Skip to content

Sokobanja
Konaci Romanov
Vila Živkoviæ, Sokobanja
Vila Dinka, Soko Banja
Vila Natalija
Smeštaj Stankoviæ u centru Sokobanje
Apartmani Banjica
Sokobanja smestaj
Studio Ljilja

Anketa

Novu godinu proslaviæu:
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas9
mod_vvisit_counterJuce830
mod_vvisit_counterOve nedelje5526
mod_vvisit_counterOvog meseca19486
Ozren – jedno istraživanje balkanske topografije

Seæam se da sam prvi put èula za Ozren planinu u detinjstvu, kada je moja porodica, prateæi oca rudarskog inženjera i rudnike, dospela u Lukavac kod Tuzle, zbog rudnika Kreke. Ozren se nalazio severozapadno od Lukavca, seæam se da su me tamo vodili na izlet, u posetu nekim prijateljima, ne seæam se kako se zvalo selo gde su stanovali. Igrom sluèaja, naš sledeæi rudnik, je bio rudnik Soko kod Sokobanje, opet pod Ozren planinom, samo što je taj Ozren ovoga puta bio na jugu.



Naravno, pitala sam Sokobanjce šta znaèi ime njihove planine, niko nije znao da mi kaže. Sasvim neoèekivano, odgovor mi je dao jedan poznanik, Slovenac, objasnivši mi da stara slovenska reè ZRETI znaèi VIDETI, da se koren reèi oèuvao u reèima zrcalo, prozor, prozreti, nadzirati, nazreti, zrikavost, prozirno i sl. Tako bi Ozren mogao biti mesto odakle se dobro vidi, vidikovac. Kako se objašnjenje dogodilo u vremenu kada sam veæ uveliko poèela da se bavim slovenskom mitologijom, odmah me je asociralo na VIDA, Svetovida, vrhovno božanstvo Slovena, naših predaka, intuicija je govorila da neka veza postoji.

U èasopisu “Danica“, u broju za 1828. godinu, Vuk Karadžiæ je, dajuæi svoj doprinos srpskoj nacionalnoj geografiji, naveo sve nahije tadašnje Srbije, sa varošima i selima koja im pripadaju. Sokobanju je zabeležio kao Banju pod Vidinom, kao centar „naije“ VIDINSKE. Te 1828. godine, Soko banja se zvala prosto BANjA, a Ozren se zvao VIDIN. Ovo se, naravno brzo moralo proveriti. Prvu potvrdu daje narodna pesma: Igralo kolo pod Vidin. / -„Pusti me majko da vidim.“- / -„Eto ti oca, idi s njim.“ / -„Neka mi oca, neæu s njim.“…



Ako je naša hipoteza taèna, ako su sve planine OZREN u vezi sa VIDOM, vrhovnim slovenskim paganskim božanstvom, onda oèekujemo da naðemo imena svih njegovih likova i likova ženskih božanstava-božanskih supruga, na imenima malih geografskih pojmova, kako na samim planinama tako i u njihovoj okolini. Veoma je verovatno da neæemo naæi Koleda, jer on, osim kratkog vremena posle svog roðenja koje provodi u svetu ljudi (javu), odlazi na nebo da okrene božansko kolo, te nema šta da traži na planinama. Oèekujemo da æemo ostale naæi.

Latila sam se starih vojnih karata, kada sam odmah pored Trebjese, na severu od nje, našla brdo Ozriniæi, koje èini deo celog lanca brda sa istim imenom. Taj lanac se pruža u pravcu severozapad – jugoistok, predstavlja osovinu teritorije istoimenog crnogorskog plemena, na karti se jasno vidi da na krajnjoj, severozapadnoj padini ovog lanca OZRINIÆA izvire VIDOV POTOK. Ovo je prva direktna potvrda one teorije da su mali geografski pojmovi bolje saèuvali imena paganskih slovenskih bogova. Izgleda da stari bogovi ipak žele da budu naðeni, a evo i gde sve nalazimo OZREN i TREB:

1. OZREN kod Sokobanje, nekada se zvao VIDIN i ima svoj TREBIÈ, predgraðe banje.
2. OZREN kod Sjenice, ima svoje TRIJEBINE, selo na samoj planini i Trebinsko polje, istoèno od planine.
3. OZREN kod Doboja ima svoje TREBIŠTE, susednu planinu.
4. OZREN kod Sarajeva ima svoj TREBEVIÆ, susedno brdo, i gradiæ Vidušu u blizini.
5. OZREN kod Mostara ima svoj TREBIŽAT, reku, ali i gradiæ Vitinu i selo VID, sa ruševinama istoimene stare tvrðave.
6. OZREN kod Kraljeva ima svoju Gornju TREBÈU, sada Gornju Trepèu, u èijoj blizini je i planina Vidova.
7. OZRINIÆ kod Nikšiæa ima svoju TREBJESU, susedno brdo, i svoj VIDOV POTOK.
8. VIDUŠA – planina u Hercegovini ima svoje TREBINjE, grad.
9. VIDOV VRH kod Boke kotorske ima svoje brdo TREBIŠIN.

Dakle, svaki OZREN ima svoj TREB… to jest svoje mesto žrtvovanja, to je veæ statistièki gledano, sasvim jasno, izuzetaka nema. Dakle, iza imena Ozren krije se ime nekog božanskog biæa koje je oèigledno bilo veoma važno, što nam direktno saopštava uèestalost pojave, to jest broj planina sa tim imenom, kao i obavezno prisustvo mesta žrtvovanja.




ŠTA SMO NAŠLI NA OZRENU KOD SOKOBANjE?

Rekli smo veæ da se ovaj Ozren do 1870. godine zvao Vidin, zna se da je dobio drugo ime, što koincidira sa izgradnjom sokobanjske crkve. Ovaj Ozren ima svoj Trebiè, predgraðe Sokobanje. Ovde treba napomenuti da je ptica soko verovatni teriomorfni lik Peruna (odatle varijetet Periš-pernati). Takoðe, božanske paganske supruge su ostavile jasnije tragove. Susedna (na istoku) planina zove se Devica, dovodimo je u vezu sa Devanom, Velesovom suprugom. Na ovoj planini, blizu vrha, (vrh Koviljak 1138 m) na jednoj uspravnoj steni nalazi se urezana predstava kobile, moguæe je da je to jedina saèuvana predstava ovog božanstva, ako se izuzme narodna pesma SESTRA LEKE KAPETANA, u kojoj se govori o kobili koja je rodila Miloša Obiliæa, pesma nam indirektno kaže i ime te kobile: “…No se na te jesam ražljutila: / Što s’ video, što si smilovao. / A na tome vojvodi Milošu? / Jesi l’ èuo što prièaju ljudi, / Da j’ Miloša kobila rodila, / A nekakva sura BeDEVIJA? / Našli su ga ’jutru u erðeli, / Kobila ga sisom zadojila, / Zato snažan, zato visok jeste…“

Na samom Ozrenu postoji izvor i potok Kalinovica, koji èuvaju ime Kaline, Perunove supruge. (Izvire ispod Kulin vrha, koji je visok 1003 m, moguæe je da je i taj vrh bio Kalina, jer u blizini nema, niti je bilo, nikakve kule). Postoji još jedan indirektan trag: na levoj obali reèice Gradašnice brdo na kome je, prema legendi bio Tatomirov grad. Iz narodnih pesama znamo da je Tatomir sin STARINE NOVAKA, koji ima èudno ime koje kazuje da je istovremeno i STAR i NOV, pa opravdano sumnjamo da se iza njega krije Veles, koji je, kao božanstvo vegetacije, svake godine iznova i nov, mlad ali i star, pa umire na zimsku kratkodnevicu. Ovo tim pre što ga pojedine narodne pesme pominju kao Novaka Debeljka ili Novaka Debeliæa, a njemu ovaj atribut sasvim odgovara, obzirom da je božanstvo stoke i biljaka te donosi obilje hrane, nije èudo što ima problema sa linijom. Postojale su diskusije meðu istorièarima i istraživaèima srpskog narodnog literarnog stvaralaštva, o dvojici Starina Novaka, obzirom da ga narodne pesme nalaze i na Romaniji ali i na Staroj planini. Nema ih dvojica, Sloveni su slavili istog „tovnog Velješa“, debelog Velesa i na Romaniji i na Staroj planini. Tako vidimo da je Veles stanovao na Ozrenu (Vidinu), a u blizini su mu bili i supruga Devana i sin Tatomir. Ispod planine Device, prema Knjaževcu, nalazi se selo Vasilj, opet sa Velesovim imenom.

Peruna nismo našli, ali kako mu je tu supruga Kalina i njen izvor i potok, verovatno se negde sakrio. Možda se sakrio u selu Poružnici. Predanje kaže da je u ovom selu izbila epidemija boginja pa su seljani poružneli, od tada se selo tako zove kako se zove. Ali, kad se malo razmisli, moguæe je da se pre te „epidemije“ selo sasvim lako moglo zvati PERUNICA ili Perišnica ili nešto slièno. Kada je Vuk Karadžiæ u svom èasopisu „Danica“ pobrojao sela naije BANjSKE (pod Vidinom), na poslednjem mestu je naveo selo Periš.

Na južnoj padini Ozrena nalazi se selo Rsovac. Nije izvesno da li ime ovog sela nosi uspomenu na HRS-a što je drugo ime Koleda ili Daboga (sigurno je reè o solarnom božanstvu), ili na RESA, traèko solarno božanstvo.
Treba reæi da sokobanjskom kotlinom protièe reèica Moravica, koja je ime dobila po Morani, boginji smrti, obe u svom imenu imaju onaj indoevropski koren MOR što znaèi smrt. Na Leliju (Ljelju, Jelicu, Ladu) i njenu vodu Bukovicu, asocira susedna planina Bukovik.



Èinjenice govore da postoje toponimi, oronimi i hidronimi sa veoma starim, drevnim imenina. Primer za to je Dunav, èije je ime prastaro. Sa druge strane, postoje i oni èija su imena, usled promene istorijskih okolnosti, promenjena. Te promene su nekada radikalne, novo i staro ime nemaju nikakve veze (na pr. staro ime grada Æuprije je bilo Trojan, Nikšiæ je bio Onogošt, Vladièin Han se zvao Inogošt). Ponekad, novo ime saèuva neki trag znaèenja starog imena (Ozren kod Sokobanje, koji se ranije zvao Vidin, je baš dobar primer za ovakvu promenu, jer zreti znaèi videti), pa se staro ime može nekako tražiti po smislu. U nekim sluèajevima, staro ime se deformiše, poneko slovo se doda ili izostavi (na primer Kalina postane Kalna, Kaljina, Kaona ili Halina, èesto Kal), te tako gubi prvobitno znaèenje i dobija novo. Istim „mehanizmom“ Perunj je mogao postati Prenj, Perunica-Poružnica, Vitor postati Visitor.

Autor teksta: Aleksandra Bajiæ
Autor fotografija: Ivan Pikaso Dragutinoviæ
Komentari (1)Add Comment
...
napisao Jovanca , 21, March, 2017
Predivne fotografije. Hvala
Prijavite neodgovarajući komentar
glasaj protiv
glasaj za
Glasova: +0

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Reklame


Milevkini Dvori Mužinac
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov
Apartmani Markovic
Vila Èair
Apartmani Bajiæ
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartman Džeri

Virtuelni vodiè

Virtuelni vodiè kroz Sokobanju

Èitalac reporter

Citalac - reporter

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2017 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguænost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguænost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2017 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauèera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naèina u nekoliko kategorija: