Legenda o nastanku Sokobanje

SokogradSokobanja je, prema svetskim statističkim informacijama, mesto gde se rađa najviše krepkih blizanaca. Da li se to događa zbog jedrog etera sa Ozrena, ili mnogobrojnih lekovitih studenaca, nezgodno je kazati, ono što je barem donekle uvaženo je da se za blagotvorno dejstvo sokobanjskih vodurina znalo još u drevno vreme.

Sokograd je nekada bio bedem Rimljana. Formiran je u epohi Justinijana za odbranu od Avara i Slovena od 1 do 4 veka. Pominje se u doba Stevana Nemanje oko proterivanja bogumila i tada je prvi put razaran. Na njegovim osnovama u 14 veku izgrađena je kompletno nova tvrđava koja nije imala dugo trajanje. Renoviran ostaje u grupi srednjevekovne Srbije do 1413. godine, kada ga Bajazitov sin Musa Kesedžija naposletku uništava.

Mistična bajka kazuje da se u stanovništvu o postanku Sokobanje pričalo jačini i snazi njene mineralne vode.

„Davno, u vremena starinska, žestok velikaša, starešina kamenog Soko-grada, jahaše sam kotlinom. Iznenada, potamni nebo nad Ozrenom, sevnu munja s Oštre čuke. Pa, puče grom i zadrhta tlo sve do Šiljka na surom Rtnju. Poskoči prepadnuti at. Konjanik tresnu s konja i izgubi svest. Kad se vladar Soko-grada osvesti, učini mu se da su mu sve kosti izlomljene. Nije mogao na noge da se nasloni. Leškario je očajnički i očekivao smrt. Najednom, začu klokot vodenastog ključa. Polagano i ojađeno se pridiže da vidi odakle to dopire i vide sokola skrhanog krila kako prilazi kladencu. Soko potisnu krilo u vodu i krilo zaraste. Opazivši to, primače se kladencu pa desnicu ruku u vodu položi, a krepkost u njoj ožive. Kad to gazda Soko-grada vide, onako u odelu gospodstvenome, okupa se u kladencu, dotle neimenovanom, preboli odmah pa se orno vrati u čvrsti grad. Odmah naloži da se dom nad izvorom podigne.

Ubrzo proču se glas o vodi iscelitelji na sve četiri strane Zemlje. Sa svih strana  navali kljasto i bogaljasto – oni sto im duša u nosu bejaše da na ključu vode vidarice okrepljenjem svojim oboljenjima potraže.

Prezdraviše mnogi od vode u kotlini između Ozrena i Rtnja. Oni sto su u velikoj meri bolni bili, tu i domove podignuše.“

Sadašnja Sokobanja pribavila je ime po Sokogradu koji se još nazivao i Sokolac, Sokolica i Sokolnik.

Utvrđenje Sokograd - foto Saša RajkovićMnogi blagodet geneze krepkih dvojki pripisuju kobnoj prisnosti o kojoj se predanje prenosi s kolena na koleno, od davnina do današnjih dana. Po njoj, nepoznati starešina Sokograda imao je lepu kći po imenu Lepterija u koju se zagledao Župan, sin posednika susednog Vrmaškog grada. Bila je to, dakako, velika ljubav, ali ništa manju nisu gajili ni njihovi roditelji, samo što je ova bila prilično ovozemaljska i ticala se nekih problematičnih vlasništva. Od braka, tako, nije moglo ništa da bude. Onda se dvoje mladih sporazume da Župan s društvom dojaše do bedema Sokograda, a da se Lepterija u međuvremenu iskrade kroz tajnoviti kuloar. S početka je ceo poduhvat ličio pripovijesti, ali je devojčin tata za kratko vreme saznao da je nema i poslao poteru za prebezima. Njegova ljutitost bila je toliko velika da je soldatima zapovedio da je likvidiraju čim je stignu. Tako je i bilo. Lepterija je stradala od mača očevih plaćenika, a oneraspoloženi Župan je, u beznađu, skočio u najbezdaniji vir Moravice i utopio se. Područje, poljana, gde je krvarila udavača i danas se naziva Lepterija a vir – Župan.

Kontaktirajte nas

Pratite nas na Google+

Pratite nas na Facebooku

 

 

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.