor je prikazao Oslobodilačke ratove, narodni život, običaje, nekadašnje i sadašnje karakteristike Vrbovca, privrednike, uspešne privrednike, sportske aktivnosti, lov, ribolov, pčelarenje, kulturno-zabavne aktivnosti, funkcionisanje zdravstvene zaštite i način lečenja.

Jedanaesti i dvanaesti deo rada obuhvata rodoslove sa korenima, porodičnim stablima, imenima potomaka i grafičke prikaze po familijama u Vrbovcu.

ImageOd trinaestog do sedamnaestog dela opisani su crkveni objekti, znamenitosti, ktitori, litije, zapisi, zavetine, seosko groblje, istorijat škole, učitelji, učenici, intelektualci, zanimljivosti, misli poznatih ljudi, srpske i internacionalne poslovice, reči starinaca i pošalice.

U obradi pojedinih poglavlja korišćena su saznanja prethodnih istraživanja koja se odnose na običaje, način života, mentalitet i ostale osobenosti pri čemu je autor učinio značajni doprinos u objašnjavanju brojnih pojava i sopstvenih saznanja. Cvetković je zaista uspeo da otrgne iz zaborava davno usnule pretke, ovekoveči sećanja na njihovo postojanje i sačuva arhaične narodne reči kao što su: crepulja, naćve, grne, ćeramida i još neke izraze koji čine jezičko bogatstvo.

ImageAutor je izvanredno sagledao socijalno-ekonomske i demografske promene na selu u kojima se naglo menja starosna struktura usled postojanja većeg broja neoženjenih, zbog težnji devojaka da se udaju i žive u gradovima.

Hronika je pisana lakim, odnosno lapidarnim stilom i lako se čita. Sadržina je zanimljiva za sve čitaoce koji žele da upoznaju prilike na seoskom području, uslove privređivanja i ishranu, običaje i ostale aktivnosti.

UVODNA REČ AUTORA

Reč je moćna sila i snaga. Pretvorena u pismo, ona dobija neizrecivu i neopisanu vlast nad ljudskom misli i maštom, vlada vremenom i prostorom.

Samo misao uhvaćena u mrežu slova živi, dela i stvara i onda iskazuje snagu i svoju delotvornost. Sve ostalo vetar nosi i razvejava i ona se plodi i razmnožava. Svaki korak u razvitku ljudskog uma i sve njegove zasluge, dostignuća i tekovine, rodile su se rasle i množile među onim tankim stabljičicama koje ni¬ču na listovima hartije.

U žilama kulture i srpske istorije teku kapljice mastila. Vrbovac selo u severo-zapadnom delu sokobanjske kotline, nekada zabačeno i si¬romašno selo, zahvaljujući njenim vrednim žiteljima izmenilo je svoj imidž.

U drugoj polovini XX veka, mnogi su otišli na rad van granica, trbuhom za kruhom. Nije im bilo prijatno da se odluče na taj korak, ali želja za boljim živo¬tom i sirotinja ih je oterala u Austriju, Švajcarsku i Nemačku. Brojni vrbovčani su krenuli u nepoznanicu, nisu znali jezik tih država, ostavljali su svoje naj¬draže, ali želja da izađu iz siromaštva i nemaštine sve je to nadjačala. Mnoge ništa nije moglo da ih uplaši i obeshrabri, od tako smele i odlučne namere da idu da rade van granica. U početku su išli najhrabriji. Ali kada su dolazili najdražima za vreme odmora i kada su donosili dobre zarade, to je mnoge ohrabrilo.

Išli su roditelji, a kasnije su povlačili i svoju decu, sinove i kćerke. Naš pesnik Aleksa Šantić je rekao: „Tamo su gorki zalogaji hleba“, misleći na hleba koji se zarađuje i jede van granica svoje zemlje. I nije sladak hleb u tuđini, zalogaji su stvarno gorki, ali uz dobre zarade i štednju, mnogima su omogućile da naprave moderne i komforne kuće, savremeno opremljene modernim nameštajem i svim zahtevima savremene kuhinje, kupatila i ostalih prostorija. I dok su mladi radi¬li u inostranstvu, zemlju su obrađivali i stoku čuvali stariji. Deca su ostala kod bake i deke, išla su u osnovnu, a kasnije i srednju školu. Tako su mnoge porodice u Vrbovcu progledale na oba oka. Fotosi u monografiji će potvrditi i svakog čitaoca uveriti i ubediti da je sada selo Vrbovac urbano naselje, selo lepih kuća, velikih pomoćnih zgrada, lepo uređenih dvorišta. Oni koji su duže bili van granice, uživaju u dobrim deviznim penzijama.

Dvorišta su puna razne mehanizacije, skoro u svakom dvorištu po jedan ili dva traktora, berači kukuruza, mašine za baliranje stočne hrane, skupljači sena, ima nekoliko kombajna, dosta dobrih automobila pa i po neki džip.

Sve je ovo bilo za mene izazov da krenem i da prihvatim, da o Vrbovcu u pisanoj reči istaknem sve one promene koje su sami građani uneli i ugradili, ali svojim radom i štednjom.

Moja osnovna namera i nastojanje u pisanju hronika sela je da što više otrgnem od zaborava davno usnule pretke i da pisanim rečima ovekovečim uspomene i sećanja na njihovo bitisanje i postojanje. Verujem da će ova svedočanstva kao trag jednog vremena u prostoru trajati koliko i sama pisana istorija srpskog sela. Srpsko selo se gubi i nestaje. A uzrok je što je selo prepušteno samom sebi, malo ko vodi o njemu računa. Rad i znoj poljoprivrednika koji rade u fabrici bez krova malo ko ceni i poštuje. A selo nas je hranilo kroz vekove, a hrani nas i sada.

Mladi listom napuštaju selo. Oni koji nisu završili zanate, srednju ili višu školu ostali su na selu, kao neženje, jer devojke sa sela se udaju i žive u gradovima. Mnogi napuštaju lepe i komforne kuće na selu, a stanuju kao podstanari u jako lošim i nekomfornim stanovima.

Na putu u prikupljanju podataka bilo je i dosta poteškoća, ali sam jednu za drugom savlađivao, jer sam duboko verovao da ću istrajati i sve prepreke sa uspehom prevazići. No, ništa nije moglo da me obeshrabri i zaustavi odnosno udalji i skrene sa puta mojih ubeđenja i želje da ostvarim još koju hroniku.

Stvarajući ovu hroniku trudio sam se da kontaktiram sa što većim brojem meštana, i to sa starijim koji mi živim rečima pružiše dragocene podatke da bi ova hronika bila što verodostojnija i sadržajnija.

Verujem da ova moja, po redu četvrta hronika koja je nastala u ova teška vremena, predstavlja mali doprinos u izučavanju našeg sela. Da do kraja istrajem u pisanju ove hronike pomogla mi je krilatica Vuka St. Karadžića, tvorca naše azbuke i oca naše pismenosti u ovom poslu: „Bolje išta nego ništa“.

Monografija – hronika sela je knjiga koja čini istoriju ovoga naroda njegovog porekla, njegove kulture, života iz dalekih prošlosti.

Autor se latio nimalo lakog, već mukotrpnog posla punog upornosti i odricanja i visoko intelektualnim naporima, a ne samo faktografskim beleženjima već strpljivo i znalački ređajući šarene kockice velikog mozaika, upisuje duboke sadržaje iz života običnog naroda.

Knjiga velike žive lepote u zapisu starih narodnih reči: Ambar, ćeramida, crepulja, naćve, grne, verige, šarenica, čitavo bogatstvo u raskoši od jezika žive reči od prošlosti preko sadašnjosti za budućnost u kojoj će se pod vekovima istrzati od zaborava, sopstveni koreni našeg postojanja.

Pamćenje samih sebe u ovim neljudskim vremenima u kojima živimo, postasmo samo ono što je u ljudima i njihovim pamćenjima. Onoliko koliko prošlost živi u nama, toliko se možemo nadati, da nas pamte i pominju sledeće generacije.

Ako jedan narod sebe ne pamti, ako se sebe ne može setiti, ako sebe ne daj bože zaboravi, taj narod nije narod.

Monografija je knjiga opomena da se mora pamtiti za sva vremena, knjiga važi za one koji su u njoj i za one koji će kasnije doći, za koje će biti blagoslov zabeleženog života prošlosti.

Navodim citat glavnog i odgovornog urednika biblioteke „Hronike sela“ Prof. Dr. Petra J. Markovića, akademika koji u recenziji Hronike ističe: „U nauci se obično kaže da je etnologija – kuća, stanovanje, odevanje, ishrana i običaj – duša čoveka.“
Zatim, da je geomorfologija, reljef, flora, fauna – život čoveka. I na kraju da su patriotizam, čuvanje baštine, vere i verskih običaja karakter čoveka.
U buktinji želja za saznanjem i boljim upoznavanjem ovoga sela nailazio sam na prepreke i nerazumevanje, ali sam bio uporan i verovao sam da ću savladati sve smetnje i ostvariti svoj cilj, da će MZ obezbediti sredstva i da će knjiga ugledati svetlo dana.

Zahvaljujem i dugujem poštovanje mnogim građanima sela Vrbovca. Posebnu zahvalnost dugujem kumu Miroslavu Jociću vlasniku „Sokoprevoza“ u Sokobanji, koji mi je omogućio putnom službenom legitimacijom da besplatno svakodnevno autobusom od Sokobanje do Vrbovca i obrnuto putujem u cilju istraživanja i prikupljanja podataka za hroniku sela. Omogućio mi je i besplatan odlazak do arhiva u Nišu, Beogradu i Zaječaru.

Veliku pomoć pružili su mi u prikazivanju i proveri prikupljenih podataka, pa i njima dugujem posebnu zahvalnost: Milutinu i Ljubinki Cakić – Trifunac, Milanu Miloševiću oko prevoza traktorom do Jastrebovog vrha i Hrama Sv. Nikole, Miroslavu Radenkoviću oko prevoza džipom do Beljevine i njegovog ranča, kao i do zapisa sela, Budimki Stanojević za kazivanja o pečurkama i Milunu Miletiću, na žalost sada pokojnom,  brojnim građanima sela koji su mi u istraživanju i prikupljanju podataka izašli u susret i profesoru geografije Saši Stojanović na kompijuterskoj obradi.

Dragi Vrbovčani,
Svom svojom snagom i smelošću u istorijsko – kulturnoj baštini i u Vrbovcu, uzorao sam duboku brazdu o njegovoj prošlosti sadašnjosti, sa ciljem da probudim uspomene na usnule pretke, zaboravljene u tmini daljina, da sadašnje generacije vinem u zvezdane visine i da zgusnem trenutke njihovog postojanja u krilu kristalne večnosti, a budućim generacijama otvorim nove vidike.
Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 
< Prethodno   Sledece >

Reklame


Milevkini Dvori Mužinac
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov
Apartmani Markovic
Vila Čair
Apartmani Bajić
Vila Petrov Sokobanja
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Vila Stojanovic
Apartman Džeri

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Informacije

Sokobanja

je poznata banja u centralnoj Srbiji. Sokobanju krasi predivna priroda, okolina, brojna izletišta i kupališta. Posetioce najčešće interesuje privatan smestaj sokobanja, sokobanja studija ,  sokobanja smestaj sa vaucerom, sokobanja privatan smestaj cene 2017, sokobanja nekretnine i soko banja privatni apartmani .

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2017 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe mogućnost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu mogućnost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2017 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vaučera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko načina u nekoliko kategorija: