Skip to content

Turizam kao motor razvoja Sokobanje

Opština Sokobanja, najpoznatije srpsko banjsko lecilište, suocava se sa problemima dotrajale putne infrastrukture koja je preduslov, kako za razvoj turizma, tako i svih ostalih grana  privrede i uslužnih delatnosti , koje prate razvoj ove grane, od proizvodnje zdrave hrane do brendiranja proizvoda. Nerešeni imovinsko-pravni odnosi su još jedan od problema koji “koci” ubrzani razvoj Sokobanje, a pomoc države od preko sto miliona dinara dodatnih sredstava, iskorišcena je za ulaganje u infrastrukturu i unapredjenje života u ovoj turistickoj varošici, kaže u intervjuu za nedeljnik “Timocke“ Isidor Krstic, predsednik opštine Sokobanja.

Šta je od planiranog  realizovano u 2017.godinic

-Strateški problem Sokobanje je dotrajala i nerazvijena putna i komunalna infrastruktura. Kao što se može primetiti, putevi su nam u jako lošem stanju i upravo na tom planu imamo projekte koje planiramo da realizujemo. Pre par meseci odradjena je studija izvodljivosti izlaska Sokobanje na “Koridor 10“ preko petlje Rutejevac, koja je dostavljena i nadležnom ministarstvu. Iskreno se nadamo da ce ministarstvo sagledati naše probleme i ocekujemo da ce vec u narednoj kalendarskoj godini ovaj državni put uci u republicki budžet. Pomenuta petlja je predvicena i prostornim planom Republike Srbije i ona bi, pored Sokobanje, bila od velikog znacaja i za opštinu Knjaževac jer bi to bio najkraci put od severa zemlje, kako do naše opštine, tako i do turistickog lokaliteta Stara planina. Realizacija ovog projekta ce skratiti put od Sokobanje do Beograda za 14 kilometara, a Knjaževcu preko 40 kilometara, što je, morate priznati, od izuzetnog znacaja za celu Istocnu Srbiju. Sokobanja kao najstarija, nadaleko poznata turisticka banja, a po mnogima i najlepša srpska banja, zaslužuje da ima tako jednu kvalitetnu saobracajnicu koja bi omogucila dolazak veceg broja posetilaca. Naši partneri u Vladi Republike Srbije su to prepoznali i imamo obecanja da ce u narednom periodu  biti ulaganja u tom pravcu.

Jedna od investicija u 2017. godini, kojom se ponosi opština Sokobanja, je izgradnja letnje pozornice. Projekat zajednicki finansiraju Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i lokalna samouprava,u odnosu 50 prema 50 procenata. Prva faza je završena i u toku je raspisivanje tendera za drugu fazu. Sokobanja ce dobiti jednu prelepu i modernu pozornicu, koja ce biti najlepša u citavoj Srbiji.

Još jedna od planiranih investicija koja je realizovana  u 2017. godini je izgradnja mosta kod tzv. “Župana”, mesta na kome se nalazi naša plaža i izletište. U pitanju je montažno-demontažni most, koji se montira pred sezonu, a zbog opasnosti da bude potopljen nakon završetka sezone, on se uklanja. Još jedan od mostova, koji je odracen, je most na izletištu “Lefterija“. On je godinama unazad propadao i bio u jako lošem stanju, a u zadnje dve godine bukvalno više nije ni postojao.

Koji su problemi koji “koce“ razvojni put Sokobanje?

-Zadovoljan sam onim što je postignuto, mada uvek ima mesta za bolje, ali jedan od glavnih problema sa kojim se opština Sokobanja suocava i zbog cega dosta toga nije odraceno, su nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Imamo ogroman problem sa Katastrom nepokretnosti, jer smo pri mnogim odnosima došli do saznanja da se ne vodimo kao vlasnici nego kao korisnici i to nam umnogome otežava realizaciju jako bitnih projekata. Još jedan od problema je generalni plan. Mi smo odmah, nakon preuzimanja vlasti u Sokobanji, došli do zakljucka da plan koji je važeci, je 70 procenata neupotrebljiv i odmah se krenulo sa izradom novog. Najverovatnije, pocetkom naredne godine, imacemo kvalitetan plan generalne regulacije koji ce biti razvojni i koji ce definisati lokacije za investicije i omoguciti ubrzani razvoj celokupne opštine.

Koji su osnovni strateški pravci razvoja opštine?

-Strateško opredeljenje je ulaganje u bogate turistucke potencijale koje imamo, a na taj nacin omoguciti i razvoj  citave lokalne zajednice. Pored turizma, za Sokobanju je i poljoprivreda vrlo bitna strateška grana. Lokalna samouprava ulaže ogromne napore kako bi pomogla poljoprivredne proizvocace da svoju delatnost ucine samoodrživom i profitabilnom. Iz opštinskog budžeta je u 2017. godini opredeljeno šest puta više sredstava za razvoj poljoprivrede i sela. Necemo se tu zaustaviti, vec cemo i u narednom periodu proširiti programe za poljoprivrednike kako bi pomogli ubrzan razvoj naših poljoprivrednih proizvocaca i sela. Morate imati u vidu da preko 50 odsto žitelja naše opštine živi na selu.

„Zelena ekonomija“ je još jedna od strateških pravaca razvoja. Poznato je da je Sokobanja prva ekološka opština i svi privredni kapaciteti koji bi se gradili, moraju strogo poštovati princip 100 odsto zaštite životne sredine. U tom pravcu ce se raditi i u narednom periodu.

Koji su planovi u oblasti privredec?

-Sokobanja posle svakog popisa gubi oko 2000 do 2500 stanovnika. Moramo razmišljati o tome kako cemo otvoriti neke nove proizvodne kapacitete i uposliti stanovništvo, jer je nekada u Sokobanji u proizvodnim pogonima radilo oko 1500 radnika. Nesrecnom privatizacijom su ti ljudi ostali bez posla i mi moramo naci rešenje kako da to stanje prevazicemo. Prodajom „Trebica MM“, nekadašnjeg proizvodno-trgovinskog preduzeca, želimo da iskoristimo postojeci poslovni prostor. Nameravamo i da objekte nekadašnje mlekare otkupimo i ponudimo investitoru koji bi nastavio sa otkupom i preradom mleka i otvaranjem novih radnih mesta. Kupovinom tih objekata želimo da naša dva javna preduzeca JP „Zelenilo“ i JKP „Napredak“ preselimo tu, jer su objekti, u kojima se oni sada nalaze, restitucijom vraceni prvobitnim vlasnicima. Primer dobre prakse i jedini privredni subjekt na teritoriji opštine Sokobanja je firma „Adonis“ koja se bavi proizvodnjom cajeva. Od ove godine izvoze cak i u Ameriku i to je za svaku pohvalu. Za razvoj privrede neophodna je podrška privatnog kapitala.

Kakav je Vaš stav o potencijalnoj privatizaciji banje?

-U nacelu mi jesmo za privatizaciju banje, samo je bitno da se vrlo studiozno pristupi tom zadatku, da se sagleda šira slika i da se ne dozvoli da se potkradu i  ponove neke greške koje su se dešavale u nekim ranijim privatizacijama. Pouceni tim iskustvima, naši sugracani se pribojavaju kako ce se sve to sprovesti. Država je nadležna za privatizaciju banja i mi cemo tu ideju svakako podržati. Da li ce to biti strateško partnerstvo ili neki drugi vid privatizacije, videcemo,ali nadamo se najboljem rešenju i najbitnije od svega je to da banja nastavi da se razvija. To je takoce jedini nacin da se obezbede dodatna sredstva koja ce se invesirati na našem podrucju.

Da li lokalna samouprava ide u susret suštinskim interesima gracana?

-Pružanje usluga gracanima je veoma važna aktivnost lokalne samouprave, a smisao postojanja lokalnih vlasti i javnih službi je upravo to: da neposredno i konkretno rešavaju probleme privrede i samih gracana. Sve cinimo da naša javna preduzeca transformišemo i podignemo nivo usluga kako bi korisnici tih usluga bili zadovoljni. Smatram da na tom polju ima pozitivnih pomaka. Formirali smo novo javno preduzece  “Zelenilo“ koje se  bavi urecenjem grada, održavanjem higijene i  održavanjem puteva. Transformaciju organizacija za turizam i kulturu rešicemo na taj nacin što cemo  kulturu i sport izdvojiti, pri cemu ce sport pripasti novoj ustanovi Sporstsko rekreativni centar „Podina“, kulturu cemo pripojiti Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“, dok ce Turisticka organizacija opštine Sokobanja biti tipicna organuzacija, koja ce se baviti promocijom turizma na prostorima Srbije i regiona.

Da li turizam može da bude generator razvoja celokupne privrede?

-Da, naravno. Iako privreda u Sokobanji nije na zavidnom nivou, razvoj turizma je naša  komparativna prednost pomocu koje možemo razvijati druge grane koje ce da prate i budu usko uvezane sa ovim razvojem, a na taj nacin ce se razvijati i citava lokalna zajednica. Moramo voditi racuna samo da ne bude narušen ekološki aspekt. Ocuvanje životne sredine, proizvodnja zdrave hrane, brendiranje proizvoda od prerade mleka i mesa, su komparativne prednosti koje nisu dovoljno razvijene i koje moramo gajiti i usavršavati u narednom periodu.

Koliko je važna regionalna saradnja i koji su po Vama regionalni prioriteti?

-Za Sokobanju je veoma važna saradnja regionalnih razmera, ali po mom mišljenju, ta mogucnost nije iskorišcena na najbolji nacin, imajuci u vidu, da postoji mnogo segmenata gde se možemo povezivati na regionalnom nivou. Svi znamo da je Timocka Krajina bogata turistickim potencijalima. Postoji ideja da se formira regionalna turisticka organizacija koja bi omogucila regionalno povezivanje, apliciranje za IPA fondove Evropske unije i razvoj citave Timocke Krajine još brže i efikasnije.



M.M.
Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy