Skip to content

Sokobanja
Narodna verovanja iz zablude (Dan zaljubljenih)
Poslednjih dvadeset godina, sa padom komunizma, u našem narodu i pojedinim institucijama vlada mišljenje da se srpski narod “otreznio” i vraca svojoj veri.  Pradedovskoj, svetosavskoj, pravoslavnoj veri. Istina, kao talas, pred kraj 20.  veka srpski narod je navalio u bogomolje, porodice, mnoga udruženja, politicke  stranke, cak i državne institucije poceli sa da slave Krsnu slavu. U osnovne i srednje škole je vracena veronauka i posmatraci sa strane bi rekli kako Srbi, konacno, žive pravim hrišcanskim životom. Ali, to je samo prividno . Cinjenice su malo drugacije. Koliko se Bog trudi da naš narod verski opismeni, toliko se onaj drugi, Antihrist, upire da pomrsi konce i od Srba nacini idolopoklonike i mnogobošce.

Svedoci smo, savremenici svih dešavanja, da elektronski i štampani mediji godinama vec, predstavljaju i velicaju, ispred svih pravoslavnih i narodnih obicaja, neke tude, srpskom bicu strane i neprimerene, koji nemaju uporišta niti izvor u Bibliji, kako Starog, tako i Novog zaveta. Pored proslavljanja Nove godine, na koju smo se vec primili i navikli, a koja vodi poreklo od rimskih bahanalija i saturnalija, kasnije festivala budala, na velika vrata se u srpsko pravoslavlje uvlace neki praznici i obicaji koji to nisu. A sve pod ucenama: tolerancija, transparentnost, kompromis…Jedan od mnogih “praznika”, koji se zvucno reklamira u sredstvima javnog informisanja i mami mlade ljude da ga prihvate, je “Dan zaljubljenih”, 14. februara. O njemu ce ovde biti reci.

valentines day

“DAN ZALJUBLJENIH”

Da li vas je iko ikada ucio o pravom poreklu Valentinovog dana poznatijeg kao “Dan zaljubljenih”?Znate li uopšte zašto toga dana trebate da praktikujete obicaj razmenjivanja ljubavnih poruka? Da li ste se zapitali zašto praznujete “Dan zaljubljenih”, kada Biblija nigde ne spominje da je taj dan deo verovanja novozavetne Crkve? Od koga je nasleden taj obicaj i da li je on imalo hrišcanski?

Pitanja su na koja cemo odgovoriti ovim tekstom.

Paganski Rimljani su vekovima pre Hrista slavili 15. februar, razbludni idolopoklonicki festival u cast Luperkusa, lovca na vukove. Taj razbludni praznik su zvali “Luperkalija”. Isto tako, obicaj razmenjivanja ljubavnih pisama i ostala tradicija u cast oboženog herojskog lovca iz Rima, Luperkusa, bili su u staro vreme povezani sa paganskom praksom medu mladima da nasumice sklapaju “ozbiljne” veze, u kojima je dolazilo do prostitucije. I danas srpsku omladinu “savetuju” da na taj dan sklapaju ozbiljne veze, jer je to moderna stvar, treba biti u TRENDU! A to je samo obnova jednog starog obicaja koji je prenet iz rimskog festivala Luperkalije u mesecu februaru, u kome su se imena mladih žena stavljala u kutiju,a potom bi bilo  izvuceno ime one “koju je htela sreca”.

Kada je car Konstantin proglasio Hrišcanstvo zvanicnom religijom Rimskog carstva, crkveni krugovi su razmatrali ukidanje tog paganskog obicaja, ali Rimljani nisu hteli ni da cuju za takvu mogucnost. Zato je napravljen kompromis da praznik i dalje ostane, ali da se iz njega izbace prostacki i razbludni obredi. Medutim taj praznik nije postao hrišcanski sve do dolaska pape Gelasijana vlast. Vec 496. godine ovaj papa menja dan održavanja Luperkalije i umesto 15. februara uvodi da se taj praznik proslavlja na dan Svetog Valentina, 14. februara, (”Obicaji i praznici širom sveta”, aut. Lavinija Dobler, str. 172). Valentin je bilo narodno ime u starom Rimu i roditelji su cesto svojoj deci davali to ime po cuvenom coveku iz starog doba, a ta cuvena licnost bio je lovac Luperkus.

Grci su Luperkusa zvali “Pan”, a Semiti su ga nazivali “Val”. Paganski bog “Val”, koga Biblija cesto pominje - predstavlja samo drugo ime za Nimroda, koji beše “dobar lovac”, (1. Mojs. 10 : 9). Kod Rimljana je lovac Nimrod ustvari Luperkus - lovac na vukove. Ime Valentin dolazi od latinske reci “Valentinus”, “Valens”, što doslovno znaci: biti snažan, jak, mocan, silan. Kod nas u Starom zavetu izraz “silan lovac”, (1. Mojs. 10 : 9), je preveden kao “dobar lovac”, verovatno zato što se pridev “silan” ucinio našem prevodiocu kao sinonim za dobar i uspešan, a i prethodni stih govori o Nimrodu kao “silnom na zemlji”. U staro vreme bila je poznata narodna izreka o Nimrodu da je “silan lovac pred Gospodom”. Nimrod je bio narodni heroj, narodni Valentin! Još su, dakle, drevni pagani odabrali dan Svetog Valentina kao slavu u cast Luperkusa ili Nimroda. Nema sumnje da je silni lovac na vukove Nimrod, izvorni Valentin! Nimrod je imao još jedno ime - “Sanktus”, ili “Santa” - koje znaci “Sveti”. Takva titula bila je uobicajena za svakog boga-heroja. Zato nije nikakvo cudo što se rimska Luperkalija zove “Dan Svetog Valentina”! Nimrod- izvorni Sveti Valentin, bio je poznat i kao “Saturn”, rimsko-vavilonski bog koji se sakrio od svojih progonitelja. Latinska rec Saturn potice od Vavilonaca koji su govorili semitskim jezikom, a znaci biti skriven, sakriti se, potajno, krišom. Prema staroj tradiciji, Saturn (Nimrod) je pobegao od svojih progonitelja i sakrio se u Italiji. Apeninske planine su se u staro doba nazivale “planine Nembrodove”, odnosno Nimrodove. Nominalni Hrišcani, kasnije su za vreme cara Konstantina ucinili Nimroda, (to jest, Svetog Valentina kod rimskih neznabožaca), crkvenim svecem koga su nastavili da slave, ali sada kao hrišcanskog mucenika.

Zašto su Rimljani odabrali dan 15. februara i noc 14. februara kao vreme za slavljenje Luperkusa - Nimroda? I po Starom, a i po Novom zavetu, zalaskom sunca je pocinjao novi dan.Smatralo se da je Nimrod, odnosno Val - bog sunca starih pagana - roden tokom zimskog suncostaja (solsticija). U staro doba suncostaj je padao na dan 6. januara, kada se i slavio Nimrodov rodendan. Kako se vreme dolaska suncostaja kasnije promenilo, proslava rodendana boga Vala (Nimroda) pomerena je na 25. decembar i danas je poznata po imenu “Božic”.Još jedna podvala paganskih Rimljana! Po starozavetnom obicaju majka i muško dete dolazili su na obred ocišcenja cetrdeset dana nakon rodenja deteta. Cetrdeset dana nakon 6. januara, izvornog Nimrodovog rodendana, dolazi 15. februar, a to je praznik Luperkalija ili dan Svetog Valentina koji je pocinjao da se slavi 14. februara uvece. Veruje se da se Nimrodova majka Semiramida ocistila u taj dan i da se tada po prvi put pojavila u javnosti sa svojim novorodenim sinom. Semiramida i Nimrod su izvorni “majka i dete”.Nimrod ima još jedno ime- “Kupidon”,što znaci “želja”, (Enciklopedija Britanika, odrednica Kupidon). Smatra se da je, kada ga je ugledala, Nimrodova majka osetila požudu prema svom sinu.Nimrod je postao covek koga je priželjkivala, njen Kupidon, a kasnije i njen Valentin, silan lovac!
Veruje se da je Nimrodova majka bila toliko zla da se udala za rodenog sina!

Staroegipatski spomenici sadrže urezane napise da je Nimrod bio “muž svoje majke”. Kada je porastao Nimrod je postao dete-heroj mnogih žena koje su za njim žudele. On je bio njihov Kupidon. Knjiga proroka Danila, (11 : 37), opisuje Nimroda kao ljubav žensku. Nimrod je kod mnogih žena izazivao ljubomoru, pa su se idoli kojima je predstavljan cesto nazivali “idoli od revnosti” (ljubomore), knjiga proroka Jezekilja, 8 : 5. Lovac Nimrod je takode bio Valentin - silan heroj, svih tih žena!

Stoga nije uopšte cudno što su se pagani secali svog herojskog lovca Nimroda ili Vala, tako što su jedni drugima slali ljubavne poruke i simbole u obliku srca, 14. februara uvece, pošto srca simbolizuju tog coveka. I zato su Rimljani, a zatim i vecina evropskih naroda - nabedeni Hrišcani ili Hrišcani iz srebroljublja i koristoljublja, nametnuli prvo sebi samima taj praznik za proslavljanje, a sada bi da ga nametnu i ostalim narodima, pogotovo pravoslavnim!

Razmislite pravoslavni Srbi, vredi li zbog bilo kog paganskog praznika ili obicaja, izgubiti dušu?! Proslavljanjem Dana zaljubljenih velicate INCEST! Imajte to na umu!


Izvori:Google, casopis “HORIZONT”, Biblija, Stari Zavet.
priredio: Vladimir S. PUTNIK

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy