Skip to content

Mesto gde je zapoèeta "Na Drini æuprija"
centar Sokobanje

Retke i dragocene su knjige koje plene jednostavnošæu, èinjenicama i obiljem slika; knjige kao da su, same od sebe, napisane. Takva je i ova knjiga o Ivi Andriæu i Sokobanji s kojom je pisac drugovao mnogo godina tražeæi, prvo, u njoj spasonosno pribežište za vreme okupacije 1942. a, kasnije, dolazeæi na odmor ili leèenje. Zavoleo je ovu varošicu i ostavio bezbroj tragova u seæanjima, zapisima, slikama, susretima s drugim poznatim ili manje poznatim liènostima koje su tu, najèešæe preko leta, navraæale.

Autorke su se potrudile da jezgrovito i veoma èinjenièno, lepim jezikom i stilom, doèaraju Andriæeve godine u Sokobanji: s kim se družio, šta je rekao, o èem je pisao, šta je od drugog èuo i zapisao u svojim sveskama (èuvena “Pepito”) ili, jednostavno,  ostalo u seæanju savremenika i njihovih potomaka. Knjiga se èita bez daha – nije èudo – u pitanju je naš jedini nobelovac! Uman, poznat, književnik i diplomata, svetski èovek – u ovoj knjizi je približen toplim reèima i istinitim detaljima iz svakodnevnog  života i vremena, detaljima od kojih zastaje dah!

Naslovi “èvornih” glava: Knjiga gostiju: Ivo Andriæ, Povodom jubileja (50 godina od dodele Nobelove nagrade!), Rukopisi pod Sokogradom, Vreme iskušenja,  Godina 1960, Mala zemlja meðu svetovima, Sokobanjci govore, Porodica banjskih lekara, U Andriæevom krugu, Šetnja s Ljubom Jandriæem, Tajanstvene odaje reèi, Sokobanja podseæa na Višegrad, Reè za kraj, Spisak ilustracija.

U knjizi je lepo opisano s kim se, Andriæ, u Sokobanji družio, ko mu je naroèito bio prirastao za srce, iz èeg se vidi njegov jednostavan ljudski lik, pristupaènost njegovog odnosa u saobraæanju s meštanima i varoškim prvacima koji su ga, svi, odreda, prosto obožavali, ponekad ga uspešno izazvavši da malo izaðe iz svoje posloviène skromnosti.

Veliki svetski pisac Ivo Andriæ, imao je, samo, reèi hvale za Sokobanju i Sokobanjce. Lepo se, tu, oseæao, kao kod svoje kuæe. Najèešæe je odsedao u hotelu “Moravica” u èijoj je okolini znao sve staze i stazice kojima je, u miru, puneæi “baterije”, šetao i vraæao se u hotelsku sobu da piše, sreðuje beležnice ili, jednostavno, èita uživajuæi u letnjem odmoru, godinama sam, a, kasnije, sa suprugom Milicom Babiæ.

Vredan podatak: zna se, pouzdano, po kazivanju samog pisca, da je u Sokobanji zapoèeo pisanje romana “Na Drini æuprija”, zatim romana “Gospoðica”, kao i da je napisao celu pripovetku   “Jelena, žena koje nema” i celu pripovetku “Zmija”.

Na Drini æuprija - Višegradski most preko Drine

Èitajuæi ovu knjigu, a, po saznanju iz drugog izvora, oèekujuæi i veliku proslavu jubileja 50-godišnjice od dodele Nobelove nagrade za književnost, proslavu, prvo, u Sokobanji pa, posle, u Beogradu, nisam mogao a da ne zažalim što uz ovu knjigu nije bilo i diska s pišèevim glasom. Mogao je da proèita neku svoju pesmu, ili kraæu prièu “Knjiga”, ili odlomak iz “Jelene…”, nekog romana, na primer iz velikog ostvarenja kakva je njegova savršena pripovetka/kraæi roman “Prokleta avlija”! Ali, ko zna, možda æe moja želja biti ostvarena upravo na proslavi Andriæevog i našeg jubileja, a to nije daleko: veæ u oktobru!

Velibor Mihiæ
(Tatjana Koriæanac i Ljiljana N. Nikoliæ: “O prièanju i o onima koji prièaju. Ivo Andriæ i Sokobanja”. – Beograd/Sokobanja, 2011)
Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy