Skip to content

4. akcija u selu Vrmdža u cast planinarske slobode i dostojanstva

4. akcija u selu Vrmdža u cast planinarske slobode i dostojanstva | Vrmdžansko Jezero | Subota, 18. Mart 2017

vrmdza

Organizatori akcije: Planinarsko društvo "Oštra cuka" iz Sokobanje, Mesna zajednica Vrmdža i Planinarski klub „Železnicar“ iz Aleksinca

Akcija se održava u ?ast planinarske slobode i dostojanstva, koja je izborena zahvaljujuci hrabrosti i istrajnosti Berislava Trajkovica da planinarstvu u Srbiji ne budu uskracivana prava koja su inace data zakonima.
Vrmdža, mesto poznato po prvom meteoritu koji je pao na prostoru bivše Jugoslavije, po Vrmdžanskom jezeru, Latinskom gradu, Rtnju i po velikom broju stranaca koji se doselio upravo tu, vas zove da do?ete i uživate 18. marta u lepotama Rtnja, Sokobanjske kotline i prelepim pejzažima.

Ukratko o Vrmdži

Vrmdža se nalazi na 490 metara nadmorske visine i ne predstavlja klasi?no planinsko naselje zahvaljujuci stenama koje se nalaze oko njega tako da ovo naselje sa punim pravom možemo nazvati „Sokobanjskim San Marinom“. Vrmdža ima oko 500 stanovnika koji se uglavnom bave poljoprivredom ali sve ?eš?e je zastupljen i turizam, kako zbog turisti?kih vrednosti oko sela, tako zbog dobre organizacije Mesne zajednice i lokalnog stanovništva.
Vrmdža je dobila naziv po „vrmu“ – posudi u kojoj se zahvatala voda. Selo je poznato po velikom broju izvora i ?esmi (oko 40). Za razliku od ostalih naselja u sokobanjskoj kotlini, broj stanovnika u Vrmdži raste, ne toliko zbog prirodnog priraštaja, ve? zbog ljudi koji se svake godine doseljavaju iz ostalih delova Srbije. Vrmdžu naseljavaju i „stranci“ iz Rusije, Italije i SAD....

Šta to ima zanimljivo u Vrmdži?

Vrmdža je jedno od nastarijih naselja u sokobanjskoj kotlini upravo zbog svog specificnog položaja. Još nastariji narodi su naseljavali ovaj prostor: Kelti, Skordisci, Mezi, Rimljani... Na veliku žalost nije mnogo ostalo od njihovih utvr?enja ali se i dan danas znaju neke lokacije gde su im bili stacionirani gradovi. Jedna od tih lokacija je stena Latin-grad koja predstavlja završnu ta?ku naše akcije. Kao što smo malopre napomenuli, pored Latin – grada u Vrmdži postoji još stena: Sokolovica, Vidikovac, Crkovac, Devojacki kamen i Nikolin kamen (poslednje dve stene su ure?ene za penjanje), postavljeni su pravci.
Na ulazu u Vrmdžu se nalazi crkva Svete Trojice iz 13. veka koja se nalazi na brdu Crkovac odakle je startna ta?ka naše akcije. Na ve? pomenutom brdu, nedaleko od crkve se nalazi seoski muzej gde se nalaze eksponati ovoga kraja.
Dragulj ovog kraja je Vrmdžansko jezero koje predstavlja prirodno jezero nastalo kraškom erozijom. Jezero se nalazi u levkastoj vrta?i i predstavlja jedno od sokobanjskih izletišta. Severoisto?no od jezera se pruža prelep pogled na planinu Rtanj.
Vrmdža se našla i u astronomskoj literaturi, prvi meteorit koje je registrovan na teritoriji bivše Jugoslavije, upravo je pao nedaleko od ovog sela. Originalni meteorit se nalazi u Beogradu dok se kopija nalazi u sokobanjskoj biblioteci „Stevan Sremac“.

OPIS AKCIJE

Okupljanje i prijava planinara je u 8.30 casova na brdu Crkovac (kod crkve i muzeja). U 9 casova je predvidjen polazak ka centru Vrmdže i „Deda Mijinoj vodenici“ gde je oko 10 casova predvidjena pauza od pola sata gde možete kupiti dorucak (kajmak u lepinji), kafu, caj... Staza nastavlja ka severu i oko 11 ?asova je predvidjen dolazak do Vrmdžanskog jezera gde ce redari preuzeti grupu planinara koji ne budu mogli da nastave „težom stazom“ i vratice ih nazad preko vodenice istim putem do Latin - grada. U 11.30 casova, planinari ce izaci na visoravan „Oblozi“ na 662 mnv (najviša tacka staze) gde se nalazi razvodje izmedju sokobanjske i crnore?ke kotline (granica opština Sokobanje i Boljevca). Sa Obloga se pruža pogled na Timo?ku krajinu i planinu Ku?aj. Od Obloga, staza se spušta skre?e ka jugozapadu ka Mirkovom potoku (Sastavci) odakle se pruža prelep pogled na planinu Rtanj.
Oko 13 ?asova staza izlazi na stenu Vidikovac (580 mnv) odakle se vidi cela sokobanjska kotlina, Devica, Ozren i Veliki Jastrebac. Sa ove stene staza se spušta i „se?e“ asfaltni put a zatim se ponovo izdiže do stene Sokolovica (485 mnv) koja se izdiže u vidu klina i sa skoro svih strana je okruženna provalijama – oprez!!!

Nakon silaska, planinari prolaze kroz klisuru Vrmdžanske reke, ispod Nikolinog i Devoja?kog kamena (gde se nalaze penjališta) a zatim se izlazi na stenu Latin – grad (505 mnv) koja predstavlja poslednju ta?ku ove akcije. Na desetine metara od stene se nalazi školsko igralište i škola gde ?e za sve u?esnike akcije biti obezbe?en besplatan pasulj (poneti pribor za jelo).
Tu ?e meštani Vrmdže napraviti mali vašar gde ?e prodavati proizvode iz doma?e radinosti.
Dužina staze je 15 kilometara sa relativnom visinom od oko 250 metara. Stazu vode lokalni vodi?i, ina?e planinari PD „Oštra ?uka“. Staza je velikim delom obeležena. Staza je lagana, predvi?ena za sve starosne kategorije.
Akcija u Vrmdži je zato idealna prilika da planinari iza?u na stazu porodi?no i da naši najmla?i u?ine prve planinarske korake.
Imaju?i u vidu da staza vodi kroz zanimljive predele (fotografisanje i uživanje), vodi?i ?e voditi grupu laganim tempom.
Do?ite u Vrmdžu da uživate!!!

SATNICA AKCIJE

  • 08:30 - prijava u?esnika kod crkve u selu Vrmdža;
  • 09:00 – otvaranje akcije kod crkve u selu Vrmdža;
  • 10:00 - deda Mijina vodenica;
  • 11:00 - Vrmdžansko jezero;
  • 11:30 - Oblozi;
  • 12:00 - Sastavci (?isti kladenac);
  • 13:00 - Vidikovac;
  • 13:15 - asfaltni put kroz selo;
  • 13:45 - stena Sokolovica;
  • 14:30 – Devoja?ki i Nikolin kamen;
  • 15:00 – Vrmdža (raskrsnica);
  • 15:45 – stena Latin grad;
  • 16:00 – besplatan ru?ak, dodela zahvalnica, kulturno-zabavni program u školskom dvorištu ispod stene Latin grad;
  • 17:00 – zatvaranje akcije;

HRANA I VODA: Tokom prelaska staze, hrana iz ranca. Vode ima u selu Vrmdžai na izvoru kraj deda Mijine vodenice.
OBU?A, ODE?A I OPREMA: Planinarske cipele, kamašne, slojevita garderoba sa tanjom jaknom i kabanicom. Kapa i rukavice. Rezervna presvlaka i rezervne ?arape. Štapovi za hodanje. Nao?are za sunce, šešir, zaštitna krema za sun?eve zrake.



O selu Vrmdža snimljena je izuzetna emisija "Danas selo - nekada grad", u okviru serijala "Trag u prostoru" Radio-televizije Srbije. Zanimljivo je da je ova emisija snimljena 8.maja 2016.godine, kada se u Vrmdži okupio "tim snova" planinarskih i kulturnih poslenika sa juga Srbije na sastanku povodom unapre?enja postoje?ih, ionako prili?no uspešnih sadržaja, i pokretanju novih, kao što je alpinizam, ili festival "Vrmdža Fest". Ali, o ovom sastanku, pri?a?emo o tom - potom, svakako do naše akcije 18.marta. Sada, pogledajmo emisiju "Danas selo - nekada grad":
Da se polako podsetimo sela Vrmdže, a i upoznamo sa ovim jedinstvenim mestom u Srbije. Posebnost Vrmdže odli?no opisuje i ?lanak na portalu "Južne vesti", u okviru projekta "Sokobanja u srcu prirode". Vrmdža je selo koje svakom posetiocu zauvek ostane u srcu, da ?ak i oni iz dalekih zemalja požele da u Vrmdži sagrade svoj novi dom. Planinari sa ?itavog Balkana su se u to uverili na prve tri akcije u selu Vrmdža. Naša Vrmdža ?uva slobodu i dostojanstvo svakog planinara i ?oveka:
Nezvani?na himna planinarskih akcija u selu Vrmdža: kompozicija "Little Emma in Serbia (Daj mi taj srpski funk)", koju je stvorio najpoznatiji stanovnik Vrmdže, Pol Šapira, ?uveni ameri?ki kompozitor rok i stimpank opera. U video zapisu za ovu pesmu možemo videti selo Vrmdža i njegovu okolinu, i pojedina mesta gde prolazi staza akcije u ?ast planinarske slobode i dostojanstva, kao što je stena Latin grad.
Nezvani?na himna planinarskih akcija u selu Vrmdža: kompozicija "Little Emma in Serbia (Daj mi taj srpski funk)", koju je stvorio najpoznatiji stanovnik Vrmdže, Pol Šapira, ?uveni ameri?ki kompozitor rok i stimpank opera. U video zapisu za ovu pesmu možemo videti selo Vrmdža i njegovu okolinu, i pojedina mesta gde prolazi staza akcije u ?ast planinarske slobode i dostojanstva, kao što je stena Latin grad.



PISMO NACELNIKA SAVEZA SARADNICIMA POVODOM USVAJANJA IZVEŠTAJA O RADU NA SKUPŠTINI U SOKOBANJI

Poštovani predsednici i clanovi Komisija Nacelništva PSS,

Želim da vam se zahvalim na vašem doprinosu u ostvarivanju sportskih rezultata u 2016. godini i na vašem trudu da se ostvareni rezultati predstave planinarskoj i široj javnosti.

Iako su na Skupštini pogledi upereni u govornicu, a aplauzi namenjeni onima koji reprezentuju postignuca meni i svima je jasno da bez vašeg rada i truda Planinarski savez Srbije ne bi postojao.

Hvala vam od srca.

Iso Planic

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy