Skip to content

Manastir Jermenièiæ na Ozrenu

Nadomak Sokobanje, u predivnom prirodnom okruženju Ozrena, smešten je manastir Jermenèiæ o èijem se postanku i dalje nagaða, mada se pouzdano zna da je podignut 1392. godine i posveæen svetim arhangelima Gavrilu i Mihailu. Nakon dosta vremena on se opet obnavlja. Pisanih tragova o nastanku manastira nema, ali su se do današnjeg dana oèuvala dva narodna predanja. Po prvom, manastir podižu jermenski vojnici, uèesnici Kosovskog boja kao vazali Turaka. Saznavši da æe se boriti protiv Srba u zemlji Svetog Save, Jermeni, kao narod koji je prvi primio hrišæanstvo, napuštaju bitku dolazeæi dolinom Ibra i Morave u naše krajeve. Zajednica jermenskog naroda iz Aleksinca, Knjaževca i Niša govori u prilog tome - objašnjava protojerej.



Prema nekim predanjima je hajduk Veljko bežeæi od, kako kažu, svoje žene boravio u blizini manastira sa ljubavnicom èuèuk- Stanom u razapetim šatrama sa muzikom. Tada je èuo, kaže protojerej Milinkoviæ, da su Turci opljaèkali Levaè i Gružu. Kako se ogromno blago prenosilo drumom za Carigrad, on sa veæ spremljenim èetama kreæe u presretanje kod Bujmira gde je Turke pobio, a veruje se da je èak 7 tovara blaga doneo ovde. Nakon toga, jureæi za Homolje pred besnim Turcima, hajduci u strahu ubijaju i monaha Teofila na Sokoloci, današnjoj Moravici, kako ne bi odao njih i zakopano blago - navodi Milinkoviæ. Smatravši manastir sedištem hajduka, Turci spaljuju bogomolje i razaraju sve do temelja. Relikvije nisu saèuvane, sem bronzanog peèata u obliku romboida sa èije je jedne strane lik Svetog Arhangela, dok je na drugoj motiv originalne istoènjaèke šare. Kada je Karaðorðe došao u Resnik 8. avgusta 1804. godine, na Trnovu Petku, èuvši prièu o hajducima i manastiru nareðuje da se manastir obnovi, ali je on ubrzo opet propao buduæi da je graðen od blata i kamena. Potom, nakon izgradnje gradske crkve Svetog Preobraženja 1892. godine u Sokobanji, Mitropolit Mihailo ostatak materijala daje za obnovu ovog manastira.

Predanje o grèkim monasima

Po drugom predanju za manastir Jermenèiæ kaže se da je zadužbina Stefana Lazareviæa i da su ga izgradili grèki monasi Sinaiti, koji od Turaka beže i naseljavaju ove prostore. Pred Prvi srpski ustanak, uvidevši nadiranjeTuraka, pokupili su sve svoje dragocenosti i preko Save i Dunava preneli ih u današnje manastire na Fruškoj Gori. Prve ostatke manastira nalazi izvesni Nasta Kostiæ u prvoj polovini 19. veka, kada je podignuta jednobrodna crkva od kamena.

Oaza mira i lekoviti izvori

Od centra Sokobanje Jermenèiæ je udaljen 8,5 km. Asfaltnim putem stiže se do izletišta Grudno gde je bolnica za specifiène pluæne bolesti „Ozren“, a otuda se makadamom nastavlja uzbrdo. Ušuškan meðu šume i pašnjake, na 850 m nadmorske visine ovaj sveti kutak pravi je raj za one željne zdravog vazduha i apsolutnog mira. Od tri hladna okrepljujuæa izvora u neposrednoj blizini, a ukupno ih je osam na ovom prostoru, za jedan se èak veruje da je delotvoran u poboljšanju vida, te se od davnina dolazilo u nadi za izleèenjem.

Manastir Jermenèiæ se otvara jednom godišnje na dan Svetog arhangela Gavrila 26. jula, kada se organizuje sabor. Tada ovo mesto potpuno oživi i odjednom stotine meštana doðe na uranak ili kampovanje, na druženje i užitak, ispunjavajuæi u potpunosti dvorište ovog manastira. Nekada utoèište proteranima ili povremeno sklonište hajducima, ovaj, u prošlosti razarani manastir sada predstavlja pravu oazu mira izletnicima. Menjajuæi svoj izgled vekovima zadnju rekonstrukciju doživljava 1992. godine, mada od 70-ih godina niko ne boravi u njemu. Sada se opet obnavlja i postoje planovi da mu se udahne novi život.

Autor teksta: Marika Živkoviæ, Južne vesti
Autor virtuelne ture: Saša Stojanoviæ

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy