Skip to content

SOKOBANJA, SOKO BANJA

Google+
Sokobanja

Reklame


Konaci Romanov
Vila Živkoviæ, Sokobanja
Vila Dinka, Soko Banja
Vila Natalija
Smeštaj Stankoviæ u centru Sokobanje
Apartmani Lukic
Apartmani Banjica
Sokobanja smestaj
Studio Ljilja

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 èlan/a.
mod_vvisit_counterDanas1006
mod_vvisit_counterJu?e1371
mod_vvisit_counterOve nedelje5108
mod_vvisit_counterOvog meseca42464
Od Sokobanje do Oštre èuke i nazad Štampaj

Planina Devica nalazi se južno od Sokobanje, reklo bi se da se nadvija nad njom. Kako joj i ime govori, pitoma je, blaga, osim jednog dela, koji je i najlepši na celom podruèju: to je vrh Oštra èuka (1174 m). Ovaj vrh je jedna stenèuga, sa tri strane sveta potpuno nepristupaèna, opasna, izuzetan vidikovac, a istovremeno i taèka koja se odasvud sa juga i i istoka Srbije može uoèiti.

Posmatamo li podruèje planine Device sa, na primer, Suve planine, uoèiæemo veèiku sliènost izmeðu Oštre èuke i Rtnja. Èak se i nalaze na istoj liniji pogleda. Zapravo, oni koji ne obrate pažnju, pomisliæe da se odjedanput Rtanj znatno pomerio na jug. Tek na drugi pogled, videæemo da je rtanjska piramida ipak znatno viša i prostranija u odnosu na ispupèenje planine Device.

Rtanj, tako, svoj vrh zariæe, poput koplja, meðu oblake, dok æe se Ošta èuka na tom poduhvatu zaustaviti negde na pola puta, paraæe nebo, ali samo „do negde“.
Prvi sused Device – planina Ozren, zatim sama Devica i nešto severniji Rtanj uokviriæe jedan lep, zanimljiv, mistièan „planinski trougao“.
Dok se na Ozrenu i Rtnju godinama unazad okupljaju planinarski hodoèasnici, dotle je Devica nekako bila i ostala netaknuta.

Za nas sa juga Srbije, a pogotovo iz Niša, Devica je blizu i pristupaèna, naroèito ako se uputimo starim putem ka Sokobanji, preko sela Vrelo i Jezero. Tu možemo stati na prevoju koji je nazvan Vlasina, koji razdvaja Ozren i Devicu, i za manje od sat vremena doæi na vrh Oštra èuka.

Sa tri strane, pa i one sa puta kojim smo došli, uspon na Oštru èuku èiniæe se nemoguæ bez znanja u slobodnom penjanju i posedovanja odgovarajuæe opreme. Ipak, postoji i èetvrta strana, ona istoèno od vrha, i obeležena staza æe zaobiæi sav taj kamenjar i zastrašujuæe odseke, i blago se popeti na vrh. Dalje možemo produžiti i ka najvišem vrhu Device, Èapljincu, visokom 1187 metara, koji se u odnosu na Oštru èuku nalazi jugoistoèno.

Devica je jedna od onih planina gde najviši vrh nije i najatraktivniji i najlepši, uz ogradu da je u izlaganju svakoga prisutan subjektivizam.

Meðutim, ovaj kratki uspon sa prevoja Vlasina, nije ono što želimo da privuèe pažnju èitaoca.

Namera nam je, ovde, da opišemo jednu mnogo zanimljiviju i dužu stazu, ali sasvim laganu, što se planinarskih ocena tièe. I da pohvalimo divne ljude iz Sokobanje, èlanove novoosnovanog planinarskog kluba „Oštra èuka“, te neverovatne entuzijaste, koji su uredili kružnu stazu od Sokobanje do Oštre èuke, i nazad ka banji, dužine nekih 22 kilometra.

U julu mesecu 2011.godine, po upoznavanju sa sokobanjskim planinarima, rešismo da nas oni provedu stazom koju su koji mesec pre toga oèistili, obeležili, premerili.

Nismo uopšte oèekivali da na onakav naèin možemo biti doèekani, niti da toliko entuzijazma može biti uloženo u pripremu jedne planinarske staze, valjda zato što smo do tada na Devicu išli gore pomenutim kraæim putem.

Danima pre našeg susreta, javnost Sokobanje bila je upoznata sa našim dolaskom. Taèno u dogovoreno vreme, u centru Sokobanje, kod èuvenog „Miloševog konaka“, veliki broj tamošnjih planinara i graðana doèekao nas je iskrenim osmehom, ljubaznošæu... Toliko se vodilo raèuna da sve protekne u najboljem redu, da je svaki uèesnik dobio overenu uèesnièku knjižicu za uspon!



Mnoge Nišlije bile su pomalo zbunjene ovakvim doèekom, ali kada osetimo da smo nekome iskreno dragi, da se neko potrudio oko našeg dolaska, šta drugo reæi, osim jednog velikog hvala...hvala na svemu, i hvala što možemo nešto nauèiti od vas, dragi prijatelji iz Sokobanje.

Prvih stotinu metara, simbolièno, vodi preko šetališta u Sokobanji. Preko leta, ovaj dragulj Srbije pun je gostiju i namernika, svih uzrasta, a mi smo bili ponosni što šetamo promenadom gde su nekada slobodno vreme provodili i knjaz Miloš, i Stevan Sremac, i Branislav Nušiæ... Oni u frakovima, sa šeširima i obavezno drvenim, elegantim štapovima u rukama, mi, opet, u gojzericama, sa kaèketima i planinarskim štapovima na rasklapanje!

Zatim, postepeno prolazimo pored sve reðih kuæa u Sokobanji, napuštamo banjsko jezgro i penjemo se putem na kome od samog poèetka ima i planinarskih putokaza, smeštenih uz one koje pokazuju put do staza zdravlja i zdravstvenih centara.

Golemi kamen
Golemi kamen

Vrlo brzo nam se ukazuje, ka severu, cela Sokobanjska kotlina i, naravno, moæni Rtanj, u tom savršeno vedrom danu.

Predviðeno je prvo veæe zadržavanje na vrhu Golemi kamen, nešto višem od 500 metara. Do njega vodi šumska staza, sa postepenim usponom, stalnim, ali ne i prenagljenim. Gusta listopadna šuma je dobrodošla zaštita od sunca koje nemilosrdno peèe. Staza je ne samo obeležena tako da niko u njoj ne može zalutati i pogrešiti, veæ i savršeno oèišæena. Kažu naši domaæini, obeležili su završetak školske godine tako što su sokobanjske osnovce i srednjoškolce izveli na Oštru èuku. A stazu su pre toga pripremili, tako da nikakvo suvišno rastinje ne ometa kretanje planinara.

Eto nas i na Golemom kamenu. Ispod litice, ugledasmo, tik iznad desne obale reke Moravice, ostatke drevnog vizantijskog Sokograda. Opet, nešto dalje, rtanjski masiv sa piramidom! Kao da dodatno motri na sve planinare.



Naizmenièno se fotografišemo. Blizu èetrdesetak ljudi se uputilo ka Oštroj èuki, a ovom prvom vidikovcu ne može stati više od par nas. Meðutim, strpljenje se isplati, a ugledavši moænu starinu Sokograd, veæ se javljaju obrisi buduæe dvodnevne akcije niških planinara u Sokobanji, gde bi u jednom danu prešli stazu na kojoj smo, a drugog dana bi ureðenim stazama išli do Sokograda i nazad.

Nastavljamo dalje... Još smo u šumi, i dalje se penjemo, lagano, postepeno, bez ijednog iole zahtevnijeg dela. Na polovini puta ka Oštroj èuki, izlazimo iz šume i naizlazimo na cvetnu livadu. Pravo vreme za nešto duži odmor. Do sada, Oštru èuku nismo mogli videti. A mi koji smo toliko puta bili na njoj, ali uvek iz pravca prevoja Vlasina, sada nestrpljivo oèekujemo da je spazimo sa njene severne strane. Kakva li je, pitamo se?


ispred Oštre èuke

Nedugo po prolasku livade, eto i dugo oèekivanog prizora: na zapadu, desno od nas, masiv Ozrena, sa najvišim vrhom Leskovik. Sav je ozeleneo, potpuno drugaèiji u odnosu na prizor koji viðamo kada se oktobra meseca otisnemo na poznato planinarsko okupljanje.

Pravo ispred nas, jedan prkosni ozeleneo šiljak – to je Oštra èuka. Štrèi tako ovaj vrh iznad okoline, svugde su blagi predeli, livade, pašnjaci, šumarci. Na vrhu se uoèavaju dva obeležja – krst i barjak, kao dobrodošlica planinarima. Dodatni motiv da se i popnemo na njega. Još samo malo smo na stazi, a onda otpoèinjemo završni uspon na Oštru èuku, preko livade, sa jedine strane vrha gde nema opasnog kamenja.


Livada ispred Oštre èuke

Posmatrajuæi svuda oko nas, ka Rtnju, Ozrenu, Jastrepcu, Svrljiškim planinama i Suvoj planini, uoèivši plodno Pomoravlje na zapadu, korak po korak, doðosmo i do taèke odakle su se, na dohvat ruke, mogli uoèiti veliki, beli, drveni krst, i srpska zastava, koja jedva da se pomerala na sasvim slabom povetarcu.

Na Oštro èuki smo, okonèali smo prvu polovinu našeg pohoda. Ponosni na naše prijatelje, a ponosni i na zastavu i krsti pod kojima smo. Još jedno prijatno iznenaðenje naših domaæina je tu – knjiga utisaka, zakljuèana u kapiji pored krsta. Onda peèat sa obrisima vrha. Ostali bi još dugo, dugo na Oštroj èuki... No, imamo još dosta toga da vidimo. Sledi spuštanje, i povatak u Sokboanju. Kružnom stazom, koja æe se u povratku razlikovati od ove koju smo prešli. Pravi kuriozitet je da æemo u povratku, možda i neprimetno, da i nismo toga svesni, preæi sa Device na Ozren, i u Sokobanju, preko jezerceta kod pluæne klinike, i naselja Podina, uæi u kasno popodne.


na vrhu Oštre èuke

Podno Oštre èuke, ispod zapadne litice, nalaze se ostaci jedne prastare crkve. Razne prièe kolaju ko je i kada podigao to zdanje, od koga je ostalo tek uokvireno kamenje koje je nekada bilo temelj objekta. Ipak, vernici i meštani okolnih sela rado dolaze ovde, pale sveæe, održavaju tradiciju. I narod ovdašnji naziva je „vidovdanska crkva“. Ostaje da se nadamo da æe jednog dana biti i obnovljena.





Sreæemo i planinare iz Aleksinca i Republike Srpske. Ovi drugi, iz daleka, po prvi put pohode planine u okolini Sokobanje i Aleksinca. Razmenjujemo iskustva, nazdravljamo i meðusobno se pozivamo na buduæe pohode i avanture.

Stari put Niš – Sokobanja uzima se za granicu izmeðu Ozrena i Device. I ne primetivši da smo na drugoj strani puta, kod èuvene èesme izvora Šopur, zagazismo na ozrensku teritoriju. Hladna voda u vrelom letnjem danu, ima li šta prirodije?

I dalje hodamo po stazi koja je obeležena tako da bi svi, pa i oni najiskusniji planinari, morali da za to odaju priznanje Sokobanjcima.




Povremeno se okreæemo, iza nas je Oštra èuka u ko zna kom po redu prikazu. Uvek drugaèija, ali sve lepša i lepša. Stižemo do malog jezera kod klinike za pluæne bolesti. Prvi znak da smo pred Sokobanjom. Pri kraju pohoda, doživljavamo nešto što æe zauvek ostati u seæanju – obilazak vodopada Ripaljka. Malo ispod pluæne klinike, postoji ureðena staza, sa drvenom ogradom. Što više niz nju idemo, to kroz vazduh sve jaèe dopire huk vode. Iza leve okuke, imalo se šta i videti: ogroman, nekoliko desetina visok vodopad, prilièno uzan, ali snažan. Može mu se sasvim priæi. Onako umornima, kapi vode koje se raspršavaju po nama itekako prijaju. Sokobanjci s ponosom tvrde, kako je ovaj vodopad jedno od prvih zaštiæenih prirodnih dobara u Srbiji, iz vremena neposredno posle drugog svetskog rata. Dobrih pola sata smo se divili moænom vodopadu i uživali u njegovom hladu i osveženju!

Vodopad Ripaljka

Još par kilometara severno, i veæ prolazimo kraj prvih kuæa.

Naš prvi zajednièki pohod sa dragim planinarima iz Sokobanje se privodi kraju. Sva oèekivanja su prevaziðena. Divni ljudi, planinari, naši novi prijatelji. Oni koji, tog dana, iz dragog nam Niša nisu krenuli na ova izlet – kasnije su se pokajali. Sreæom, te æe biti još mnogo prilika za ispravku.

Drago nam je da je sada i treæa planina u okolini Sokobanje potpuno spremna za doèek i mnogo veæeg broja planinara nego što je ovoga dana bilo. Ne bismo se iznedili kad bi naši domaæini do sledeæeg susreta prokrèili još koju stazu kroz Devicu i Ozren.

Oni su pravi primer kako se voli svoj kraj i kako se èini sve da on bude èistiji, lepši, sreæniji.

Miroslav Dokman, Niš
Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 
< Prethodno   Sledece >

Reklame


Milevkini Dvori Mužinac
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov
Apartmani Markovic
Vila Èair
Apartmani Bajiæ
Vila Petrov Sokobanja
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Vila Stojanovic
Apartman Džeri

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Informacije

Sokobanja

je poznata banja u centralnoj Srbiji. Sokobanju krasi predivna priroda, okolina, brojna izletišta i kupališta. Posetioce najèešæe interesuje privatan smestaj sokobanja, sokobanja studija ,  sokobanja smestaj sa vaucerom, sokobanja privatan smestaj cene 2017, sokobanja nekretnine i soko banja privatni apartmani .

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2017 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguænost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguænost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2017 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauèera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naèina u nekoliko kategorija: