Skip to content

Otvrena Andriæeva spomen soba u "Moravici"




Banja pod Ozrenom u sredu je bila u znaku Ive Andriæa, svojevremeno jednog od najdražih i najznamenitijih gostiju ovog turistièkog centra. Sveèanom akademijom i otvaranjem renoviranog spomen-kompleksa, u hotelu „Moravica“, sa stalnom muzejskom postavkom pod nazivom „Ivo Andriæ - apartman 144“, obeleženo je pola veka od dodele Nobelove nagrade slavnom piscu.



Ovaj dan odabran je za sveèanost, jer je 26. oktobra 1961. godine Andriæu saopšteno da je dobitnik velikog svetskog priznanja. Andriæ je prvi put ilegalno boravio u Sokobanji ratne 1942. godine i smatra se da je baš tu „skicirao“ delo „Na Drini æuprija“. U posleratnom periodu ponovo je došao u banju pod Ozrenom, avgusta 1971. godine. Kasnije je to èinio èesto i uvek u omiljenom apartmanu 144. u hotelu „Moravica“, a poslednji put 1974. godine.

Od srede, taj apartman je zatvoren i neæe moæi da se izdaje gostima na korišæenje. Zajedno sa holom ispred njega, pretvoren je u spomen-kompleks, koji æe se koristiti za razlièite kulturne sadržaje. Kompleks je opremljen stvarima i knjigama iz tog vremena.



Sveèanosti su prisustvovali ministar kulture Predrag Markoviæ i direktor Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija Milan Obradoviæ.

Hotel, u vlasništvu Uprave i Kazneno-popravnog zatvora u Sremskoj Mitrovici, poznat je upravo po apartmanu 114, u kom je Andriæ èesto odsedao, zapoèeo sa pisanjem romana „Na Drini æuprija“, za koji je dobio Nobela, i napisao u celosti knjige „Gospoðica“, „Jelena žena koje nema“ i „Zmija“ . Apartman 114 na prvom spratu renoviran je i pretvoren u stalnu muzejsku postavku, u okviru koje su autentièni predmeti iz tog vremena koje je Andriæ lièno koristio, a osvežena je i njegova bista ispred hotela. Spomen-kompleks su sveèano otvorili Milan Obradoviæ, direktor Uprave, i Predrag Markoviæ, ministar kulture.



Ostalo je zabeleženo da su vest o nagradi Andriæu saopštili novinari koji su ga sluèajno sreli u šetnji. U stanu ga je saèekao švedski ambasador  koji mu je  potvrdio odluku Nobelovog  komiteta.

Dvanaest godina kasnije sluèajni susret sa nobelovcem u Sokobanji, novinara  Ljiljanu Nikoliæ inspirisao je  da poène istraživanje Andriæeve dokumentacije. Pregledala je 3.008 zapisa, adresara i telegrama, otkrivajuæi nepoznate ili nedovoljno poznate stvari.

"Veliko bogatstvo se nalazi u tom fondu", naroèito za nas Sokobanjce, kaže autorka monografije o Andriæu Ljiljana Nikoliæ. "Ovde je on napisao Gospoðicu, Jelenu, ženu koje nema i pripovetku Zmija koju završava reèima 'Zar vredi zbog Bosne plakati'."




Na sokobanjskoj promenadi gde je èesto šetao sa Andriæem, sreli smo Božidara Petroviæa koji se i danas  seæa  blokèiæa, bez kojih pisac nikuda nije kretao:

"Mene su posebno fascinirali njegova skromnost i staloženost iz koje je izbijala velika intelektualna  snaga."

Andriæ je u Sokobanju prvi put došao ratne 1942. godine. Uvek sa prijateljima, nikad sam. Mir, zelenilo i èist vazduh inspirisali su ga da sve ono što je godinama pripremao pretoèi na hartiju.



Deo originalnih predmeta, saèuvanih u Andriæevoj zaostavštini, od sada su dotupni i posetiocima  Sokobanje koja, èini se, svih ovih godina, nije uspela da na pravi naèin iskoristi gostoprimstvo koje je pružila našem jedinom nobelovcu.

"I upravo taj èovek, naš jedini nobelovac, koji je u sebi uspeo da spoji pisca i diplomatu, spojio je umetnost i ustanove za izvršenje kriviènih sankcija", kaže Milan Obradoviæ, direktor Uprave za izvršenje kriviènih sankcija.

U "Moravici" je prvi put rezervisao smeštaj 1971. godine. Gosti "Moravice", hotela koji pripada Upravi za izvršenje kriviènih sankcija, ali i posetioci Sokobanje, Andriæevu spomen-sobu moæi æe svakodnevno da poseæuju.







Naš, vaš i njihov Ivo Andriæ
 
 „Ivo Andriæ danas bi bio zbunjen kada bi vidio kako ga bivši narodi bivše zemlje svojataju. Za njega je nacija bila nevažna, a mi danas iz toga gradimo pogled na svijet.“
 
Prošlo je pet decenija otkad je Ivo Andriæ dobio Nobelovu nagradu za književnost. Taèno 50 godina kasnije, 26. oktobra, u okviru Sajma knjiga, tim povodom premijerno u Beogradu prikazan je film Bore Kontiæa „Bez naslova“, koji govori o Andriæevoj poslednjoj poseti Bosni i Hercegovini kao i o njegovom shvatanju danas u zemlji u kojoj se rodio.

„Ideja je bila da se pokušaju snimiti ljudi koji su Andriæa doèekali i ispratili kada je poslednji put dolazio u BiH, zemlju njegove literature, zemlju u kojoj je roðen. To je prvi dio prièe. Drugi dio je šta nama danas znaèi Ivo Andriæ, kako se odnosimo prema njemu. U nekoj duploj ekspoziciji kad poklopiš dvije slike, gledaš šta se sve promijenilo“, objasnio je Kontiæ.

Spomenik jedinom jugoslovenskom nobelovcuSpomenik jedinom jugoslovenskom nobelovcuFilm „Bez naslova“ prati prièu o tome kako je, nakon raspada jedne zemlje, poèelo „lešinarenje nad ostavštinom“ jednog od najveæih pisaca bivše Jugoslavije i to na naèin na koji se i zemlja raspala – svako ga je smestio u svoju naciju, svako mu je dao pripadnost kojom se za života nije kitio.

„Andriæ se iz pozicije umjetnika, nobelovca, jednog od najveæih pisaca i èovjeka koji pripada svima, odjednom poèeo doživljavati kao ’naš’. Nije zajednièki nego je ’naš’. Neko ga u zagrljaju više lomi, a ima ovih drugih koji ga odbijaju iz poznatih razloga. Tako svako poèinje da ga posmatra iz malog, patrikularnog ugla i iz toga izvlaèi, kao što se obièno dešava, dalekosežne i velike zakljuèke“, kaže Kontiæ.

„Manje film o Andriæu, a više o balkanskom identitetu“

Nakon filma održana je tribina na kojoj se govorilo o ostavštini i odnosu zemalja bivše SFRJ prema liku i delu Ive Andriæa. Žaneta Ðukiæ-Perišiæ ispred Zadužbine Ive Andriæa iz Beograda podsetila je na to kako je tekao njegov životni put i kako su se na njemu oslikali svi politièki i ideološki potresi Balkana i zemalja u kojima je živeo. Ona je pokušala da pojasni, istražujuæi njegovo delo i život, da on nikada nije sebe smatrao ni srpskim ni hrvatskim piscem, nego jugoslovenskim.



„U najveæem broju sluèajeva Ivo Andriæ je postupao èestito i èasno i sve one prièe koje ga karakterišu kao èoveka bez morala zapravo dolaze iz neke druge, a ne književne kuhinje. Andriæ je polivalentna pojava u nacionalnom i književnom smislu. Na jednom mestu, kada pisac Miloš Crnjanski piše pismo Andriæu 1939. godine, kaže mu: ’Hteo sam da Vam èestitam Božiæ, ali setio sam se da ste Vi katolik pa vidim da sam zakasnio. U stvari mogu da Vam kažem, Vi ste više od svih nas i Srbin i Hrvat, i jedno i drugo zajedno’. Andriæ je sebe smatrao delom integralnog jugoslovenskog i književnog prostora“, rekla je Ðukiæ-Perišiæ.



Ivo Andric in Travnik am 15.10.1972 Stichworte: Ivo Andric, Travnik, Travnicka kronika, Lolic Copyright: Heimatmuseum aus Travnik 2011Ivo Andriæ u Travniku 1972.Ona je takoðe podsetila i na Andriæevo dopisivanje sa hrvatskim piscem Mihovilom Kombolom kada je tražio od Andriæa 1933. godine da se njegove pripovetke objave u Antologiji novije hrvatske pripovetke . „Andriæ je to odbio uz reèi da ne može, dakle bivši mladobosanac još uvek verujuæi u ideju jugoslovenstva, ne dozvoljava da se njegove prièe objave u antologiji zbog toga što smatra da se troplemeni narod ne sme deliti.“



Pisac Dušan Velièkoviæ istakao je kako je zanimljivo to svojatanje pisca koji je zapravo pisao i latinicom i æirilicom, i ijekavicom i ekavicom, pisca oko kojeg se neki otimaju dok drugi hoæe da ga se odreknu. „Ovo je manje film o Andriæu, a više o balkanskom identitetu, o tome kako narodi i narodnosti polude i kako to ludilo negde latentno stalno stoji“, kazao je Velièkoviæ.

„Za Andriæa nacija nije znaèila ništa“

U filmu se vidi odnos sva tri naroda BiH prema njemu – od svojatanja sa hrvatske i srpske strane do odbacivanja sa bošnjaèke strane. Tako se meðu sagovornicima nalazi i èovek koji je srušio spomenik Ivi Andriæu na višegradskoj æupriji, objašnjavajuæi to falsifikovanom prièom o Andriæu koji je „podržavao èetnike“ i istièuæi da svetogrdi Most Mehmed paše Sokoloviæa.



Ivo Andriæ (1892-1975)(1892-1975)Sam autor, Boro Kontiæ, u pojašnjenju filma navodi da mu je relativizacija Andriæevog književnog stvaralaštva bila osnovna ideja vodilja za film. „Andriæ bi danas bio zbunjen i poražen èinjenicom da toliko kontroverzi rade o njemu, ali bi iz ugla pisca, prezadovoljan jer on 36 godina poslije smrti drži javnu pažnju o sebi. Nisu to kontroverze oko njegovog liènog života nego oko njegovog djela. Za njega nacija nije znaèila ništa u ono vrijeme, a danas je to kljuèna tema i to je možda najveæi problem izmeðu nas i Andriæa. Nacija je bila toliko sporedna tema na koju on nije ni obraæao pažnju, a mi danas zapravo iz toga gradimo pogled na svijet“, rekao je Kontiæ.

Film je pre beogradske publike videla i publika na „Sarajevo Film festivalu“ i na „Andriæevim danima“ u Travniku. Film nosi naziv poslednje pesme koju je za života napisao.





Autorka: Žarka Radoja, Beograd

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy