Skip to content

Sokobanja arrow INFORMACIJE O SOKOBANJI arrow ISTORIJA arrow istorijat Sokobanje
Istorijski podaci o Sokobanji
Areheološki nalazi govore da je naseobina kraj mineralnih izvora postojala još u doba neolita, a predmeti od bronze i  gvožða potvrðuju postojanje banje u razdoblju od VII do VII veka p.n.e. Potvrðuje se da je Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i tada postojalo kupalište - balnea, odakle i potièe naziv banja. Sokobanja je bila stalno na udaru silnika i moænika. Èesto je potpadala pod vladu osionih Turaka ili podmuklih Austrijanaca (1690. i 1737), ali su je Srbi uvek ponovo oslobaðali...

Areheološki nalazi govore da je naseobina kraj mineralnih izvora postojala još u doba neolita, a predmeti od bronze i  gvožða potvrðuju postojanje banje u razdoblju od VII do VII veka p.n.e.

U zapisima istorièara i putnika (Feliks Kanic, pa Baron Heder i drugi) potvrðuje se da je Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i tada postojalo kupalište - balnea, odakle i potièe naziv banja. Turski putopisac Eblija Èelebija svedoèi, davne 1663. godine, da banja ima 200 drvetom pokrivenih kuæa, šest džamija, dva hana i javno kupatilo. Kupatilo je navodno bilo, bilo impozantnih dimenzija, snažnih graðevinskih obrisa sa kupolama pokrivenih olovom, sa šedrvantima i sobama za kupanje, ali i sa kupatilom "samo za žene". Kaže da je „vrlo impozantno, u dobroj graðevini, s kupolama pokrivenim olovom, sa šedrvanom i sobama za kupanje.“ Ima i posebno kupatilo „samo za žene, sa toplom vodom u koju se nemože uæi dok se prvo ne promeša sa hladnom vodom.“ U ovim kupatilima leèili su se i oporavljali bolesnici iz Turske i Male Azije

Zbog svog geografskog znaèaja i lekovitosti svojih voda, Sokobanja je bila stalno na udaru silnika i moænika. Èesto je potpadala pod vladu osionih Turaka ili podmuklih Austrijanaca (1690. i 1737), ali su je Srbi uvek ponovo oslobaðali. Sredinom prve polovine XIX veka u Sokobanji je bilo oko 50 srpskih i oko 700 turskih kuæa i pet džamija.

Sokobanju kao leèilište pominju i austrijski osvajaèi. General, grof šmetaus, 1737. godine piše: „ Naselje Banja dražesno je mesto. Ima jedan zamak koji je, kako izgleda, vrlo star; ima kupatila za koja se prièa da su divna... Ona su sagraðena od mermera i održavaju se sa puno èistoæe. Ovamo Turci dolaze iz svih krajeva, pa èak i iz Azije.“ šmeatus, takoðe, navodi da su pre Turaka ovde na leèenje dolazili još rimski legionari, ratnici Vizantije i srednjevekovne velmože.

Posle više uzastopnih pokušaja, Sokobanju je, 1810. godine, oslobodio èuveni junak Hajduk Veljko Petroviæ. Bio je i vojvoda u Sokobanji do 1811. godine, kada je premešten za vojvodu u Negotin. Od 1813. do 1832. Sokobanjom su upravljali Turci.

Sokobanja je konaèno osloboðena od Turaka 1833. godine, kada je ušla u sastav mlade srpske države.

Sokobanjci su aktivno uèestvovali u balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu i NOR (1941-1945). U Drugom svetskom ratu boreæi se protiv okupatora Nemaca i Bugara, a i njihovih pomagaèa (belogardejaca, èetnika i dr.) Sokobanja je podnela velike žrtve - 419 ljudi je poginulo u borbama, ili streljano kao žrtve terora. Konaèno je osloboðena 14. avgusta 1944. godine. 
 
 
  • Razvoj Sokobanje od 1833. do 1945.

Procvat Banje u Kneževini Srbiji, posle osloboðenja od Turaka, je sa današnje distance zanemarljiv, ali za prilike koje su karakteristiène za XIX vek, bio je vrlo znaèajan. Odmah posle osloboðenja Knjaz Miloš nareðuje: „ da se opravi amam“, da se podigne „špitalj“ i konak za njega. šalje banjske vode na analizu u Beè i postavlja prvog banjskog lekara Leopolda Erliha koga Banjèani prekrštavaju u Ðorða Novakoviæa ili samo dr Ðoka Pokrštenjak. Knjaz èesto dolazi u Banju ili šalje èlanove svoje porodice. A gde je Knjaz, tu je i èitava dvorska svita, pratnja, posluga, straža i ostali narod. Tada su zaèete klice banjskog turizma koji traje do današnjih dana.

Godine 1837., 8. juna (po starom kalendaru) iz kancelarije Knjaza Miloša u Kragujevcu, napisan je uput za praporèika (zastavnika) Lazareviæa, koji se šalje u Banju radi upotrebe tople vode a ima ga primiti dr Djoka i dati mu upute za leèenje. Taj uput (vauèer) je poslužio da se u Sokobanji poèetak razvoja turizma raèuna od 21. juna, a 2002. godine navršava se 165. godina.

Poèetkom XX veka bogatiji trgovci i mehandžije grade luksuznije vile zasvoj boravak ali i za smeštaj banjskih gostiju. Banja postaje privlaèna za boeme ali i za intelektualnu elitu tadašnje Srbije. To interesovanje traje sve do poèetka Drugog svetskog rata. Politièari, književnici, nauènici svetskog glasa i ugleda kakvi su bili Josif Panèiæ, Emilijan Josimoviæ, Jovan Cvijiæ, Dragoljub Jovanoviæ kao i prvaci pozorišne umetnosti poput Milivoja Živanoviæa, Žanke Stokiæ i drugi, postaju stalni gosti Sokobanje.

U vreme kada ni lingvisti nisu koristili reè ekologija, Sokobanja dobija svoje prvo ekološko i turistièko društvo pod imenom „Društvo za unapreðenje i ulepšavanje Sokobanje i njene okoline“. Na èelu društva stajao je Upravni odbor sa predsednikom dr Petrom Dojiæem, banjskim lekarom. Pokrovitelj Društva postaje Arhiepiskom Beogradski i Mitropolit Srbije gospodin Mihailo. Društvo preduzima niz radnji da se Sokobanja približi tadašnjim svetskim banjama. Uvodi se elektrièna instalacija za faradizaciju i hidro-elektrièna kupanja u osam kada banjskog kupatila. Te, 1895. godine Sokobanja je zakoraèila u Evropu.

Izmeðu dva svetska rata gradi se prvi savremeni banjski hotel. Gradi ga banjski trgovac Velja Milenkoviæ a dobija naziv hotel Evropa, današnji konak Park. Na najlepšim lokacijama grade se vile za banjske goste, vodovod, elektrifikacija, javna rasveta, podižu parkovi i ureðuju izletišta. Najpoznatije izletište u to vreme je Vrelo sa raskošnim parkom i jezerom za vožnju èamcima. Vrelo je i danas najbliže izletište Sokobanje ali umesto jezera ima divnu šumsku pozornicu za velike priredbe i festivale.

 

  • Razvoj Sokobanje posle II svetskog rata

Ratna razaranja nisu zadesila Sokobanju ali je banja iza rata nasledila malo privrednih objekata, nekoliko kafana, trgovina, pomenuti hotel Park, topla kupatila „Park“ i „Banjicu“ i gradsku bolnicu. Ostalo je i nekoliko vila u kojima su smeštani banjski gosti.

šezdesetih godina dvadesetog veka pripremaju se projekti i programi za izgradnju hotela i drugih prateæih turistièkih objekata. Gradi se hotel Turist, restoran Vrelo, dograðuje Odmaralište RVI (danas prirodno leèilište Banjica). Grad dobija savremeni izgled izgradnjom ulica, trgova, vodovoda, rasvete. Grade se hoteli: „Zdravljak“, „Sunce“, „Moravica“ i Zavod za rehabilitaciju (današnja specijalna bolnica za nespecifièna pluæna oboljenja). Pored osnovne škole Sokobanja dobija i Gimnaziju, osavremenjuje se deèji vrtiæ „Bucko“, gradi dom zdravlja.

Pored hotelskih kapaciteta grade se privredni objekti i razvija drumski saobraæaj. Sa Sokobanjom se povezuju sva seoska naselja savremenim putevima. Èista i zdrava sredina doprinosi da se svi proizvodi iz seoskih domaæinstava lako prodaju na pijaci. Tu pre svega spadaju èuveni sokobanjski sir i rtanjsko jagnje.

Sokobanja nema razvijenu privredu osim turistièke. Opredeljenje da se u Sokobanji ne grade fabrike sa dimnjacima uticalo je da od privrednih grana sokobanjskoj opštini osim Rudnika mrkog uglja „Soko“ i nema znaèajnijih privrednih subjekata. Manji kapaciteti mlekarske, pekarske i klanièke industrije zadovoljavaju potrebe lokalne sredine. Sva proizvodnja i uslužne delatnosti koncipirane su za zadovoljenje potreba graðana i turista. Poslednjih godina turistièki promet Sokobanje nalazi se u vrhu srpskog turizma.

I poslednja ratna razaranja nisu pogodila Sokobanju. Sokobanja je bila i ostala oaza ekoloških odredišta u Srbiji. Kao prva ekološka opština postaje uzor drugim sredinama kako oèuvati životnu sredinu u najširem smislu.