Skip to content

Sokobanja
Konaci Romanov
Vila Živkoviæ, Sokobanja
Vila Dinka, Soko Banja
Vila Natalija
Smeštaj Stankoviæ u centru Sokobanje
Apartmani Banjica
Sokobanja smestaj
Studio Ljilja

Anketa

Novu godinu proslaviæu:
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 2 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas814
mod_vvisit_counterJuce892
mod_vvisit_counterOve nedelje814
mod_vvisit_counterOvog meseca21183
Rtanj, planina koje se Srbi plaše

Nebeska gora južnih Karpata oduvek u Srbiji oduševljava ljude, pleni i zastrašuje. O ovoj planini raspredaju se najmisterioznije prièe, što i nije èudo jer su današnji meštani na neki naèin - vanzemaljci

rtanj

Kada se kod Paraæina siðe s autoputa i krene ka istoku Srbije, najpre valja preæi preko Èestobrodice. Doduše, strmina i nije naroèito velika, leti se skoro i ne oseti, ali zimi, kad meæava zafijuèe i kolovoz se zabeli, i te kako zna da namuèi i vozilo i возача. Ovuda su, kažu, nekada prolazili karavani, zaprežna kola i putnici i bog zna koliko ih je baš ovde zastalo, predahnulo i u nedra bele smrti se otisnulo.

Èestobrodica je, po mnogima, i predvorje istoka, tajanstvenog, magiènog i nadasve živopisnog dela Srbije. Upravo se s njenog vrha raspršuje pogled ka Staroj planini, Tupižnici, Crnom vrhu i drugim homoljskim gorama. Ipak, bez obzira na to da li je reè o starosedeocima ili putnicima kojima je ovo prvina, pogled im bez izuzetka najpre privuèe Rtanj. Planina piramidalnog oblika, zagasli vulkan, mistièna grobnica drevnih božanstava ili samo jedna od planetarnih stanica svemirskih brodova? Teško je reæi. Ipak, otkako je sveta i veka, ova nebeska gora oduševljava ljude, pleni i zastrašuje. A i straha, jamaèno, može biti svakojakog. Od onog iskonskog, pradedovskog straha od nepoznatog, pa sve do one obiène, steèene bojazni i od same spoznaje.

O Rtnju su se oduvek raspredale prièe i legende. Poèev od kazivanja o misterioznim, plamteæim kuglama koje se povremeno spuštaju s vrha, pa sve do prièa o neobiènim i nikad nerazjašnjenim nesreæama. Prièalo se i o tajanstvenom zvuku vetra, èudnim promenama temperature i o jamama bezdnanicama. Prièalo se naširoko i nadugaèko, i svako bi, po obièaju, dodao i poneki novi, èudesni detalj. Tako bi prièa bubrila k'o kvasac, dobijala fantastiène obrise i prenosila se s kolena na koleno. Neke da straši, druge da zasmejava. A opet, prièaju oni odvažniji, svemu je kriv neobièan izgled ove planine koji podseæa na egipatsku grobnicu faraona i koju je neko, ko zna kada i ko zna kako, preneo baš ovde.

Rtanj je, zapravo, južni ogranak Karpata, masivni kreènjaèki greben koji se dužinom od oko sedam kilometara prostire od istoka ka zapadu. Od Sokobanje ga deli 28, od autoputa èetrdesetak, a od Beograda više od 200 kilometara. I pored toga, kažu poznavaoci, svako æe u praskozorje vedrog dana, s najvišeg rtanjskog vrha videti Kalemegdan i ušæe Save u Dunav. Nismo proverili, a nismo ni poranili. Umesto ka vrhu, najpre smo krenuli ka njegovom podnožju.

Vojkan Miliæeviæ, naš domaæin i vodiè, poveo nas je u Krivi Vir, selo poznato po odliènom siru, dobrim ljudima i hirovitim rekama. Istorija ga pamti i po tome što je u njemu, davne 1883. godine, planula Timoèka buna, a данас ga, kažu, najviše poseæuju zbog toplih vrela i prelepih izvora. Baš ovde poèinje i Crni Timok, reèica koja se osamdesetak kilometara dalje, pred vratima samog Zajeèara, spaja s Belim Timokom i zajedno s njim èini onaj veæi, najveæi Timok. Nismo pitali zašto je "crn", ali je èinjenica da je mnoge zavio u crno. Meðu njima, i pesnika Vojislava Iliæa Mlaðeg, našeg proslavljenog lirièara i boema, èije stihove i danas èitamo na ulazu u Srpsko vojnièko groblje na Zejtinliku.

rtanj

Seæanja kažu da je mlaðani pesnik, u trenucima teškog rastrojstva i razdiruæe ljubomore, s litice iznad izvora najpre gurnuo svoju prelepu suprugu, a zatim je i sebe pokušao da ubije sekuæi vene na rukama. Sreæom, u poslednjem trenutku su ga spasli vodenièar i grupa seljana, a uspomenu na ovaj dogaðaj Iliæ je kasnije verno pretoèio u stihove pesama "Zvoni ", "Nad izvorom Timoka" i "Noæna svirka". Šta je prethodilo ovom tragiènom naumu? Kažu da je pesnik tada službovao u Pomoravlju, a njegova supruga je bila uèiteljica u Krivom Viru. Jednom prilikom je poštanskom koèijom krenuo da je poseti, a usput je sustigao i jednog Krivovirca. Ne znajuæi o kome je reè, seljak se rasprièao o dešavanjima u selu pomenuvši i uèiteljicu. Rekao je da je lepa i dobra, ali i to da se šuška da je u vezi s mlaðim kolegom. Nesreænom Vojislavu nije trebalo mnogo. Uskoro se i sam uverio u istinitost prièe pa mu se ovaj oèajnièki potez uèinio jedinim rešenjem da prekrati životne jade.

Izvor Crnog Timoka ni drugima nije doneo sreæu. Peæina iz koje voda izbija i danas zovu Jovankina rupa, po još jednoj nevernici kojoj je suprug ovde presudio, a u Krivom Viru i danas pamte nesreænu ljubav jednog meštanina i njegove lepe ali znatno mlaðe izabranice. S obzirom na razliku u godinama, kao i na èinjenicu da je on veæ bio u braku, nije bilo naèina da se njihova ljubav obelodani i do kraja ostvari. Ne mogavši više da se kriju, još manje da se razdvoje, odluèili su da zajedno skoèe u bezdno kraj izvora.

Crna reka, do èijeg se izvorišta i danas stiže uz pomoæ konopa niz oštru liticu, kao da i ne haje za ove prièe. Plahovito i buèno žuri niz Crnoreèku kotlinu povremeno plaveæi i drobeæi sve pred sobom. Leti se, kažu, malo primiri i povuèe u plitko korito, ali je brojni rtanjski izvori daruju takvim obiljem vode da se ne pamti da je ikada presušila.

Reka protièe uz severnu, strmiju stranu planine. U samom podnožju Rtnja, na raskrsnici puteva ka Boljevcu i Sokobanji, pre nekoliko godina je otvoren i motel "Rtanj". Najpre je bio samo konaèište za umorne putnike, ali je preduzimljivi vlasnik rešio da pokrene i ono što mnogi ovde smatraju jedinom privrednom šansom - turizam. U toku je izgradnja velikog etno-sela, ureðene su pešaèke i trim-staze, postavljeni su tereni za tenis i druge sportove. Meðutim, da profit ne mora da bude jedini cilj i pokretaèka snaga, da postoji želja da se mlaðim naraštajima Boljevaca i okoline ostavi i nešto trajnije i vrednije, potvrðuje i namera Dragana Balaševiæa, vlasnika objekta, da ovde podigne i mali hram. Radovi su poodmakli, crkva je posveæena svetim Makavejima, a gradi se svega pedesetak metara dalje od mesta na kojem je svojevremeno bila i stara bogomolja posveæena istim svecima. Srušena je sredinom šezdesetih godina prošloga veka jer se, kako ovde kažu, "namerno" našla na trasi novog puta, što nekadašnje vlasti, jelte, nisu mogle da tolerišu.

Vanzemaljci i Minh

http://v5.lscache7.c.bigcache.googleapis.com/static.panoramio.com/photos/original/46599287.jpgUspon Rtnja je neraskidovo vezan za porodicu Minh, zapravo Samuila Minha, koji je 1870. godine stigao iz Moravske u Paraæin. Tu je otvorio fabriku tekstila, a uporedo se zanimao i za rudarstvo. Poèetkom veka, taènije 1902. godine, došao je na Rtanj i otvorio rudnik, a ubrzo je izgradio i seperaciju, elektriènu centralu, rudnièku železnicu, flotaciju... Ono po èemu æe Rtanjci i danas pamtiti gospodina Samuila i njegove sinove - Juliusa, Aleksandra i Adolfa - svakako je briga za njihove radnike. Zbog njih i njihove dece otvorena je privatna škola, ambulanta, bolnica i bioskop, a graðeni su i udobni radnièki stanovi. Minhovi su vodili raèuna i o samom naselju pa je ovde na èetrdesetak hektara podignut velelepni park sa oko 150 vrsta drveæa, rastinja i brojnog cveæa. Izgraðen je i Sokolski dom, ureðeni su skijaški tereni, jednom reèju, varošica je cvetala.

A onda je došlo osloboðenje. Rudnici su nacionalizovani, Minhovi su proterani, a dvadesetak godina kasnije, zatvoreno je i samo okno. Dok se ne pojavi neki novi i predani Minh, vanzemaljci æe ovde biti èešæi gosti nego domaæi turisti.

 

Srušena kapela

Na Šiljku, najvišem vrhu Rtnja, i danas se mogu videti ostaci srušene kapele posveæene svetom Ðorðu. Podignuta je poèetkom tridesetih godina prošloga veka u znak seæanja na Juliusa Minha, sina prvobitnog vlasnika rudnika. Nažalost, pre dvadesetak godina grupa neznanih vandala je minirala hram verujuæi da se ispod njegovih temelja pronaæi zlato. Naravno, nisu pronašli ništa.

 

 

 Izvor:Press

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Reklame


Milevkini Dvori Mužinac
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov
Apartmani Markovic
Vila Èair
Apartmani Bajiæ
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartman Džeri

Virtuelni vodiè

Virtuelni vodiè kroz Sokobanju

Èitalac reporter

Citalac - reporter

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2017 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguænost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguænost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2017 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauèera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naèina u nekoliko kategorija: