Skip to content

Sokobanja
Konaci Romanov
Vila Živkoviæ, Sokobanja
Vila Dinka, Soko Banja
Vila Natalija
Smeštaj Stankoviæ u centru Sokobanje
Apartmani Banjica
Sokobanja smestaj
Studio Ljilja

Anketa

Novu godinu proslaviæu:
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 5 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas790
mod_vvisit_counterJuce945
mod_vvisit_counterOve nedelje7463
mod_vvisit_counterOvog meseca19341
Sokobanjo, milosti, puna! ... Ili, seæam se ...
Sokobanjo, milosti puna – seæanja na detinjstvo u Sokobanji





Prvih dana posle rata

Anegdota je autentièna, verujem majci.
Prvi predsednik Narodnog odbora u Sokobanji, godine 1944, bio je èièa Milovan, bunardžija. Iako nepismen, vrlo pismeno je zahtevao red i disciplinu, a naroèito je vodio raèuna da se na vreme dolazi na posao. Stao bi na glavni ulaz, rano, mnogo pre ostalih i doèekivao èinovnike.
Ko zakasni, sekretar bi ga zapisivao.
"Bre, kad u minut izlegate iz Opštinu, u minut ima i da ulegate!" - bio je njegov komentar...
Zaslužio je spomenik.





"Izvini, malo su pregoreli..."

Svi Banjci znaju ko je Bata Nole, bio je velik i iskren zaljubljenik u fudbal, sokobanjski stadion nosi, zaslužno, njegovo ime (pravo ime Novica Miloševiæ). Imao je Bata Nole predivnu suprugu, gospoðu Dadu, mladu, lepu, vrednu, idealnu u svakom pogledu, izuzev u jednom - nije mogla da shvati toliku zaluðenost svog muža za fudbal. Bukvalno, èim izaðe iz kancelarije, on trèi na stadion, i tako stalno: fudbaleri, navijaèi, utakmice, gostovanja...
Kasno doðe kuæi, gladan i umoran.
- Pa gde si ti, bre, Nole?! - pita ga Dada.
- Kako gde sam, pa evo me, veèeram - kaže dok jede.
- Veèeraš, crni Nole, ali to ti je ruèak! A ni doruèak nisi pojeo, a veèeru æe pojedeš sabajle!
Tako Bata Nole, tako godinama... fudbal i samo fudbal...
I "puèe film" njegovoj ženi, gospa-Dadi: kakav joj je život s takvim zaljubljenikom u fudbal, Nole nikad nije kod kuæe, vreme prolazi, godine, dece nemaju...
I desi se...
Vratio se Bata Nole, kasno, kuæi. Kuæa kao uvek blista, sve na svom mestu, sve uredno, èisto i ispeglano, a na stolu bokal vode sa šustiklom i tri tanjira: doruèak, ruèak i veèera!
I pismo...
"Dragi Nole, ne zameraj, ostavljam te zbog fudbal... Izvini, krompiriæi su malo izgoreli... Tvoja bivša Dada."
Dada je otišla u Niš, udala se za obuæara i imala s njim decu. Obuæar nije voleo fudbal. Ujutro je doruèkovao, u podne ruèao, uveèe veèerao a noæu... a noæu... spavao u braènom krevetu sa svojom predivnom Dadom...






Ražanj

Davno-davno, u Sokobanji, kad bejah mlad i kad sam lako pamtio, èuo sam ovu prièu, a njene "aktere" sam lièno poznavao, bili smo prve komšije i zato mi treba verovati jer ništa nisam ni dodao ni oduzeo...
Vratio se, jednom, iz kafane, kuæi, Žika Perin, u Banji poznat kao Žika rabadžija. Vidi, nema oca Pere.
- Kude je tatko? - pita Žika svoju ženu Zagu (Zaga je, još, živa, juèe sam je posetio, dala mi slatko i vodu).
- Ne znam kude je tatko - kratko odgovori Zaga.
Sestru Tonu Žika preskoèi, pita majku Persu.
- Perso, znaješ li, ti, more, kude je tatko?
- Pera je otiš'o u... u...
- U šta, mamo? U... u...?
- Ražanj - odgovori mu majka...
Zar onako star pa da, bez njega, ide u Ražanj?!
Ode Žika u Transportno, kupi kartu za autobus... u Aleksincu mora da preseda... pa u Ražanj... Tako i bi, ali, samo, do Trebiè-èesme! Seti se, Žika, da nije video u dvorištu sekirèe okaèeno na ekseru, kod podruma. Nije Pera otišao u mesto Ražanj - nego u Ozren da nabere ražanj za prase!...
Na Ozrenu, lako ga pronaðe, na tom mestu, uvek su zajedno brali ražanj za prase.
Leži Pera i jeèi. Pao, uganuo nogu!
- Pa gde si, ti, Žiko, sunce ti kalaisano, dva dana ležim na zem?!
A Žika æe, sreæan što je oca zatekao živog i zdravog:
- E, tatko, bio sam, nekim poslom, u Ražanj!...
Oca je doneo na leðima, u jednoj ruci je nosio sekirèe, u drugoj ražanj... a otac se sam držao.






Devet puta dosta!

Bio sam u sedmom razredu gimnazije, u Aleksincu. Jedne zime, za vreme školskog raspusta, poželim da se oprobam na skijama, da pokušam, možda nije teško, tim pre što sam veoma dobro znao da se klizam na klizaljkama, jurili smo, kao deca, nizbrdo, na Vrelu, sve do Rusimoviæa i Boška Kokice... Sreæni dani, gde ste sad?!...
Šta da radim, skije nemam?...
Požalim se majci Kseniji (tad je kao kancelarijski referent i daktilografkinja radila kod sudije za prekršaje Branka Živkoviæa), u zgradi Milicije.
- Skije?... Ništa lakše, idi kod Dragana komandira, stanuje blizu vile "Mišiæ", reæi æu mu da ti da skije kad se vrati kuæi - reèe mi majka...
Po podne, da mi èika Dragan skije sa štapovima i poželi uspešnu vožnju...
Nije prošlo ni pola sata, vraæam se, ja, s Kraljeve livade, vraæam skije.
- Bre, Bobo, kad pre nauèi da voziš skije?! - èudi se komandir.
- Devet puta sam pao, dosta za poèetak - odgovorio sam.
Nikad nisam nauèio, a ni uèio... toliko sam se ugruvao da me, èini mi se, i sad "grbina" boli!






Rani dani

Kad danas èitam kako je u našim školama, pa i u stranim, hteo-ne-hteo, seæam se svojih ranih dana školovanja u osnovnoj školi, u Sokobanji, izmedu 1944. i 1947. Ali, pošto je svakom poznato kakva je današnja škola u Srbiji, ima, tog, mnogo u dnevnoj i nedeljnoj štampi, evo najsvežijeg uvida kako danas uèe mladi Danci, u ovom sluèaju njihovi gimnazijalci koji su ugostili naše uèenike, svoje vršnjake iz Niša, a posle æu preæi na svoje školovanje u osnovnoj školi i "kako su nas vaspitavali"...

U "Politici" od 2. decembra 2008. piše da danski gimnazijalci uopšte ne moraju ni da dolaze u školu! Pazi, zar je to lepo?! Da sam "Politika", ne bih ni pisao o tom, nego o neèem vrednijem, preporuèljivijem, a ne... Dalje?... Ðacima je dozvoljeno da jedu i prièaju na èasu!... Dok nastavnik predaje, ðaci mogu da igraju video-igrice, èak i piju! Izostanke ne moraju da pravdaju! Mogu, na èasovima, da šalju imejlove i, naravno, da ih primaju pošto im mobilni telefoni nisu iskljuèeni! Važno je da polože testove, i stvar je u redu. Školske table nema, koriste se ekrani jer svi ðaci imaju umrežene kompjutere s ekranima na svojim klupama. Ko hoæe da nešto zabeleži, donese laptopt i tako "hvata beleške"! Èas traje ne 45 minuta kao kod nas nego 60. Nastavnik predaje pola sata a posle se ðaci dele po grupama. Nastavnici i ðaci se meðusobno šale, ðaci nastavnika oslovljavaju po imenu, bez ikakvog predznaka. Svi znaju engleski, imaju široku kulturu ali, ipak, nisu znali gde se nalazi Srbija! Nastavnik je na ekranu, na mapi Evrope, pokazao "èizmu", rekao da je to Italija i da je Srbija "tu, negde"! (Nije ni on znao!)... Našim ðacima koji su gostovali u Danskoj, u okviru evropskog programa za razmenu uèenika i studenata, sve je plaæeno. Na kraju, dobili su po 150 evra džeparca i vratili se u Niš...

Kad sam ja uèio osnovnu školu u Sokobanji, posle 1944, zvono, na zvonari, na školskom krovu, pozivalo nas je u školu. Još mi i sad odzvanja njegov zvon. Da ne odem u školu, to se nije moglo ni zamisliti!
Pa, ipak, nije bilo sve idilièno, naroèito u pogledu kažnjavanja uèenika. Uèitelj mi je bio (kasnije i upravitelj škole) Dušan Cvetkoviæ koji me je naroèito voleo, èak mi je i tepao "Boki, Boki..."! Ali to mu nije smetalo da i ja, kad drugi "zasluže", dobijem punu "porciju" batina!...
Lièno nas je tukao, drenovim štapom. Ponekad je slao jednog našeg druga Tomislava Gojkoviæa, najjaèeg meðu nama, da "ubere" drenovak i da nas, posle, udara po ispruženim dlanovima! Pa ih, posle, usijane od batina, hladimo na klupi! A njega je, posle, tukao uèitelj!... (Tomo, jesi li, još, živ, èitaš li ovo?!).
Eto, ovako Danci, danas... a onako mi, u to davno doba našeg detinjstva...
Kad su lepše mirisale ljubièice, jorgovani, lipe i karanfili... Ili mi se, samo, tako èini?... Kad smo bili mladi, nevini i naivni...





Velibor Mihiæ
Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Reklame


Milevkini Dvori Mužinac
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov
Apartmani Markovic
Vila Èair
Apartmani Bajiæ
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartman Džeri

Virtuelni vodiè

Virtuelni vodiè kroz Sokobanju

Èitalac reporter

Citalac - reporter

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2017 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguænost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguænost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2017 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauèera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naèina u nekoliko kategorija: