Skip to content

Sokobanja
Konaci Romanov
Vila Živkoviæ, Sokobanja
Vila Dinka, Soko Banja
Vila Natalija
Smeštaj Stankoviæ u centru Sokobanje
Apartmani Banjica
Sokobanja smestaj
Studio Ljilja

Anketa

Novu godinu proslaviæu:
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas69
mod_vvisit_counterJuce1187
mod_vvisit_counterOve nedelje4674
mod_vvisit_counterOvog meseca24745
Kameni krugovi na planini Devici

Aleksandra Bajiæ
KRUGOVI NA PLANINI DEVICI





Kada je akademik, profesor Nenad Jankoviæ 1950. godine pisao svoju knjigu o narodnoj astronomiji naveo je kako je bio iznenaðen saznanjem da mnogi nepismeni ljudi u tadašnjoj Srbiji taèno znaju koji je bio taj dan u godini kada su razgovarali sa profesorom, koliko ima dana do slave, koliko ima dana do Božiæa ili do Uskrsa. Cela njegova knjiga predstavlja napor da se sazna: KAKO?

Autorka ovog teksta i danas pamti, iz svog detinjstva, kako je deda stajao, usred noæi, ispred stoga sena, tako da centralna motka (stožer, soha) bude upravljena ka zvezdi Severnjaèi. Iz tog položaja, mogao je da kaže koliko još taèno ima vremena do svitanja. Drugim reèima, umeo je da vedro letnje nebo koristi kao SAT.

Takoðe, imala je prilike da upozna ljude koji su umeli na osnovu položaja i dužine senke nekog izduženog predmeta, da odrede taèno vreme u toku jednog sunèanog dana. Ta veština nije imala nikakve veze sa obrazovanjem onoga ko je poseduje. Neki od ljudi, koji su znali da gledaju u ovaj prirodni sat, nisu imali baš nikakvo obrazovanje.

Na poslednjim stranama svoje knjige o narodnoj astronomiji, profesor Nenad Jankoviæ navodi da je pronaðen meðu stoèarima Srbije veoma jednostavan kalendar, naèinjen na štapu. Obièni dani su bili obeleženi prostom linijom (urezom), a dani nedelja i praznika krstom. Deo štapa sa urezanom danom koji je prošao, jednostavno se odsecao.

Ali, da bi ovakav, jednostavan, kalendar „radio“ morala bi se odrediti neka njegova polazna taèka, jedan od èetiri „kardinalna“ dana u godini, bar dugodnevica, ili ravnodnevica, ili kratkodnevica. Kako?
Pretpostavka da su u narodu UVEK postojali ljudi koji su umeli da pomoæu Sunca i zvezda odrede kalendar, ili dan u godini, ili sat u danu ili noæi, èinila se sasvim logiènom. Jer, postojale su narodne pesme, prièe, zagonetke i poslovice iz kojih se vidi da je srpski narod imao kalendarska znanja. Zagonetka koju navodimo je samo jedan od primera:

„Na hrastu, dvanaest grana
Na dvanaest grana pedeset dva gnezda,
U svakom gnezdu, po sedam jaja...“


Ova zagonetka je sasvim slièna stihovima Himne Zagonetke iz Rg Vede:

„Sa DVANAEST paoka, koji se ne troše,
Okreæe se toèak Zakona na NEBU
Na njemu, o Agni, u parovima stoje,
Njih 720 belih i crnih (2 x 360 ptica).“

Profesor Nenad Jankoviæ je utvrdio da su ta kalendarska znanja u srpskom narodu bila prilièno precizna. Taj podatak je bio sasvim intrigantan. Da bi neko imao precizna kalendarska znanja, taj je morao da dobije odreðenu obuku, morao je da posmatra nebo u dužem vremenskom periodu, a za to posmatranje da sebi obezbedi odreðene uslove, kako bi postigao neophodnu preciznost.

Iz slovenske mitologije, poznato je da je Bog Veles bio istovremeno zaštitnik stoke i stoèara, ali i poezije i ZNANjA. Kad se o tome malo bolje razmisli, doðe se do zakljuèka da se upravo u zajednicama stoèara može tražiti neko ko ima dovoljno vremena da posmatra nebo, dovoljno strpljenja i dobro pamæenje. Kada jedan ovèar, oko Ðurðevdana (dana svetog Ðorða ili Jurja) izvede svoje ovce na baèiju, o njima æe se uglavnom starati pouzdan ovèarski pas, a sam pastir æe imati dovoljno vremena da posmatra nebo, i danju i noæu.

Iz skorašnjih istraživanja, astronomi su utvrdili, da na svetu postoje mesta sa kojih su drevni narodni astronomi posmatrali nebo. Ta mesta su bila po pravilu u obliku KRUGA, sa taèno obeleženim orijentirima. Gledano iz centra kruga, postoje mesta na obodu kruga, na kojima izlazi ili zalazi Sunce, na ravnodnevice, dugodnevicu ili kratkodnevicu. Najlepši primer za ovo je krug Goseck u Nemaèkoj, koji je rekonstruisan, a potom su izvršena astronomska merenja, pa je utvrðeno da se pomoæu tog kruga precizno može utvrditi dan KRATKODNEVICE.

Da bi smo bolje shvatili kako sve to izgleda, dajemo i shemu kruga Gosek, sa zamišljenim zracima Sunca na izlasku i Sunca na zalasku, na dan kratkodnevice.

  

Slika je precizno orijentisana a strane sveta navedene u donjem desnom uglu. Vidimo zrak izlazeæeg Sunca sa jugoistoka i zrak zalazeæeg sa jugozapada. Oni taèno prolaze kroz odgovarajuæe otvore na drvenoj palisadi kruga. Nakon izvršenih astronomskih merenja, pedantni Nemci su postavili ploèu na kojoj su objasnili rezultate tih merenja.


Izgleda da je KRUG obeležen na tlu, sa preciznim orijentirima, bio taj TAJNI ALAT narodnih astronoma i zvezdoznanaca.

Ostalo je „samo“ da naðemo i neki slièan krug u zemlji Srbiji. Zadatak nije mali, ali po nekad i sreæa pomogne. Ljudi prièaju. Jedan šumar iz Sokobanje, Dragan, isprièao je kako je na planini Devici, na svom reonu, video nešto što je njega asociralo na Stonehenge. Da bi nešto lièilo na Stonehenge, moralo bi da bude veliko, da se vidi sa satelita. Zato, poèeo je satelitski pregled planine. Tri su lokacije bile sumnjive: na brdu Grozdinski Kamen, video se krug, delimièno obrastao rastinjem; na brdu Busarnik, video se veoma pravilan krug, sa nekim èudnim okolnim formacijama; na visoravni Bogovo Gumno, videla su se dva kruga, veæi i manji.



U gornjem desnom uglu slike vidi se KRUG, obrastao delimièno rastinjem, prema svojoj lokaciji pripada brdu zvanom Gvozdinski Kamen (na nekim kartama se zove Grozdinski Kamen). U donjem desnom uglu slike vidi se drugi krug, koji se nalazi na brdu Busarnik. Veoma je pravilan, gotovo kao ucrtan šestarom.



Na ovoj slici, vidi se visoravan Bogovo Gumno, a na visoravni, obeležen strelicom veæi, odmah pored njega jedan manji krug.
Pretpostavili smo da su ovi krugovi mogli služiti za posmatranje neba, pa smo ih obišli. Najpre smo obišli onaj na brdu Gvozdinski Kamen, (2. maja 2011), fotografiju je napravila Bojana Èibej.



Krug je u stvari jedna ograðena VRTAÈA, ljudskom rukom izravnata i oèišæena od kamenja. Iz njenog centra vidi se samo NEBO, nikakva okolna brda nisu vidljiva, ali, upravo na južnoj strani niklo je obilje rastinja, (nema starijeg od 20-30 godina) koje delimièno zaklanja vidik. Da bi se odavde ponovo posmatralo nebo, ovo rastinje bi se moralo poseæi.

Vrlo slièan je i krug na Busarniku: I to je VRTAÈA, ljudskom rukom oèišæena od kamenja, zaravnjena, ograðena kamenom.



Krug je sliène velièine kao i prethodni, fotografisan je sa stenovite formacije koja je taèno na severu kruga, fotografiju je naèinila Aleksandra Bajiæ, 26. maja 2011.godine. Na steni, odakle je fotografija naèinjena, taèno na severu od centra kruga, nalazi se jedan orijentir: polukružni kameni zid visine oko 1m, sa konkavitetom koji je okrenut na sever. Stena sa koje je fotografija naèinjena je 5-6 metara iznad površine kruga. Sledeæa slika pokazuje taj orijentir na severu:



Taj mali zid izgleda kao da je trebalo da nekog ili nešto zakloni od pogleda onoga ko stoji u centru kruga. Može biti da je tu paljena vatra za noæno osmatranje neba, a njen plamen bio delimièno zaklonjen da bi istovremeno bio orijentir a da ne bi smetao pogledu posmatraèa. Moguæe je i da je zidiæ imao neku sasvim drugaèiju svrhu.

Ipak, najjaèi utisak su ostavili krugovi sa BOGOVOG GUMNA, mada su na fotografijama koje su napravljene 26.maja 2011.godine, manje ubedljivi od prethodna dva. Razlog je njihova ograda, koja je ošteæena, lokalni stanovnici su odneli dobar deo kamena, pa je mestimièno ostao samo temelj ograde, koji se mora tražiti u travi. Ograda je ostala cela samo tamo gde su nikli grmovi bodljikavog gloga, koji su svojim bodljama zaštitili kamenje od odnošenja.

U prirodi, na licu mesta, ovi krugovi su veoma ubedljivi, jer se nalaze na visoravni koja je sasvim ravna a sasvim se jasno izdvajaju od okolnog terena. Ti krugovi nisu vrtaèe. Veæi od njih je promera 150m, manji 80-90m. Oni najviše podseæaju na dva plitka TANjIRA, èije je dno savršeno okruglo, i oko 50-60 cm niže od nivoa okoline. Oèišæeno je od kamenja, trava na dnu je zelena i u njoj NEMA livadskog cveæa kao izvan krugova, gde ga ima u izobilju. Po obodu, tamo gde se nalazi kameni zid, nikli su žbunovi gloga, jorgovana a ima i dosta divljih božura, koji su sa spoljašnje strane ograde, kao po pravilu.

Oba kruga su potpuno SIGURNO mogla da posluže kao observatorije za posmatranje neba jer se iz njihovog centra vidi SAMO NEBO. Ne vide se nikakva okolna brda, ništa ne smeta pogledu. Obod (obim ) krugova je istovremeno i OBZORJE, što se na sledeæoj slici lepo vidi. Oni su sasvim idealni da budu projekcija NEBA na ZEMLjI. Tako je u svim pravcima pogleda.



U središtu vseæeg kruga nalazi se ovaj antropoidni krst. Natpis na njemu je neèitljiv. Mogu se proèitati samo prve reèi: “u slavu…” Ne znamo da li je to grob, krajputaš (kenotaf, prazan grob), ili tek oznaka. Nije bilo vremena da se raspitamo u selu.

Na sledeæoj fotografiji vidi se deo ograde kruga, sa cvetom i listovima divljeg božura. Interesanto je da sve biljke koje rastu na ogradi kruga imaju svoj mitološki znaèaj: božur je, kako mu samo ime kaže, božji cvet, cvet koji pripada Bogu. Jorgovan je posveæen svetom Ðorðu (Juraj), koji je u hrišæanstvu zamenio pagansko božanstvo vegetacije, JARILA. Reè “jorgovan“ izveden je iz grèkog imena Jorgos, što je grèka varijanta imena Ðorðe. Glog je èuvar na kapiji sveta mrtvih, stražar izmeðu svetova, koji brani prolaz i živima i mrtvima tamo gde ne pripadaju.



I na kraju, treba da vidimo i onaj manji krug na Bogovom Gumnu, koji je potpuno istih osobina kao onaj veæi, i iz njegovog centra se vidi samo obod kruga i NEBO.



Sasvim smo sigurni da bi ovi krugovi mogli da budu dobro mesto za posmatranje NEBA, dobro mesto za jednu jednostavnu narodnu observatoriju. Fotografija ostavlja pogrešan utisak da tu postoji nagib, jer fotoaparat nije postavljen potpuno horizontalno. Obzirom da u krugovima nema veæeg žbunja, stièe se utisak da ih je neko do skora održavao tako da im saèuva osobine potrebne da bi ispunili svoj zadatak. To nas je podstaklo na (maštovitu) pretpostavku da je u centru kruga sahranjen poslednji lokalni zvezdoznanac, koji je krugove koristio za posmatranje neba. Krstovi kao što je ovaj na našoj slici, su se u ovom kraju izraðivali u devetnaestom i u prvoj polovini dvadesetog veka. Žbunje koje je niklo iz ograde krugova staro je najviše 50 godina.

Bilo bi divno kada bi arheolozi istražili ove krugove. Bilo bi još lepše kad bi krugovi bili restaurirani a potom i održavani i saèuvani za buduænost. Bilo bi takoðe divno kada bi jedno lepo društvo otišlo sa šatorima na Bogovo Gumno, pa posmatralo izlazak i zalazak Sunca na ravnodnevice, dugodnevicu i kratkodnevicu, a onda postavilo orijentire za dalja posmatranja.

Moramo da kažemo i da smo istražili narodno predanje u vezi astronomskih i meteoroloških znanja našeg naroda, ali ta saznanja moramo da ostavimo za neki buduæi tekst. Narodno predanje je saèuvalo podatke o onima koji su ta znanja imali, o tome kako su ta znanja sticali. Svi ti podaci uvijeni su u lepršavo tkanje MITA, ali su poruke tih mitova prilièno jasne. O tom, potom.
Kameni krugovi na planini Devici
su naj starija opservatorija za posmatranje nebeskih tela na ovim prostorima.Otkriveni su nedavno,kao i èudne kamene skulpture oko njih.Smatra se da su korišæene za pravljenje prvih kalendara,u vreme kad je sunce bilo bog.






  • scenario i režija: Ružica-Cica Lukiæ
  • Direkror fotografije: Slobodan Grèe
  • Montaža: Kosta Babiæ
  • Urednik emisije: Bojan Glavoniæ
Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Reklame


Milevkini Dvori Mužinac
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov
Apartmani Markovic
Vila Èair
Apartmani Bajiæ
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartman Džeri

Virtuelni vodiè

Virtuelni vodiè kroz Sokobanju

Èitalac reporter

Citalac - reporter

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2017 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguænost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguænost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2017 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauèera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naèina u nekoliko kategorija: