Skip to content

Sokobanja
Konaci Romanov
Vila Živkoviæ, Sokobanja
Vila Dinka, Soko Banja
Vila Natalija
Smeštaj Stankoviæ u centru Sokobanje
Apartmani Banjica
Sokobanja smestaj
Studio Ljilja

Anketa

Novu godinu proslaviæu:
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas61
mod_vvisit_counterJuce928
mod_vvisit_counterOve nedelje61
mod_vvisit_counterOvog meseca19540
Filosofija palanke
U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog obièaja nego biti liènost. Sve što je pretežno lièno, individualno (ma u kom pravcu) nepoželjno je pre svega zato što je obeæanje „sveta", kao èiste negacije palanke, dakle obeæanje stilske polivalencije, a ova polivalencia je, za palanaèki duh, èisto otelotvorenje kakofonije, muzika samog pakla

Dobrodošli u Sokobanju


Iskustvo nam je palanaèko.

Ponekad, opasno je (i kažnjivo) reæi to na uho palanaèkoj oholosti; ponekada, meðutim, ova reè ide do pojma sudbinskog: palanka je, kaže se, naša sudbina, naš zao udes. Nema niti može da bude promene. Istorija nas je zaboravila, kao u nekakvoj velikoj rasejanosti. Izmeðu sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad. Duh njegov, meðutim, jeste duh izmeðu plemenskog, kao idealno-jedinstvenog, i svetskog duha, kao idealno-otvorenog. Kada ovaj duh ovako govori o svojoj zloj sudbini, on govori o svojoj izuzetosti iz istorije. Ali, i kada je oglašava za prokletstvo, on hoæe tu izuzetost.Osnovna pretpostavka duha palanke negde je u tome: da je to duh koji, zaboravljen od istorije, pokušava sada ovaj udes da preobrazi u svoju privilegiju, time što æe i sam (onako kao što se klin klinom vadi) da zaboravi istoriju, ovim zaboravom da se ovekoveèi u samom sebi zaveren trajanju, s onu stranu vremena. Vreme je s druge strane brda, tamo gde poèinje svetski haos, ili haos apsolutno-otvorenog sveta.

Ma šta moglo da se vidi u ovom nagonu za zatvaranjem, za izuzimanjem iz vremena (kada se, u „veènosti", živi zajedno sa mrtvima, i kada nema mrtvih, kada je svet kao u nekakvom veènom Danu veèno-praroditeljskog sveta) izvesno je da ovaj svet apsolutne otvorenosti postoji samo u duhu palanke, u njegovom strahu od sveta, da je taj svet jedan nedvosmisleno palanaèki svet. Nema sveta izvan duha palanke. Samo on, koji ispoveda religiju zatvorenosti, religiju u kojoj je vrhovni bog ovaj bog jedinstva, a njegova antitetièka, demonska sila, zlo apsolutne otvorenosti, samo on poznaje ovaj apsolutno-otvorenisvet; ali, ne znaèi li to da, ako je svet palanaèki, isto tako nije i palanka - svetska?

kupalište u banji

Gde je svet idealno-zatvorenog, ako ne samo u duhu koji se protivi otvaranju, na iskonski svoj naèin, i koji pokušava da ovo svoje protivljenje po-stvari, da ga naðe u jednom njemu savršeno saobraznom svetu? Svet palanke postoji samo u duhu; sam duh palanke je jedna apsolutna palanka, za kojom zaostaje svaka stvarnost palanke. On nema svog sveta, u koji bi mogao savršeno da se materajalizuje, koji bi bio njegovo idealno olièenje. Ma koliko pokušavao da prikaže svet palanke, u kome je roðen, kao svoj svet, i ma koliko taj svet njemu bio najbliži, on je jedan lutajuæi duh, jedan nemoguæi duh: nema zemlje u kojoj on nije moguæ, jer je on svuda podjednako nemoguæ, u ovom svom zahtevu za idealno zatvorenim, koje bi bilo vanvremeno i, samim tim, ništavilo veènosti.

Ali, upravo zato što nema svog sveta, on i jeste duh: tamo gde prestaje moguænost sveta poèinje moguænost ovoga duha. Pretvoren svojom nemoguænošæu u ovu stalnu moguænost duha, on se javlja kao rodonaèelni duh svake težnje ka zatvaranju u svoj svet, kao svake težnje da se svet preobrazi u svet palanke. Svet je, u njegovom doživljaju, s neke druge strane brda, a ne u njegovom svetu, kao svetu palanke koji je, u tom smislu, ne-svet. Sve što karakteriše ne-svet (do samog ništavila, do samog ne-biæa) odlikuje i palanku, u doživljaju ovoga duha. Moguæi stav palanèanina je stav odobravanja ili pobune,stav svesnog konzervatizma, koji se zasniva na kritici „sveta", na oseæanju sopstvene prvorodnosti (svet je bio kao što sam ja sada, ja sam dakle prošlost sveta, njegova živa istorija; ja sam tamo gde je nekada bio svet, ja sam ostao, svet se otpadio od prvašnje svoje sudbine, on se odrodio; svet je, dakle, odrod a ne ja), ili stav oèajanja koje sanja ukljuèenje u svet, negacijom palanke. Duh palanaèki u oba vida se javlja i u oba vida trijumfuje. On, u svakom sluèaju, mora da se shvati kao jedan delatan duh.



Èak i u prvome sluèaju, ako je konzervativni stav nesumnjiv, ovaj duh je delatan: on je samo pasivno delatan, on palanaèki pokušava da akciji suprotstavi pasivnost, u tome smislu što ono što jeste pokušava da suprotstavi onome što nastaje. Ono što palanaèki jeste, samim tim što je poèetak koji se nije odvojio od sebe, koji nije evoluirao, ne dozvoljava aktivnost, da njome ne bi bio izneveren, preobražen. Ne sme da bude preobražaja, dakle ne sme da bude rada, potrebna je pasivnost, prepuštanje onome što jeste. Ali ovo prepuštanje je takoðe svojevrsna delatnost, jedna negativna delatnost. Pasivnost je takoðe izbor volje, a njen jezik (neradom, nepreduzimljivošæu) takoðe je jezik voljnog opredeljenja. Najèešæe, ovo se gubi iz vida zato što palanaèanin, roðen u jednom zatvorenom svetu, ne pristaje da vidi sebe kao subjekt toga sveta veæ kao njegov objekt. Otkuda to? Ako bi palanèanin priznao sebe kao subjekt, palanka bi time bila ugrožena kao volja: tamo gde sam ja subjekt, svet ne može da bude subjekt. Palanèanin, meðutim, verniji je palanci nego samom sebi, bar po osnovnom svom opredeljenju. On nije pojedinac na personalnom putu; on je sumum jednoga iskustva, jedan stav i jedan stil. Ono što on èuva, kad èuva palanku, to je taj stav i stil. Palanaštvo je nagonski-odbrambeno negovanje palanaèkog stila kao opšteg stila. Palanèanin ima izvanredno jako oseæanje stila, jer ima izvanredno jako oseæanje kolektiviteta, zamrznutog (ili olièenog) u tom stilu. Ovaj „svet" je svet koji, množinom moguænosti (stilova), razara ovu jedinstvenost stila, ovu njegovu jedno-obraznost. Palanaèki duh je duh jedno-obraznosti, pre svega, duh gotovog rešenja, obrasca, veoma odreðene forme. Kada palanaèki pojedinac èuva palanku, kao vrhovnu volju, kao svoje nad-ja, on èuva pre svega ovaj stil jedno-obraznosti, i, zbog toga, kada se on boji sveta, izlaska u svet, on se boji ovog izlaska u svet bez stila. Najèešæa optužba, koja se baca palanèaninu u lice: da je èovek bez stila, savršeno je nespojiva sa duhom palanke koji je duh kolektivne volje, jedno-obraznosti kojom se ta volja izražava, pa sledstveno tome i sam duh stila.

Pozer u centru

Ova služba stilu ide do njegovog obogotvorenja. Stil je sve, èovek je mnogo manje. U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog obièaja nego biti liènost. Sve što je pretežno lièno, individualno (ma u kom pravcu) nepoželjno je pre svega zato što je obeæanje „sveta", kao èiste negacije palanke, dakle obeæanje stilske polivalencije, a ova polivalencia je, za palanaèki duh, èisto otelotvorenje kakofonije, muzika samog pakla.

Ova služba stilu je, u svojoj osnovi, služba sigurnosti. Odreknut od sopstvene volje, stilizovan po obrascu kolektivne volje, palanèanin je sklonjen u sigurnost opštega. On ima utisak produženog detinjstva, ili utisak produženog života pod okriljem porodice. Infanlilizam je korelativan palanaèkom duhu. Ne može se biti u palanaèkom duhu a ne bitiu infantilizmu: palanaèki duh, kao duh nad-ja, kao duh kolektivne volje koja nas je uzela pod svoje, koja nas štiti od svega, a pre svega od nas samih, od svih izazova i iskušenja koja se zovu Ja (lièna odgovornosti lièna preduzetnost), nužno je duh koji posveæuje u infantilizam. On zahteva, iznuðuje taj infantilizam, kao zaštitnièki, kao duh koji je nadstavljen svemu individualnom. Jedno-obraznost stila znaèi, nesumnjivo, i izvesno protiv-vremensko opredeljenje. Ako je jedno-obrazni stil moguæ, kao delo svih, on nije moguæ samo u prostoru. On podrazumeva I svoju važnost, kao svoje rasprostiranje, u vremenu. Stil ne priznaje mrtve.

On je nad-smrtan, jer je nad-granièan. Kao što mora da važi svuda (kao što mora svuda da prodre), on mora da važi i uvek. Duh tradicionalizma jedan je od osnovnih izražaja palanaèkog duha. Biti u duhu palanke, znaèi biti u njenoj volji, konkretno-stilski olièenoj, ali tako što æe se, ovim stilom, ponoviti juèerašnjica palanke. Jako oseæanje istorije, izvestan duh istoriènosti, koji se èesto uoèavaju, kao jedna od bitnih odlika palanaèkog duha, u suštini su delo van-istorijskog a ne samo ne-istorijskog (ili samo protiv-istorijskog) duha.


Banjsko kulturno leto 2011.


Radoznalost za ono što je bilo ovde se javlja pod maskom istorije, ili istoriènosti; u stvari, u njoj nije teško prepoznati protiv-istoriènost palanke, zasnovanu ovde na dva èinioca: 1) na radoznalosti, kojom palanka izražava svoju želju za jedno-obraznošæu, za prodiranjem svuda, za apsorbovanjem svega, i to uništenjem onoga što bi njoj bilo nepoznato, što bi ostalo „tajna" za nju, van domašaja njenog oka, sluha i moguænosti delanja, kao moguænosti„odgovora" na sadržinu dogoðenog, i 2) ovde nije teško otkriti ovu protiv-istoriènost i u palanaèkoj težnji za vremenskim dejstvovanjem vrhunskog, praksom obogotvorenog stila. Treba svuda prodreti pogledom da bi se moglo sve „povezati" protiv-dejstvom palanaèkog duha, njegovim tumaèenjem, koje je uvek tumaèenje stila. Palanka ne voli nepoznato, u naèelu; to je jedna od osnovnih njenih oznaka, kojom se odlikuju njena istorija, njena kultura, njen mentalni svet. Ali ona ga odbija ne samo u svojoj aktualnosti, ona ga odbija i u vremenu. Ne voli ga u prošlosti, kao što ga ne voli u buduænosti. Zaverena trajanju, time što prihvata (što želi da uèini to izborom svoje volje) sudbinu palanke, one koju je svet „napustio", ostavio, ona trajanje traži svuda, pa neizbežno i u svom stilu. Ona mora sebe stilski da ujednaèi u vremenu kao i u prostoru, u prošlosti i sadašnjosti kao i u buduænosti. Konzervativan duh palanke, kao ovaj duh osuðen na trajanje, i koji ovu osudu želi da proglasi za svoju volju, koji ovu determinaciju istorije pokušava da oglasi za stvar svog sopstvenog izbora, u mraènom pokušaju koji ne znaèi samo izmirenje sa sudbinom veæ i njeno obogotvorenje, dakle ne samo na ravni koja bi osvetlela tu sudbinu kao snošljivu veæ bi joj dala znaèenje jedino moguæe sudbine; taj konzervativni duh, upravo ovim svojim trajanjem kome je prevashodno veran, jeste duh koji se protivi vremenu, koji „saèekuje" buduænost svojom vernošæu postojeæem, ali koji takoðe saèekuje prošlost svojom vernošæu postojeæem koje želi, neuporedivom upornošæu, uvek da otkrije u prošlosti. Prošlost nije ono što nije sadašnjost, neka pre-sadašnjost, ili neka ne-sadašnjost. Prošlost je u najmanju ruku predviðanje sadašnjeg, ali je mnogo više potvrðivanje njeno.

Palanèanin ide po zadovoljenje svoje potrebe svuda, u svoje susedstvo, ali i u vreme; on hoæe prošlost kao svoju potvrdu, i zbog toga je neæe. On je anti-istorièan, na liniji svoga oseæanja svevremenosti sopstvenog stila, na liniji naloga da, zatvoren u jedan zatvoren svet, prihvati ovu zatvorenost kao stvar svoje prednosti i, ponovimo to, svoga sopstvenog izbora, a ne kao stvar tuðe osude. On nije kažnjen, iako to jeste, ovom osudom da živi u zatvorenom svetu koji se zaustavio (i koji može biti zatvoren samo onoliko koliko je zaustavljen), i koji kao da se našao izvan vremena. Kažnjeni su drugi, koji su napustili taj svet I koji, zbog toga, u paklu stilskog višeglasja, u „haosu" koji je nastao na ruševini jedno-obraznosti palanaèkog svevlasnog stila, doživljavaju najstrašnije užase koje uopšte može da doživi jedan „bludni sin".



Provod u jednoj od mnogobrojnih sokobanjskih kafana


*Uvodni deo “Filosofije palanke” Radomira Konstantinoviæa
Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Reklame


Milevkini Dvori Mužinac
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov
Apartmani Markovic
Vila Èair
Apartmani Bajiæ
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartman Džeri

Virtuelni vodiè

Virtuelni vodiè kroz Sokobanju

Èitalac reporter

Citalac - reporter

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2017 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguænost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguænost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2017 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauèera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naèina u nekoliko kategorija: