Skip to content

Sokobanja
Konaci Romanov
Vila Živkoviæ, Sokobanja
Vila Dinka, Soko Banja
Vila Natalija
Smeštaj Stankoviæ u centru Sokobanje
Apartmani Banjica
Sokobanja smestaj
Studio Ljilja

Anketa

Novu godinu proslaviæu:
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 5 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas878
mod_vvisit_counterJuce892
mod_vvisit_counterOve nedelje878
mod_vvisit_counterOvog meseca21247
30% veæa poseæenost nego lane
 Da predanost poslu, štednja i plodotvorna saradnja sa svima koji doprinose razvoju, i to bez nadoknada za takav rad, imaju šanse, svedoèi veliki infrastrukturni zamah i drugi uspesi lokalne samouprave u Sokobanji.

Ovde æe uskoro biti otvoren kompleks bazena slièan akva-parku, a sledi gradnja još tri bazena sa termalnom vodom, sportske hale i fudbalskih terena, tako da se oèekuje da sledeæa godina bude još bolja od ove, koja je veæ „viðena“ kao rekordna. O toj perspektivi, ali i o problemima i izazovima pred kojim je mlad i struèni tim na èijem je èelu, govori za Danas Dimitrije Lukiæ, predsednik Opštine Sokobanja.

Trenutno ste u vrhu srpskog turizma. Po poseæenosti i broju noæenja ispred su samo Zlatibor i Beograd, ali je mnogo znaèajnije što je ostvaren rast od preko 30 odsto u odnosu na lane. Da li je takav trend održiv?

- Sokobanja je u vrhu srpskog turizma veæ 174 godine, tako da ovaj uspeh nije stvar trenutka, veæ rezultat strpljivog i sistematiènog rada. Zlatibor i Beograd imaju drugaèiju strukturu i karakter turistièkog proizvoda, samim tim i drugaèiju klijentelu, pa su ove statistièke velièine neuporedive. Realan pokazatelj je uporedni pregled broja gostiju i broja noæenja u srpskim banjama, i drago nam je što u tom segmentu beležimo bolje rezultate u odnosu na direktnu konkurenciju. Naravno, bilo bi neskromno i nerealno kada bi ovaj uspeh pripisali iskljuèivo lokalnim prilikama. Èinjenica je da je srpski turistièki proizvod još skroman i nedovoljno poznat èak i srpskim turistima, kao što je èinjenica i da postoji interesovanje za taj proizvod. U takvim okolnostima, renomirane srpske turistièke destinacije naizmenièno izbijaju u prvi plan po interesovanju i poseæenosti turista. Ovih godina to je Sokobanja. Naravno da smo na to ponosni, kao što neæe biti tragièno kada to bude bio neko drugi. Bilo bi nerealno kada bi oèekivali da svake godine beležimo ovakav rast, izmeðu ostalog i zato što naši smeštajni, ugostiteljski i infrastrukturni kapaciteti taj trend ne bi mogli da prate. Zato je potrebno da trend bude konstantno pozitivan, umeren i prilagoðen našim kapacitetima, kako bi gost bio zadovoljan obimom, ali i kvalitetom usluga koje dobija.

U više analiza i planova koje je prezentovala lokalna samouprava istièe se da je na teritoriji opštine evidentno da je infrastruktura prilièno zastarela i da su neophodna znaèajna sredstva za rekonstrukcije. Kako uspevate da rešite taj problem kada se zna da je smanjen transfer sredstava iz Republike?

- Zahtevani standardi u pogledu stanja infrastrukture, vodosnabdevanja, komunalne opremljenosti i usluga u turistièkom mestu daleko su viši od srpskog proseka pa su neophodna i znaèajno veæa sredstva. Smanjenje transfernih sredstava ka lokalnim samoupravama, kao i smanjenje lokalnih izvornih prihoda stavilo nas je pred velike izazove. Sokobanja je uspela ovaj problem da prevaziðe zahvaljujuæi razumevanju resornih ministarstava Vlade. Tu pre svega mislim na Ministarstvo rudarstva, životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja - sektor NIP, Ministarstvo infrastrukture i energetike i Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Udruženim sredstvima ovih ministarstava i lokalne samouprave uspeli smo da realizujemo znaèajne projekte. Osim toga, sproveli smo vrlo znaèajne mere štednje i racionalizacije, tako da sada budžetski korisnici imaju 20 odsto manje zaposlenih nego pre tri godine. Naravno, vodili smo raèuna o socijalnom momentu, tako da je ovaj proces sproveden bez socijalnih potresa.

Trenutno je glavna preokupacija završetak kompleksa bazena, koji su decenijama nedostajali Sokobanji. Da li æe radovi biti završeni na vreme i šta æe za vaš grad znaèiti otvaranje ovog savremenog rekreacionog centra?

- Radovi bi trebalo da budu okonèani u narednih mesec i po dana. Radi se o objektu koji je u svim razmišljanjima, kako lokalnog stanovništva, tako i sokobanjskih gostiju istican kao najpoželjniji i najpotrebniji. Time æe suštinski biti unapreðen sokobanjski turistièki proizvod, moæi æemo da se obratimo zahtevnijoj i platežno sposobnijoj turistièkoj klijenteli, stvoriæemo uslove za nove preduzetnièke aktivnosti na ovom prostoru, a veæ sada raste interesovanje, a samim tim i vrednost okolnog graðevinskog zemljišta.

Na èemu se još radi da Sokobanja privuèe, ako ne veæi broj namernika, onda platežnijih turista, možda i iz inostranstva?

- U ovom trenutku, u gradnji, sa rokom završetka radova do kraja godine jeste sportska hala, koja je takoðe decenijama nedostajala Sokobanji. Time æe biti stvoreni uslovi za ozbiljnije bavljenje sportsko-rekreativnim turizmom. Pored toga, na lokalitetu Podina, neposredno uz kompleks sportskih bazena, u pripremi je gradnja modernog fudbalskog centra, za šta je interesovanje pokazala firma „NASCOM SPORTS“ iz Holandije, a lokalna samouprava je veæ otpoèela radove i izgradila jedan fudbalski teren. Upravo ovih dana, izdali smo graðevinsku dozvolu i preduzeæu „Voda Sinðeliæ“ d.o.o. R.U.C. „Ždrelo“ iz Petrovca na Mlavi , koje æe na lokalitetu popularno nazvanom „Limun banja“ izgraditi sportsko rekreativni objekat sa jednim zatvorenim i dva otvorena bazena sa termalnom vodom, èime æe biti produžena turistièka sezona i na zimske mesece.



R.U.C. "Ždrelo" kod Petrovca na Mlavi

Može li vaša komuna da živi samo od banjskog turizma? U Strateškom planu za lokalni ekonomski razvoj istaknut je veliki znaèaj poljoprivrede i još nekih delatnosti?

- Vrlo èesto i nepravedno zaboravlja se èinjenica da je Sokobanja i znaèajan rudarski grad, jer se u selu Èitluk, na 14 km od Sokobanje nalazi Rudnik mrkog uglja Soko, koji znaèajno utièe na privrednu i socijalnu sliku ne samo Sokobanje, veæ i opština u okruženju. Èinjenica da polovina stanovnika opštine živi na selu podrazumeva i da je agrar vrlo zastupljen. Meðutim, i ovde se suoèavamo sa tipiènim problemima srpskog sela kao što su zastarelost mehanizacije, usitnjenost poseda, staraèka domaæinstva, nedovoljna i nepravilna primena agrotehnièkih mera... Ohrabruje èinjenica da se u poslednjih nekoliko godina afirmisalo više vrlo uspešnih proizvoðaèa u oblasti govedarstva i ovèarstva, voæarstva, ratarstva, pèelarstva, otkupa i prerade lekovitog bilja... Razumevanjem Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede uvaženi su otežani uslovi za bavljenje poljoprivredom u našem kraju, pa preko 2.800 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ostvaruje pravo na subvencije. Takoðe, u saradnji sa Ministarstvom, ovih dana pokreæemo projekat donacije visokokvalitetnih steonih junica simentalske rase perspektivnim poljoprivrednim gazdinstvima sa teritorije opštine.

Iako se ovde manje oseæa kriza nego u susednim opštinama, èinjenica je da se smanjuje broj stanovništva, pogotovo u selima. Šta èini lokalna samouprava da ublaži ovaj fenomen?

- Na žalost, migracije iz sela ka opštinskim centrima, kao i iz manjih ka veæim gradovima jednosmeran su i nepovratan proces. Pogrešno je gajiti iluziju da se pojedinaènim akcijama sa nivoa lokalnih samouprava ovaj problem može ublažiti. Specifiènosti pojedinih lokalnih samouprava, a koje sam u sluèaju Sokobanje prethodno opisao, doprinose da kod nas ovaj trend bude nešto manje izražen nego u jugoistoènoj Srbiji uopšte. Višedecenijska zapostavljenost, u kombinaciji sa aktuelnom krizom sa jedne strane, i višim stepenom informisanosti mladih ljudi iz ovih krajeva o moguænostima ne samo van rodnog kraja, veæ i van granica Srbije sa druge strane, uzimaju danak u izrazito nepovoljnim demografskim trendovima. I kao što ovaj fenomen nije nastao u jednom trenutku i jednim èinom, tako na takav naèin i simboliènim i parcijalnim merama ne može ni da bude rešen. Delimièno rešenje, koje je u nadležnosti lokalne samouprave, jeste poboljšanje stanja infrastrukturne opremljenosti ruralnih sredina i podrška merama ekonomskog osnaživanja, pre svega u oblasti savremene i specijalizovane poljoprivredne proizvodnje.

Da li je, u tom smislu, izlaz i u seoskom i agro-turizmu?

- Naravno, i sa zadovoljstvom istièem èinjenicu da veæ nekoliko sela u našoj opštini kao što su Banja Jošanica, Trubarevac, Vrmdža, Sesalac, Resnik, Vrbovac, beleže znaèajne rezultate u oblasti seoskog, lovnog i ribolovnog turizma.

Sokobanjsko opštinsko veæe broji 11 èlanova. Da li je to prednost ili koènica, znajuæi da stranaèke èarke èesto mogu da zakoèe bitne odluke?

Verujem da æe èitaoci Danasa drugaèije gledati na ovaj podatak ako znaju da u opštini Sokobanja odbornici, veænici, èlanovi upravnih i nadzornih odbora i komisija ne primaju nadoknade za svoj rad. Mislim da smo po tome jedinstveni u Srbiji. Ne postoje problemi u funkcionisanju opštinskog veæa, jer su veænici odgovorni i dobronamerni ljudi, a veæe se sastoji od samo dve politièke grupacije - DS i URS.



Opština Sokobanja


Zaštita geografskog porekla

Proizvoðaèi iz vašeg kraja poznati su, izmeðu ostalog, po medu, lekovitom bilju, kvalitetnom siru, jagnjeæem mesu i drugim produktima, a planirate da se zaštiti geografsko poreklo takvih proizvoda iz nezagaðene prirode. Da li je to moguæe brzo ostvariti?

Svakako, jer osim administrativne procedure nema drugih prepreka. Sokobanja je jedno od retkih mesta u Srbiji koje nema ni jednog registrovanog industrijskog zagaðivaèa, tako da postoje svi preduslovi za zaštitu geografskog porekla i osobina zdrave hrane.

Od elektrotehnike do opštine

Predsednik opštine Sokobanje Dimitrije Lukiæ, (kontakt: predsednikŽopstinasokobanja.com) roðen 31. oktobra 1969. godine u Nišu. Po zanimanju je diplomirani inženjer elektrotehnike. Oženjen je i otac je dvoje dece. Odbornik je Demokratske stranke u SO Sokobanja u dva mandata. Predsednik je opštinskog ogranka DS u Sokobanji, a predsednik IO SO Sokobanja bio je u periodu 2000 - 2004. Posebno se istakao u pripremi programa i projekata za konkurisanje kod nevladinih i donatorskih organizacija. Za predsednika opštine Sokobanja izabran je na sednici SO Sokobanja održanoj 30. juna 2008. godine.

Autor: B. Božiæ, Danas
Komentari (1)Add Comment
...
napisao zedni mile , 13, August, 2011
au, ovaj b.bozic mora da je pojeo vola ;D
Prijavite neodgovarajući komentar
glasaj protiv
glasaj za
Glasova: +5

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Reklame


Milevkini Dvori Mužinac
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov
Apartmani Markovic
Vila Èair
Apartmani Bajiæ
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartman Džeri

Virtuelni vodiè

Virtuelni vodiè kroz Sokobanju

Èitalac reporter

Citalac - reporter

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2017 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguænost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguænost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2017 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauèera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naèina u nekoliko kategorija: