Skip to content

Sokobanja
Konaci Romanov
Vila Živkoviæ, Sokobanja
Vila Dinka, Soko Banja
Vila Natalija
Smeštaj Stankoviæ u centru Sokobanje
Apartmani Banjica
Sokobanja smestaj
Studio Ljilja

Anketa

Novu godinu proslaviæu:
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas10
mod_vvisit_counterJuce830
mod_vvisit_counterOve nedelje5527
mod_vvisit_counterOvog meseca19487
Geografski položaj

Sokobanjska kotlina je mala oblast u centralnom delu istoène Srbije, jasno ogranièena sa svih strana planinama, do 1600 metara nadmodske visine. Ona leži izmedju planine Rtnja na severu, Ozrena, Leskovika i Device na jugu i izmedju moravske doline na zapadu i timoèke na istoku. Ovako ogranièena Sokobanjska kotlina zahvata površinu od 515,5 km2 i izdužena je u pravcu istok zapad. Sokobanjska kotlina predstavlja izolovanu geografsku celinu, ali ne sasvim, zbog nekih morfoloških elemenata.

Opština Sokobanja Preko Bovanske na zapadu i Skrobnièke klisure na istoku, Sokobanjska kotlina spaja moravski na jednoj i Timoèki sliv na drugoj strani. Soko Banja se nalazi 43° 38“ Severne geografske širine i 21°53’’ Istoène geografske dužine, a njena nadmorska visina iznosi 400m. Sokobanjska kotlina je oblast koja se nalazi u centralnom delu istoène Srbije, sa svih strana okružena planinama, visine ispod 1600m. Sa njene južne strane uzdižu se planine Ozren i Devica, na severu su Rtanj [1566m] i Bukovik, na zapadu prelazi u Moravsku dolinu, a na istoku u Timoèku.

Celom svojom dužinom, Sokobanjska kotlina se pruža u pravcu istok-zapad. Dugaèka je 15 km. Zahvata površinu od 515,5 km². Nagnuta je prema zapadu. Knjaževaèkom klisurom je vezana sa istokom Srbije, dok je na jugozapadu, preko Bovanske klisure, širom otvorena ka Aleksincu, prema Moravskoj dolini. Sokobanja [43º38’29”sgš, 21º52’37”igd] se nalazi u istoènoj Srbiji, pruža se u pravcu zapad-istok, nagnuta ka zapadu.

mq-mapgend.websys.aol.com5.gif

mq-mapgend.websys.aol.com0.gif

mq-mapgend.websys.aol.com.gif


Ova oblast po svom polozaju predstavlja posebnu, dobro izdvojenu geografsku celinu, koja, zahvaljujuæi morfološkim elementima, nije sasvim izolovana. Preko Bovanske klisure na zapadu i Skrobnièke na istoku ova oblast spaja moravski sliv na jednoj sa timockim na drugoj strani, pa na taj naèin ima tranzitni karakter.Pored ovog, Sokobanjska kotlina je na severu, preko visokih presedlina Lukavice i Rasinackog sedla, vezana sa oblašæu Crne reke, a na jugu preko Ozrena za golaèka sela i moravsku dolinu. Ovo je stari put kojim su bili povezani Cma reka i Niš. -“Sokobanjska kotlina“ ( dr Branimir Dakiæ 1967 ).Najveæim svojim delom, Sokobanja se oslanja na planinu Ozren.

Proseèna nadmorska visina Banje je 400m, sto je veoma pogodno za klimatski oporavak. Prostrane šume koje se spuštaju do obale Moravice zaklanjaju Sokobanju od jakih vetrova. Sa Ozrena dolazi svež vazduh, pa su leta prijatna i topla, nisu žarka; a zime su blage, sa malo snega i umereno hladne. Ozren je sastavni deo Sokobanje, što pogoduje dobrom oporavku i odmoru. 

Ukoliko želite da pronaðete Sokobanju u programu Google Earth, kliknete ovde, a program æe Vas automatski odvesti do Sokobanje. Ukoliko nemate Google Earth instaliran na raèunaru, sokobanjsku kotlinu iz browsera možete pogledati ovde ili klikom na sliku karte na levoj strani. 

 

Mapa do Sokobanje

 

  • Geološki sastav

U geološkom sastavu Ozrena (Lepterije) nalaze se stene raznovrsnih geoloških formacija. Najviše su zastupljene sedimentne tvorevine, kristalni škriljci i vulkanske stene. Na stvaranje reljefa ove oblasti imali su uticaja: tektonski procesi, abrazija, fluvijalna i krška erozija i akumulacija. Sokobanjska kotlina je, u stvari, tektonska potolina spuštena duž raseda, pa su oni od velikog znaèaja za njen osnovni oblik. Za vreme pliocena tu se nalazilo jezero, koje je posle povlaèenja ostavilo za sobom izrazite tragove. Možemo reæi da se u planiniskom delu izdvajaju 2 zone: viša i niža. U višoj zoni mogu se videti: vrtaèe, uvale, suve doline, dok se u nižoj zoni javljaju plitke i prostrane uvale.

 

  • Pedološki uslovi

Formacija zemljišta je takva da ispod sloja humusa se nalaze slojevi kreènjaka, a ispod njega slojevi krede. Zbog poroznosti kreènjaka zemljište je ocedno , obiluje izvorima pitke vode, a nema moèvara ni blata. Humusni horizont iznosi 10-15 cm u formi zrelog humusa. Struktura je zrnasta, slabo izražena. U ovom podruèju su izraženi erozioni pokreti. Najizraženija je površinska erozija, a javlja se i jarižna i brazdasta. 

  • Hidrografija

Glavni reèni tok ove oblasti je Moravica. Ona je usecala svoju dolinu uz južni obod, pa je zato stvorena izrazita asimetrija njenog sliva (slika br.3). Kao veoma bitan objekat mogu se izdvojiti topli i mlaki termalni izvori, kojih ima ukupno šest. Termalni izvori Soko Banje spadaju medju najradioaktivnije u našoj zemlji. Topli izvori su ”Preobraženje“ i ”Sv.Aranðel” , koji obiluju velikom kolièinom vode i gasova. Temperatura vode ovih izvora kreæe se izmedju 40 i 46,5oC. Izvor mlake vode ”Banjica” nalazi se iznad banje, a temperatura vode varira izmedju 28oC i 36oC. Znaèajan je izvor hladne pijaæe vode „Lepterija” i ”Ripaljka”. Zbog lekovitih izvora hladne i tople radioaktivne vode, Soko Banja je poznato i veoma poseæeno klimatsko i turistièko mesto. 

  • Klima

Klimatske karakteristike Klima zavisi od komleksa pojava , koje se mogu svrstati u 2 grupe : klimatske elemente i klimatske faktore. Klimatski elementi su promenljive vrednosti jer zavise od velikog broja pojava i procesa u atmosferi. Zato su za klimatologiju znaèajne njihove srednje i ekstremne vrednosti. Najznaèajniji klimatski elementi su: temperatura, vazduh, oblaènost, relativna vlažnost vazduha, padavine, nadmorska visina. Banja je okružena planinama skoro sa svih strana, pa one èine prirodnu zaštitu od vetrova. Pored neospornih balneoloških potencijala (termalne vode, gas i peloid), teritoriju Soko Banje karakterišu i brojne klimatske vrednosti, koje joj daju obeležja tipièno banjsko-turistièkog i zdravstvenog prostora. Klima teritorije opštine Soko Banja je pod snažnim uticajem kontinentalnih vazdušnih strujanja naroèito onih iz pravca zapada, istoka i juga. Medjutim, gledano lokalno, stanje klimatskih elemenata Sokobanjske kotline je pod izraženim dejstvom obodnog planinskog reljefa i šumske vegetacije na okolnim planinama, što uslovaljava zonalne visinske vrednosti i odgovarajuæe mikroklimatske modifikacije. Najniži delovi teritorije opštine, odlikuju se umerenim klimatskim karakteristikama, koje odgovaraju srednjevisinskoj klimi (300-800m), sa odsustvom jakih vetrova, dobrom osunèanošæu, prisustvom šumskih aerosola i aromatiènih supstanci u vazduhu. U obodnim planinskim delovima teritorije preovladava visinska klima (800-1300m), sa sniženim parcijalnim vazdušnim pritiskom niskom aerozagadjenosti, smanjenim sadržajem vodene pare, sniženim odavanjem toplote sa ljudskog tela, èistom atmosferom, intenzivnim ifracrvenim i ultraljubièastim zraèenjem i drugo. Iz navedenih i drugih karakteristika proistièe zakljuèak o veoma povoljnom rekreativnom i zdravstvenom dejstvu visinske klime koje se funkcionalno može usmeriti u pravcu leèenja, rehabilitacije i rekreacije.

  • Temperatura vazduha

Temperatura vazduha je vrlo znaèajan klimatski element, od koga zavise mnogi drugi klimatski elementi, a samim tim i biljni pokrivaè. Temperatura vazduha pokazuje veliku ustaljenost; razlike u toku dana i noæi, kao i razlike prema godišnjem dobu, su umerene.Iz podataka u ovim tabelama,se vidi da sredna godisna temperatura vazduha iznosi 10,2°C.Leta su relativno topla,a zime su umereno hladne. Najhladniji mesec je januar -1,2°C,a najtopliji jul sa temperaturom od 19,5°C, tako da razlka izmeðu najtoplijeg i najhladnijeg meseca iznosi 20,7°C. Proseèna temperatura u vegetacionom periodu iznosi 15,5°C,a vegetacioni period poèine od aprila i traje do kraja oktobra.Mraznih dana ima u toku godine proseèno 92. Najviše mraznih dana ima u januaru 24. Tropskih dana, kada je T veæa od 30°C ima proseèno 19 u toku godine, najviše u julu i avgustu (po 7.).Prema temperatunim podacima, na osnovu klima diagrama jasno se vidi da u celom podruèju vlada umereno kontinentalna klima.
  • Padavine

Od kolièina padavina zavisi pre svega život na zemlji, a samim tim i biljni pokrivaè. Na visinu padavina utièu geografska širina, reljef, nadmorska visina, vazdušne mase itd.Proseèna godišnja kolièina padavina je 677mm.Ovde se zapažaju dva maksimuma (maj-jun i novembar) i dva minimuma (januar-februar i oktobar). 

 
Grafikon prikaza padavina u narednih pet dana, poèevši od danas
  • Insolacija

Insolacija je vrlo važan klimatski elemenat i predstavlja kolièinu energije sunèevog zraèenja koja pada na odredjenu površinu. Sunèeva svetlost je složena od zrakova razlièite talasne dužine: èistih svetlosnih, toplotnih i ultraljubièastih itd.Najveæi broj sunèanih sati ima leto sa maksimumom u julu (247h). Najmanje sunèanih sati ima zima sa minimumom u decembru ( 48h).
 
 
Grafikon prikaza oblaènosti u narednih pet dana, poèevši od danas
  • Vetrovi

Vetar je veoma znaèajan klimatski element, pa se èesto smatra klimatskim faktorom od znaèaja za jedno podruèje.Vremenske pojave u direktnoj su vezi sa kretanjem vazdušnih masa. Pojaèano kretanje vazdušnih masa ima za posledicu pojaèano isparavanje sa vodenih površina zemljišta, vegetacije, sa tla i biljnog pokrivaèa. Promene izazvane pod uticajem vetra ogledaju se i u promeni temperature vazduha, padavinama, vlažnosti vazduha, oblaènosti itd.Ako se èestine pojedinih pravaca prikažu grafièki dobija se tzv.“Ruža vetrova“ koja sa odgovarajuæim brzinama daje sliku o proseènom strujanju vazduha. Odgovaraju}e brojne vrednosti èestine uzimaju sa kao dužine na polupreènicima kruga za svaki smer vetra, a èestine tišina upišu se brojem u krugu. Vetar iz raznih smerova po ”ruži vetrova” duva prema središtu kruga a pravci pravih linija pokazuju smer koji ima vetar (slika br 7).U Sokobanji umereno jako vazdušne struje, ne samo da obolelom organizmu ne nanose štetu, veæ povoljno utièu na njegovo oporavljanje. Najèešæe duvaju vetrovi iz zapadnog (W 15,76%), istoènog (E 14,03%) i jugozapadnog pravca (SW 12,08%). Ovakav raspored uèestalosti vetrova po pravcu je posledica reljefa (kotlina, reke Moravice koja se pruža u pravcu zapad-istok).Kako je Banja okružena planinama Ozrenom, Rtnjem i Bukovikom, istoèni i severozapadni vetar uslovljavaju nad Sokobanjom stalno kruženje svežeg šumskog vazduha. Promena vazduha u kotlini najviše se oseæa u kasnim veèernjim èasovima kao osveženje od dnevne žege. Najmanju uèestalost imaju severni, severozapadni i jugoistoèni vetar što je posledica zaklonjenosti tih pravaca planinama. 
 

Reklame


Milevkini Dvori Mužinac
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov
Apartmani Markovic
Vila Èair
Apartmani Bajiæ
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartman Džeri

Virtuelni vodiè

Virtuelni vodiè kroz Sokobanju

Èitalac reporter

Citalac - reporter

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2017 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguænost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguænost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2017 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauèera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naèina u nekoliko kategorija: