Skip to content

Sokobanja
Sabor i vašar u Sokobanji

Vašar u Sokobanji biæe održan 19. i 20. avgusta. Prvi dan vašara biæe organizovan u centru grada u ulicama: Mitropolita Mihaila, 27. marta i ulicu Alekse Markišiæa. Drugi dan vašara biæe održan na sportskom terenu u naselju Podina. Inaèe, 19. avgust je praznik „Preobraženja“ èije ime nosi matièna crkva u Sokobanji.

Crkva Svetog Preobraženja u Sokobanji

O PRAZNIKU PREOBRAŽENJE

Sam naziv praznika Preobraženje verno svedoèi i potvrðuje èinjenicu prehrišæanskog i paganskog porekla. Reè je o iskonskoj vezi èoveka i prirode, zasnovanoj na svemoæi prirode nad èovekom i u nastojanju èoveka da deluje na prirodu i da njome ovlada, kao i da je prilagodi svojim potrebama i željama.  Imajuæi u vidu teške i vrlo ogranièene uslove prvobitnog društva, sa njegovim prvim i veoma oskudnim oruðima i malim sposobnostima tadašnjeg èoveka, jasno je da se radi ostvarenja želje za ovladavanjem nad prirodom pristupalo magijskim i religioznim radnjama. Zna se da je magija nastala u praistoriji, odnosno u prvobitnoj društvenoj zajednici, a brojne magijske radnje su prenete u nove epohe u najraznovrsnijim vidovima, dobijajuæi u sukobu sa civilizacijom nove sadržaje i nove oblike. U pitanju je pojava koja veoma èesto stvara velike teškoæe u odreðivanju njenog istorijskog i društvenog porekla, kao i mesta i vremena nastanka.

            Preobraženje je nepokretni praznik (19. avgust). Sa njim se završava letnji godišnji ciklus obièaja i zapoèinje jesenji. Na ovaj dan se preobražava, odnosno bitno menja priroda. Preobražava se i kamen u vodi i list u gori. Reè je o veoma oštrom i iskljuèivom prelazu, mnogo jaèem i snažnijem od meseèevih mena. Od Preobraženja dani i vode u rekama i morima postaju sve hladniji. Od ovog dana tabuisano je kupanje u rekama, što znaèi da se na Preobraženje završava sezona kupanja. Nekada se, sve do Drugog svetskog rata, ovaj tabu poštovao. Danas, ponovnim razvojem religiozne i magijske svesti ova zabrana se odnosi samo na sam praznik Preobraženja.

U srpskoj tradicionalnoj kulturi se pre Preobraženja nije smelo jesti grožðe, kao ni riba. Na Preobraženje se nosi belo grožðe u crkvu da se osvešta. Posle ovoga grožðe je moglo i smelo uæi u svakodnevnu ishranu. Nakon osveštanja grožða u crkvama, ono se delilo umesto nafore.

Na Preobraženje vernici su rano ustajali. Tog dana se obavlja i prièest vernika po crkvama i manastirima, jer je u toku Gospojinski post. To istovremeno znaèi da je Preobraženje obavezno posni dan. Nije valjalo tokom dana spavati. Narod je verovao da bi se osobi koja bi zaspala na ovaj praznik spavalo cele godine i da ne bi bila korisna i radna u narednom periodu.

 

Komentari (2)Add Comment
NECU NA VASAR!
napisao Misa , 19, August, 2007
NECU DA IDEM NA VASAR A TERAJU ME!!!
Prijavite neodgovarajući komentar
glasaj protiv
glasaj za
Glasova: +0
jaojao
napisao jaojao , 20, August, 2007
Vrse nuzdu gde stignu , u parku gde se deca igraju , kod skole , na sve strane VEEEELIKI minus za opstinu koja treba da im nadje prikladnije mesto :(
Prijavite neodgovarajući komentar
glasaj protiv
glasaj za
Glasova: +2

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy