Skip to content

Saradnja OTKSa sa Nušic fondacijom

U Sokobanji su 4. maja 2018. godine, u prisustvu brojnih novinara, direktor Turisticke organizacije Sokobanja, Ljubinko Milenkovic i upravitelj „NUŠIC“ FONDACIJE, Nebojša Nušic, potpisali Sporazum o poslovno-tehnickoj saradnji povodom trajne popularizacije lika i dela Branislava Nušica.

 
Za pocetak, ove godine, Sokobanja ce okupiti sve škole koje nose ime Branislav Nušic i ostvariti ideju koja je rodjena u Banja Luci povodom proslave 120 godina postojanja Osnovne škole „Branislav Nušic“.

Pored Turisticke organizacije Sokobanja, domacini manifestacije ce biti i profesori i ucenici SŠ „Branislav Nušic“ iz Sokobanje.

Tim povodom, upravitelj „NUŠIC“ FONDACIJE, Nebojša Nušic, izjavio je sledece: „Veoma smo srecni i zadovoljni što je danas potpisan sporazum o saradnji Turisticke organizacije Sokobanja i „NUŠIC“ FONDACIJE.

Posebno nas raduje zajednicka spremnost da u Sokobanju pored onih što dodju stari, a odu mladi, dovedemo i mlade željne da steknu nova znanja o Branislavu Nušicu, nova iskustva kroz dramske forme i nova poznanstva sa svojim vršnjacima iz cele Srbije i regiona.“

Inace, Branislav Nušic, naš najplodonosniji pisac je kao strastveni pušac i ljubitelj kafane cesto dolazio u mesto podno Ozrena - kako bi se lecio. Branislav Nušic je cesto boravio u Sokobanji gde su ga svi doživljavali svojim. I Sokobanjci i sve kafedžije koje su se zbog njega trudila da poboljšaju svoju ponudu.

On je i smislio cuveno krilaticu: "Sokobanja, Sokograd, dodješ mator odeš mlad". Krilaticu je smislio zahvaljujuci gostoprimstvu na koje je u Sokobanji nailazio i prirodnim resursima koji su mu, kao strastvenom pušacu, pomogli u lecenju. Umeo je da svoja brilijantna zapažanja prenese na papir, a u Sokobanji je pronalazio spas.

-  Jednom mu je prišla jedna uvažena balerina i pitala ga: Gospodine N(j)ušicu, kak’ vi? (kako ste, prim. aut.) A, on joj je u svom stilu odgovorio: “Sad sam Njušic, a nekad sam bio Bušic”- prica Nebojša.

- U vreme kada je boravio u Sokobanji, gavna pešacka zona gde je danas mermer, bila je obicna kaldrma, puna rupa. Posle jedne velike kiše, Nušic je uzeo stolicu, štap i kanap i zabacio u jedni baru. To je zgranulo tadašnjeg kmeta koji mu je prišao i rekao: “Gospodine Nušicu, valjda ne ocekujete da u ovoj bari ima riba?” “Pa kako da nema, evo upravo se upecao som kapitalac”, odgovorio bi mu Nušic. ”Jao gospodine Nušicu, pa zašto tako?”, upitao je kmet na šta je pisac ponovo britko odreagova: “Pa, cela Sokobanja vidi da je glavna ulica puna rupa, samo ti ne vidiš”, odgovorio mu je Nušic. Ujutru je cela ulica bila nivelisana i sve rupe su bile popravljene, ispricao je Milenkovic.

S obzirom da je bio naš najveci komediograf i satiricar, direktor TOSK Ljubinko Milenkovic tvrdi da bi Nušic i danas bio oduševljen prirodom Sokobanje, ali da bi imao dosta toga da kaže i o našoj infrastrukturi i higijeni.

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy